Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad samo, više u šali, počeše šapom uvo. —Seli se, kaže, kod mačka Toše, a ja putujem, buvo! Prošeta nekad za vedre noći, ide sporo, bez hitnje. — Meseče druže, putniče večni, odoše naše skitnje.