Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад само, више у шали, почеше шапом уво. —Сели се, каже, код мачка Тоше, а ја путујем, буво! Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње.