Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
mu; ali kad joj se muž probudi i ne nađe punane sto, kidiše joj tako da je pogubi, te ona od straha baci nanj one cekine a on padne u nesvijest i počne bljuvati te i ono srce izbaci; u taj mah dođe nekaka ruka bijela kao na gori snijeg te
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i videći da tu ništa ne stoji nego dve-tri knjige, neki rukopisni papiri i preoblačila, zapita me pri ručku gdi ja moje cekine držim, govoreći da nije „ѕenza rishio”, to jest bezbedno, „da i[h] sa sobom kojekuda nosiš, no daj da ti i[h] sačuvam.