Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
му; али кад јој се муж пробуди и не нађе пунане сто, кидише јој тако да је погуби, те она од страха баци нањ оне цекине а он падне у несвијест и почне бљувати те и оно срце избаци; у тај мах дође некака рука бијела као на гори снијег те
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и видећи да ту ништа не стоји него две-три књиге, неки рукописни папири и преоблачила, запита ме при ручку гди ја моје цекине држим, говорећи да није „ѕенза рисхио”, то јест безбедно, „да и[х] са собом којекуда носиш, но дај да ти и[х] сачувам.