Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zaželeo sam se svoga krova, svojih ukućana!... Otišao bih samo da celivam onaj svoj prag!... — Idi, Stanko!... Eto, i Aleksa može s tobom poći...
Radičević, Branko - PESME
na ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne moga, A ti brže kopaj raku ladnu — U nju leću, izdajice neću.
Al' viteška ne plaši se Cveta. „Ludu l“, reče, „udaraš mi stravu; Kad je tako, donesi mi glavu, Da celivam mrtva zlata svoga, Kad ga živa grliti ne moga... A ti kopaj dve ladne grobnice, Nikad Cveta neće izdajice“...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Mili druzi, rad mene mirujete. Trepetom ne ozledi me ni list. Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč. Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Oh, kamo da mi se on ženi, od njega snahu da imam, od njega, mesto od ovoga, pa majka, gde stupnu, nogu da im celivam. Oh, slatko moje čedo, kamo od njega majka snahu da dobije!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam! Još nije ona za muža! Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo... Oh, aman, gazdo! Neće ona više da peva!
KOŠTANA (trudeći se da mu noge celiva): Ako! Samo me ti ne daj, pa i zemlju gde ti stupneš i to ću da celivam. (Očajno.) Ne daj me, slatki gazdo! Vodi me tamo! MITKA (gleda je pogruženo): Kude, Koštan?