Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зажелео сам се свога крова, својих укућана!... Отишао бих само да целивам онај свој праг!... — Иди, Станко!... Ето, и Алекса може с тобом поћи...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
на ограшју паде, Ал' се Цвета преварит не даде: „Е па добро, дад' његову главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не мога, А ти брже копај раку ладну — У њу лећу, издајице нећу.
Ал' витешка не плаши се Цвета. „Луду л“, рече, „удараш ми страву; Кад је тако, донеси ми главу, Да целивам мртва злата свога, Кад га жива грлити не мога... А ти копај две ладне гробнице, Никад Цвета неће издајице“...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Мили друзи, рад мене мирујете. Трепетом не озледи ме ни лист. Тихо и тише, умин из рана оваплоти ме у реч. Целивам стабла, браћу моју редом, милујем ожиљке нежно. Мили друзи, боли ли кад вам секира засече тело?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам. Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ако жива неће — мртву, па у кола и у Бању! САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то, газдо! Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало... Ох, аман, газдо! Неће она више да пева!
КОШТАНА (трудећи се да му ноге целива): Ако! Само ме ти не дај, па и земљу где ти ступнеш и то ћу да целивам. (Очајно.) Не дај ме, слатки газдо! Води ме тамо! МИТКА (гледа је погружено): Куде, Коштан?