Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je prema svemu ravnodušan. Čuje cvrčka, pa pomisli samo: cvrčak cvrči... Nešto kucka nad njim „A... to je petlić”, pomisli, i dalje ništa...
— svi noževe iza pasa, pa jurnite pa drum!... — Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina. Stanko je slušao cvrčka pored sebe... Beli leptiri proletali su tamo-amo pa padali po travi, koja se na izdani vodenoj zelenila...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
mada raspadnuta; a miris njen mi, crnilom od zala, došumiv krepak, zlati se i brčka od jutra ranog pa do docnog cvrčka. Još kotrlj čujem, mučenice žuta, a zdela naša negde trune, hlapi, dok jesen kaplje.