Obradović, Dositej - BASNE
Zašto, pomoći, to je božje i božestve|no delo. Uboga udovica koja je za siromaš dva novčića 150 dala, više je po svidjetelstvu preblagoslovenoga Spasitelja dala negoli svi bogatci, zašto je dala sve što je imala.
Uboga udovica koja je za siromaš dva novčića 150 dala, više je po svidjetelstvu preblagoslovenoga Spasitelja dala negoli svi bogatci, zašto je dala sve što je imala.
siromaš dva novčića 150 dala, više je po svidjetelstvu preblagoslovenoga Spasitelja dala negoli svi bogatci, zašto je dala sve što je imala.
A ti isti, koji se tako tuže, dobro pamte kojekakve bezdelice o kojima vsegda misle. Mati natura svakom je dovoljno dala, ko samo to u dobar red i raspoloženije metne i pristojno upotrebljava; i vesma često slabije pametstvovanije s dobrim
i velikodušni u zlopolučiju i u šteti kad nam se priključe, rasuždavajući da one iste vešti koje nam je priroda dala za vreme su naše, kolmi pače one koje smo mi stekli.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U Žičkom Polju pobiju se, gde je Karađorđa tane u vrat udarilo, no svilena marama nije dala probiti; te se Karađorđe ukloni pod Vidojevicu.
„Poslednjej raz prošu Vaše Sijatelstvo, čtobi Rosija dala dengi za sije vremja i otpustili našego Vrh(ovnog) Vožda.” Grof: „A tko jemu branit, ježeli on sam hoščet?!” 28.
da se molimo da bi imperator ili preko Hofkrigsrata na General-komandu pisao, da bi General-komanda kako prijateljski dala govoriti beogradskomu veziru, da bi prestao od svirepog sa Srbima postupanja, budući da smo u nadeždi da će sultan
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Samo tetka Mirjana raspitivala se kašto za njega i dala mu jednom nazuvice... Ele, Strahinja se još od malena počeo potucati po tuđim kućama.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dođe joj pa bi da smoždi Jelicu. Upršti pogledom u nju: — A što nećeš? — upita. — Neću zato što sam dala reč drugome! — odgovori Jelica mirno. — A kome? — Stanku. — Dala reč Stanku! — očajno uzviknu Krunija.
— upita. — Neću zato što sam dala reč drugome! — odgovori Jelica mirno. — A kome? — Stanku. — Dala reč Stanku! — očajno uzviknu Krunija. — I ona daje reč!... A ko si ti kad tako daješ reč?...
— I ona daje reč!... A ko si ti kad tako daješ reč?... I zar je preča tvoja reč od očeve, a?... I kome si dala reč?... Lopovu!... I to... Jelica senu okom. Od pogleda njenog zadrhta srce majčino. — On nije lopov!
15. DVA OCA Miloš se bio strašno poplašio. Onako strašna zapovest Kruškina nije mu dala nijednog trenutka mira. Išao je kao lud. U dubini svoje duše osećao je da je Jelica u pravu.
Ja sam i begunica postala, samo da bih tvoja bila!... Meni je tvoj krov miliji od moga!.. Ja bih, čini mi se dala onu kuću u kojoj sam se rodila, samo za jedan ćošak tvoga doma!... Stanko je slušao, a duša mu se zanosila.
Hitra mladež poskoči od sovre i poče uprezati i zauzdavati dobre konje. Puška pušci nije dala izdušiti; s pucnjavom se mešao konjski vrisak... — Je l̓ gotovo? — viknu starojko. — Gotovo! — odgovoriše mu.
— zapovedi starojko. Kod kuće je čekala opet postavljena sovra. Opet se jelo i pilo... Puška opet pušci nije dala izdušiti. Sunce se već spusti na zaranke. Zeka se samo pogleda s Devom. — Je li vreme? — Jeste. Zeka zovnu Stanka.
Stanko, iako mu je bolje bilo, još nije smeo izlaziti, jer mu baba Stoja nije dala maći... Deveto jutro osvanu Deva u zbegu... Neka čudnovata sila diže Stanka na noge.
Dučić, Jovan - PESME
SUSRET Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli, Dala si mi ruku i pošla si sa mnom. I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i sreće smo hteli.
Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak svi nestali u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama.
Sve probudi šumom tvojih koračaj i, I svemu si dala smisao i cenu; Sva tajna zakona u tebi se taji, Kao zlatni konci protekli kroz stenu.
Mlekom svoje dojke nas si otrovala, U bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca što si na svet dala — Mučenik i heroj, kap suze i krvi.
Tako je stranac bio odvojio ženu od njenog božanstva. Zato mu je žena dala neko grožđe od koga je morao umreti pre nego uvređena Zvezda zađe u pustinji.
Nije verovala ni u prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s mrtvom rukom na srcu.
Na jednom večernjem raskršću, nedaleko od grada, zadržala je umornog putnika jedna mlada žena i dala mu vode da se napije. Ona se ushiti lepotom čoveka, baci zlatni pojas u travu, i, opijena, pruži ruke prema njemu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Jok, jok, znam ja! — Kako znaš, radosti moja, kad ti s nama nisi dosad ni govorila? Ja bih pre umrla nego što bih dala da ti neko rekne okorne reči! Opet obe jecaju i zagrle se. — A đeda? — Đeda je, dušo, star i dobar.
Ja sam ti pričao kako sam otišao iz sobe, a ona mi nije ni ruke dala. Sutradan ja sasvim ozbiljno uđem u sobu (obično, pak, ti već znaš, sve se to zbiva u šali i smehu) i doručkujem.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
se brzo ispravi, a zbunila se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao najstidljivijem, da priđe čanku punom kaše; — naprotiv, ako ko, onda mi treba da se izvinimo što u ovakom vašaru
vrele kobasice, drznuo je i na čitavu obarenu šunku, hvatao se u koštac i sa čitavom očupanom guskom, samo ako mu se dala prilika! Zvao se Marko, ali ga gospoja Persa nije drukčije ni zvala nego lopovom. »Lopov jedan, što mi jede vek!
Ni da se bar pošali da nas pozove posle ručka!« Sva joj je morasta izgledala, ali joj nije dala primetiti da se ljuti. Rastadoše se ljubazno, i ode svaka svojoj kući. Ah, kako je lepa nedelja u selu!
— No, ne znam šta bi’ dala — govorila je gđa Persa, kupeći šolje i čaše sa stola posle jauzne — da se nešto mogu sad stvoriti kod pop-Spirinih, pa
Zatim čuje neke korake, ali se još nikako ne osvrće, nego se dala i kao zadubila u posao pa radi, a sva se pretvorila u uho, pa čeka kad će je odande on nešto zapitati.
bilo, a nabrala ga je Jula sama svojom rukom; birala ga k’o golub zrno, i naslagala lepo na široko vinovo lišće, pa mu dala kroz déru koja se toga dana prvi put pojavila na ogradi baštenskoj.
I sama gđa apotekarica — koja se spočetka ustezala da se krene, jer je smešno govorila srpski, i ona se naposletku dala najrevnosnije na posao.
— Ta nisam baš k’o što b’ ja želio, al’... — Ta samo da prođe jedared ta komendija. Strašno sam se dala u brigu, Spiro! Ima tri četiri dana kako sve snevam neke episkope i neku berbersku sapunjavicu; a to ne sluti na dobro!
srećom nije letnje vreme — veli gđa Sida, sva srećna, sklanjajući posuće i tumarajući još po sobi — a ne znam šta bi’ dala da je sad leto, pa da smo izveli gajdaša u avliju ili pred kuću!
Ta pogasi ta kandila, Žuža; ta ako je popovska kuća, nismo valjda spa’ije od Eleonske Gore!... Uf, ne znam šta bi dala da mi je samo znati zna li! Što nije leto, što nije! — reče mećući šlofkapu na glavu.
Frau-Gabriela je bila stvorena za takve prilike i usluge, a što je najlepše bilo kod nje, to je što se nije dala dugo moliti. Dolazila je često i nezvana. Ona je povazdan bila po tuđim kućama.
I dala mu se prilika. Baš kad su izmakli tako za jedno četvrt sahata izvan sela, potera on svoje konje pored frau-Gabrielinih i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I ona, vesela, otrčala kolibi. Brzo se vratila s novcem koji je izvukla ispod zemlje u raznim zavežljajima... Sve dala popi. Ovaj, kad video priličnu sumu još više se zbunio. I nije znao šta da joj kaže.
Moje je to! — I pokazivao bi on na sobu u kojoj se ona razbaškarila s drugim prosjacima. — Moje je. Klisarica mi je dala. A ona, mameći ga sebi da ga izbije, pretila mu je iznutra: — Odi, odi da ti dam tvoje... — Oh lele! Oh lele!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
FrajlaJulka pravi bukete, jedan dâ Ružičiću a drugi Ljubi. Ljuba bi voleo da Ružičiću nije dala, al’ opet stiša mu se duša, samo kad je i njemu dala.
Ljuba bi voleo da Ružičiću nije dala, al’ opet stiša mu se duša, samo kad je i njemu dala. Jer misli: i meni je dala buket, i njemu je dala; on nju neće, a ja hoću; dakle, biće opet moja! Vrate se kući.
Ljuba bi voleo da Ružičiću nije dala, al’ opet stiša mu se duša, samo kad je i njemu dala. Jer misli: i meni je dala buket, i njemu je dala; on nju neće, a ja hoću; dakle, biće opet moja! Vrate se kući.
Jer misli: i meni je dala buket, i njemu je dala; on nju neće, a ja hoću; dakle, biće opet moja! Vrate se kući. Baš su se dobro proveselili ono veče.
Šušnuo mu je čika-Gavra da u varoši M. živi jedna udovica, zjelo bogata, a drži pod svoje jednu devojku, koju je dala lepo vaspitati, i daće je za trgovca. Daje pored nje osam hiljada šajna. I, doista, gospođa Makra Mračevićka u M.
Pored svog pokojnog jako se isprakticirala, pa nije dala da se s njom titraju. Kako je ko pecne, a ona ga tako priklopi da se ubezekne, jednom reči, bila je prava nadžak-baba.
Ona bi rada poći za čoveka vaspitana i od ranga; premda bi je gospođa Makra rado trgovcu dala, ali malo većem trgovcu, i to zato da ako bi se ona, tojest gospođa Makra, ipak udala, da ne bude Paulinin muž veći
Gospođa Makra dala im je na znanje da je tu čika-Gavra, pa je i ručak jači pripravila. Sad i oni sednu, a frajla opet poče neku fantaziju
— Bože sačuvaj! Izvolite samo sesti. Moj Steva neće se dugo baviti, malo je išetao, ali sam ga već zvati dala. No, otkud za nas ta sreća? — Molim, samo da firange dignem. — E, sad da vidimo!
Pa, koliko ih ima koji s talentom kuće i zemlju steku, — odgovori odrešito Marko. — E, dobro, kad bih vam Micu dala, kako i otkud ćete živeti?
Kad ljubičicu bere, tiho no iz srca popeva: „Ljubičice ja bih tebe brala, Nemam dragog, kome bih te dala. Ako bih te ja juratu dala, Taj jurat je ponosito cveće, Pa na tebe ni gledati neće.
Ako bih te ja juratu dala, Taj jurat je ponosito cveće, Pa na tebe ni gledati neće.” Ipak je brala i zakitila se, možda će još do jurata doći, a
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— E dobro, kuda je prošao? — Knez Miloševom. — A žena jel' s njim? — Nju ostavio, jedva mu se dala prilika... — Užas, ljudi, propali smo konačno. — Ama čekajte, gospodine, polako za Boga, nismo još propali.
Afrika
bih sasvim izgoreo, birajući između palminog vina i vode, ja prvi put otkako sam u Africi pijem vodu onakvu kakvu je dala priroda i kakvu piju urođenici. Dugi poslovni razgovori na bambara između N–a i crnca. S vremena na vreme N.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A što kažeš za Pavla, a otkad je to sramota brata voleti? I ja ću, kud Pavle kaže. I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila. Tebe imam, Cigo, za dragoga, a Pavla hoćemo za brata. Pa šta?
u životu, nije bio ni zapamtio dobro, a koju je posle, živu, video, zaista, u Temišvaru Optuživali su je da je ona dala štuc mužu. Da se sa njim sašaptavala, pre nego što je odjahao. Stajala je, međutim, pred Pavlom, u snu, mirno.
uspela je i da im obuče tesne, vengerske, čakšire, i čizmu, metnula im je i klobuke na glavu, uzela koplja iz ruke, i dala im u ruke pušku, ali nije uspela da ih nauči nemecki, da ih ponemči, i da im iz glave izvadi Serviju, a dočekala je
Ona se bila dala, jednom oficiru, pre nekoliko godina, ali svega jedanput. Nije bio ništa bolji nego Božič. Ni slađi. Ni nežniji.
Kada Austrija nije dala da se iz crkava, pri selidbi, u Rosiju, nose utvare, mošti, ikone, jer pripadaju crkvi, jedna gomila iseljenika u
čas u novim haljinama, bila je, i posle tog doživljaja, gotova da se šeta po mesečini, čak i da se ljubaka – ali se više dala nije.
Nije mogao da uvidi da ona, zaista, nije htela da mu se da, i da mu se ne bi dala, osim mrtva. Višnjevski je tvrdio da ne postoji žena, koja hoće samo jednog čoveka u životu, a tako su mislili svi, u
Ona je Pavlu dala to pisamce, kao amanet, da bi ih izmirila. Nadala se da će biti prisutna, kad Trifun stigne, pa kad nije, hoće da mu
Pa je pitala i za pravoslavne u Austriji. Ona dupeta na Dvoru dala su, godinu dana ranije, pašport iz Dvorske kancelarije polkovniku Horvatu de Kurtič, za dvesta osamnaest duša, a s tim
– pisao je svom bratu, u Temišvar, sekundmajor Petar Marianovič, iz Kijeva. Za ovu godinu, carica rosijska dala je doseljenicima svu zob i sve seno, a na njihovu molbu još i šest hiljada rubalja, za porcije, u gotovu.
Pri tome je svima njima dala i kuće podići. Kakvih naša nacija nikad nije imala! Brat je lagao, bratu. Nije bilo onda čudo da je, te jeseni, navala
Svaki dan se čulo da je carica dala veliku svotu zlata, čulo se da im je dodeljena zemlja, da će dobiti oružja, ali sve se svršavalo na tome da im je data
Teodosije - ŽITIJA
pođe na put, a sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive, koji su postili po tri i pet dala, i nedelju dana, i svaki je po svojim mogućnostima držao post, jer behu sveti veliki, posti četrdesetnice, a dan
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U neprekidnom dodiru sa narodnim životom nauka je dala osnove nacionalnom programu. Književnost je znatno napredovala, naročito pesništvo.
Nigde među Južnim Slovenima nema toliko samouka kao među Erama. Nepismeni su retki. Što im škola nije dala teže da sami postignu. Naročito se dive učenim ljudima. Odavno se poštuju porodice koje „daju popove od pre 300 godina“.
uprava na prvom mestu ukrotila disciplinom i redom ove dinarske ljude i dražeći i razvijajući njihove junačke osobine, dala im je svima vojničku fizionomiju i carsko-vojničku dušu.
Ovo je najzdravije katoličko stanovništvo; kuće su im pune dece. Ova je grupa dala školovane ljude i trgovce od neosporne vrednosti, naročito one koji su rodom iz velikog sela Dolca kod Travnika.
Najoduševljeniji južnoslovenski narodni pokreti su često poticali iz Dalmacije. Ova se oblast nije dala zavesti sitničarskim uticajima kojima se nastojalo da se narod pocepa i da se stvori uski nacionalizam; ona nije bila
Posle 1878. godine gotovo cela južnomoravska grupa je ušla u sastav Srbije. U ratovima 1912—1917. god. ova je grupa dala srpskoj vojsci nekoliko najboljih jedinica.
varijetet predstavlja, dakle, uglavnom pasivnu oblast, koja je primila više stanovništva nego što ga je dala, stanovništva koje je poreklom iz drugih varijeteta centralnog tipa.
Za vreme šumadijskih ustanaka 1804—1815. godine mavrovsko-rekanska je grupa dala nekoliko ljudi koji su najaktivnije učestvovali u oslobođavanju Srbije: Žikić, koji je utvrdio Deligrad, bio je iz
Zbog prilika pod turskom vladavinom nije dala ni ljudi od više kulture. Ali sam u tursko vreme zapazio da su vođe srpske iz Tetova pokazivale takta i umešnosti.
Mnogi su otišli u činovnike, advokate i sveštenike. Nijedna južnoslovenska oblast bivše Austro-Ugarske nije dala toliko učitelja, srednjoškolskih nastavnika i, naročito, katoličkih sveštenika.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Grdio je svoju kuvaricu Provaliju što je dala neke pileće kosti psu Žući. — Zar onome nevaljalcu Žući da dadneš onako fine koščice, onome lopovu Žući, koji se od
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zar nisi? Ona teje, ipak, rodila, Slobodane! - Rodila je sebi bedu, Rašida. Ti znaš koji je danas datum? Prvog mi je dala nešto novca i sada će čitavu večnost morati da izmišlja na šta ga je potrošila.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nije l’ to lud čovek? — Nije lud. — Dakle, ti znaš da te prosi? — Znam, već me isprosio, dala sam mu ruku, samo je tebi išao da daš blagoslov. Sokolovićka oštrim okom gleda na kćer, drži da je i ona poludela.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Podbulih očiju od plača, sva oronula od užasa, u trećem mesecu bremenitosti, ona se nije dala odvojiti od njega. Lepotica na glasu, prolepšala se još više, u prvoj godini braka.
Mrzeli su je i strašili je se. Njenog osmeha. Decu je bila dala sluškinjama; samo pred mužem držala ih je na krilu. Sa osmehom.
Kao srebrom trgujući, on je hteo da meri njen pristanak, ali ga ona nije dala meriti. Ni jednu jedinu malu reč, ni jedan jedini mali znak. Bila je kao nedirnuta, kao odsutna, kao smrznuta.
“ I ne samo to. Nego mu reče još da ne treba krasti i da ne treba ubijati. Ananiji se beše noga, udarena sekirom, dala na zlo, i on je išao, po selu, vraćajući tu ovcu, tamo konja, tamo plevu, sve što beše pokrao s proleća i preko leta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Lastavica pupak odrezala, B’jela vila u svilu povila, a čelica medom zadojila. Vila mu je do tri bilja dala: jedno bilje da se ne ureče, drugo bilje, da mi napreduje, treće bilje da mi dobro spava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jedanput si otišla u Glavnu poštu, Takovska 2 — nisi izdržala, znala si dobro da nećeš izdržati, dala si njegov broj telefona i ušla u kabinu koja je mirisala na poraz.
Buduću mis bole kolena. »Bože« — rekla je majka »šta bih sve dala da imam tvoju lepotu i tvoje godine!« Čitav prizor počinje da se stapa u svetlosnu vrtešku.
Matavulj, Simo - USKOK
što je sad u Kotoru, pa reče: „Na prvom mjestu, stoga što si od kuće koja je uvijek bila vjerna caru, koja je njemu dala mnogo dobrijeh službenika; pa stoga što ti se odbija na mladost, donosim ti carevu milost!
— Kuku! — učini Stane. — To je blago veliko! Što ona ne bi poslala koju hiljadu! — Ona bi dala polovinu toga da me samo vidi!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Ti sve znaš. ŽENA: Kad mi da cvancik, a njega stane dreka: Kud si tolike novce dala; raširila si se, trošiš nemilice; a kad on troši po osam cvancika, to je ništa. MUŽ: Nisam li dao za drva?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
decembra 1983, preko Vesele sveske, da ima zeca kome je dala ime Duško. On je beo, ima duge uši, ponekad podignute, ponekad oborene. Čist je, spava u kavezu, uvek je na oprezu.
Dečja knjiga je, još u početku, privukla pažnju vaspitača time što se, po njihovom osećanju, dala lako iskoristiti. Nemam ništa protiv poučavanja dece putem književnosti.
Možda je poema najtanja baš na početku, jer teško nalazi tačku koja bi dala puno ubrzanje radnji. U potrazi za onim što mu nedostaje da bi bio momak i po, dečak traži treću ruku od jednog „rukatog
Kas kroz kukuruza klas, veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje. Igra koja je dala ovakva mala poetska otkrića nije bila ni bezazlena ni laka.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Predsedatelju odbora sto forinti! NANČIKA (vrati se): Snuždili se kad sam im novce vratila. ŽUTILOV: Jesi l’ im dala na znanje? NANČIKA: Već uredila sam. Samo kad bi se više takovi pozatvaralo. ŽUTILOV: Ovi su naši nesreće.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
bila je iz Hercegovine, preselila se u Ugarsku pre Velike seobe, tu dobila ugarsko plemstvo i iz svoje sredine dala nekoliko crkvenih velikodostojnika. Đorđe Branković rodio se 1645. godine u aradskoj županiji.
Na ruski ga je dala prevesti carica Katarina odmah, još 1768. Taj opšti uspeh, a naročito pažnja Katarine II, nagnao je Đulinca da to
i kao čovek, Dositej Obradović je jedna od najlepših i najrazvijenijih ličnosti koje je cela naša rasa i do danas dala. II. NjEGOVE IDEJE INTELEKTUALNI UTICAJI.
MILOVAN VIDAKOVIĆ ŽIVOT. — Milovan Vidaković je prvi pisac u novoj srpskoj književnosti kojega je Srbija dala. Rođen je u Nemenikućama, u sadašnjem beogradskom okrugu, 1780. godine.
SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA ŽIVOT. — Sima Milutinović je prvi pisac nove srpske književnosti koga je Bosna dala. Rođen je u Sarajevu Z. oktobra 1791, od oca Milutina, trgovca, koji je tamo došao iz Srbije.
Srbin dolazi od »Serbiš u Vavilonije rijeke«; Sakontala je: zakon dala, Muhamed: muha i med, pegaz: pegaš; Cerberos, Kerveros: Krvaroš; Morlak: onaj koji lako snosi more.
stranke i u Srbiji i u Vojvodini, romantični nacionalizam, i cela jedna književnost, romantična književnost, koja je dala veliki broj pisaca, među kojima je bilo nekoliko prvoga reda.
Matica je imala karakter omladinskog književnog organa, u kome se skupljali gotovo svi mlađi pisci srpski, ali je dala mesta i popularizaciji nauka i otvorila vrata novom realističkom pokretu.
I tako pevaju svi izreda, i oni koji nemaju nikakva talenta, uvek po jednom istom kalupu. Ta romantičarska lirika dala je nekoliko pesnika od vrednosti, ali i znatan broj stihotvoraca i pesničkih simulanata.
U Zadru je 1849. izišlo treće izdanje, četvrto izdanje dala je Matica hrvatska u Zagrebu 1888, a peto, definitivno izdanje, prema ispravkama samoga Tomazea, dao je Danilo
vrlo dobro, pojedini trenuci su srećno izabrani, pričanje je sveže i toplo, i nigde se u srpskoj književnosti nije dala tako opšta i dobra slika žene sa sela.
februara 1908. KNjIŽEVNI RAD. — U svojim uspomenama Matavulj priča kako mu je mati, razborita i živa žena, dala »volju k fabulovanju«.
Radičević, Branko - PESME
A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones'
De poskoči, ne luduj, Ko bi jako momak bio Pa se ne bi pomamio! Ao sele bosonoga, Zla ti maja dozlaboga, Ne dala ti čarapica Ni lagani papučica, Da učiniš klepa-klapa — Za tobome, dušo, skapa.
58. Bože dragi, za sanak ti vala, Sanče mili, posle noći dane! Ruka danka vrućinu je dala, Drva niču, šire svoje grane, Od žalosti, svakojaki zala, Te me tako veseloga brane.
uspava tiim glasom, Ona pod njom zaspa, jadna, Grešno čedo pod pojasom, Grešno ga je zadobila, Grešno mu je samrt dala, Al' bar ga je izbavila Od zemaljski teški zala, Od — no de je onaj sade, Što mu život jadan dade? XXX De je on?
Eto, opet tu je bila, Svoje drago oblazila, Pa ga tužna ugledala I tužna se nazad dala, Tužna kâno tužna mati, Kadano se s groblja vrati, Kud jedincu svome ode U žalosne u poode.
Kao da je zora bela Pod srdašcem svojim nela, Na svom krilu odnjijala, Svojom verom opasala, Kojuno je suncu dala, Na grudi mu verna pala.
Oh manite muke lude! Šta gledate, zemlja j' ladna, Izletela duša jadna, Oprostila s' ovi zala, Pa se za njim tamo dala. Oh molite Božu volju, Da tamo joj kob da bolju! Mrtva, mrtva, istina je, Nešto šušnu, ko je, šta je?
A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma crnooka Tuje rublje prala. Ali sada sakrivena Progovori seka: „Oj stazice, oj milena Dones' ga
im jadne kukavice, Jedna od nji jedva naljubljena, Druga, kažu, i nenaljubljena, Samo, kažu, negde u senjaku Da se dala željnome junaku Pre svatova kad se sukobiše, I to dvaput, jedni kažu više; Al' kako je za ljubu uzeo, Odma drugu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jedna je najbolja u napadu, druga je, opet, majstor za ulične borbe, treća je dušu dala za čišćenje terena od četnika, četvrta . . . Šestu brigadu bije glas da je najbolja u defanzivi, u odbrani.
jutra lijepo zažmiriti i gurnuti je u najdublji vir: hajde, sestro, niz Unu, dosta si ti namučila staru Trivunu i dala je na komediju da joj se ruga i kus i repat. — Ma čekaj, bako, da nešto smislimo?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ništa ja, ćutim. Ne brzam, idem na sigurno. AHMED: Pa već ti je sigurno, nije ti džabe dala toliku hranu! Košta to! A plus je i udovica! Šta ćeš sigurnije? SULjO: Ne znaš ti žene.
BEG PINTOROVIĆ: Ima da uvuče rogove! HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim! BEG PINTOROVIĆ: Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On zastane, nasloni se na zid, pa je gleda nekim čudnim pogledom. — A što? ti li si mi dala?... Moje pare! — I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz
Bile su sve naše: tetke, strine, ujne, neke iz komšiluka; a bila je i ona, Lenka. Samo ona, kao meni u inat, nije se dala da je vidim. Šalim se ja s njima, jer znam da mi mati nije tu.
Bila je bunovna. Od dremanja oči su joj bile crvene, podnadule. — Kamo te ponude? Što mu nisi dala? — poče Ariton na nju surovo. — Kakve ponude? — odgovori Marika tromo i nekako zlovoljno.
I majka bi je ostavljala. Posle mesecima joj ne bi više o preudaji spominjala. Ne bi ona ni dala da joj se Anica preudaje i tako učini greh, obesveti pokojnika, da se ne mora, da ima od čega da živi.
Kostić, Laza - PESME
Nesrećna glavo! — Sad si mi lena: bolom si grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške
U tome žaru ala je lepa! Bolom je grehu zazora dala, svaka joj muka stotinu zala sa duše cepa. Rumen požara seća te stida.
IV Meku je ruku u ruku dala, u suhu ruku sedoga kala, kale je vodi; kô pastir janje, nejako janje, kad vodi na klanje; pokazujuć vrata svoga
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Devojka se stane odgovarati: — Ja te služim toliko godina, pa mi nikad nisi dala užeta, a on kako dođe, odmah mi uže dade.
A devojke joj se stanu pravdati: — Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dođe, dade nam svakoj po metlu.
Ali ova žena bila je Milošu maćija, pa ga je mrzela, da ga nije mogla očima gledati, a često puta nije mu dala ni jesti. Miloš je bio volujar, te je vazda Divonju čistio, hranio n timario. Jedanput čisti on vola, a plače i jauče.
A baka će njemu: — Sad ti drugo ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti.
Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: — Šta je, brate, zaboga! Jesi li pitao Usuda?
za našega Muju da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu, te sam mu ja dala ono novaca što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese. A Turčin: — Pa kud ode? Kud ode?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Idi, boga ti, zar ćemo mi biti osim sviju ljudi. Kaži, koja je kuća od našega reda, koja nije dala bal; pa samo nas da pronose ljudi? MAKSIM: Ali ja neću, razumeš li? SOFIJA: Badava, kad mora biti.
MAGA: Eto, šta ću da im dam? NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam? MAGA: Pa dala sam im eto leba. Šta ću drugo? NIKOLA: Što i nisi očešljala i umila, nego izgledaju kao Cigančad.
Sramota doboga, nego skini, pa baci u vatru. LjUBA: Za to smo dali tri talira, majka. STANIJA: A koliko si dala u crkvi? LjUBA: Pa ti znaš da devojke ne daju ništa. STANIJA: U crkvi ne daju, a za sramotne ikone mogu da daju, jel?
STANIJA: A odakle si ti, kjerko? PIJADA: Ja sam se rodila u Pancevu. Moja tetka nikako mi nije dala mira, nego da dodzem ovamo. STANIJA: Lepo devojče, škoda što ti je pokvaren jezik. PIJADA: Kako pokvaren?
Ene, kako sam ručala. LjUBA: Sama si kriva, majka, što nisi jela. STANIJA: Kako ću da jem, dala si mi neku čorbu, nit je slatka ni kisela; prepeste me gore, dadoste mi neke vile da se ubodem.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
— Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stizali smo, dakle, pešakom i čistili blato sa cipela travom u tamo nekom žbunju. Onda bih dala Mišelinu ključeve od svog podruma da zvecka, kao, njima dok ufuravamo u ogromnim količinama u staru Golfijanu.
A pošto sam mu dala svu lovudžu koju sam imala u džepu (to utvrdih tek na autobusnoj stanici), odvajala sam pešaka sve do varoši najmanje dva
I tako, potpuno sam bila zaboravila na Snežanu (tako sam joj dala ime po jednoj svojoj dobroj prijateljici), sve dok ne zavukoh ruku u torbu.
Za razliku od njega, maman je dala znak za početak Velikog spremanja izvukavši jednim potezom sve fioke iz plakara. Više od polovine njih raspalo se još u
Nije da sam snob ili nešto slično, ne daj bože, ali ne znam šta bih sve dala da na jedno pet-šest sati iščezne onaj olinjali monstrum od kredenca iz kuhinje, koji bakuta ne bi nikome prepustila, ni
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Sljedstvo je ovog izrečenija da se ne moramo baš tako strogo držati sovesti. Moja Marija, ti si se dala u talijanske pesme: „Ah ljubovi paklena, — slatka tugo srca moga.
Moja bezumna, tako da joj kažem, mati polakomila se na reči jednog nitkova, i dala prsten Jeličin, misleći da dobija dukate u zalogu za njega. No kako mi je bilo kad sam kući došo i ove tantuze našao.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tako mi sala, za pola ručka ja bih ga dala! Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!“ PRED JEŽOVOM KUĆOM Svi jure složno ka cilju
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Dobro veče. — Dobro veče. — Izgleda mi lepo to što radite. — Radim po jednom ugledu koji mi je dala markiza. — Vi radite za markizu čiji muž ima lovište na Manjem? — A ne, to je njen sin koji ima tamo lovište.
— Dolazim od njega. Danas je ipak malo ustao. — Tata, on je i danas tražio mesa a Lonja mu je dala. Zašto čine to, kad je doktor dozvolio samo supu? — Trebalo je da uzme malo; malo je mogao da uzme; ali šta ja mogu!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Moj najlepši venac što sam poljem brala, Učitelju svome baš sam jutros dala — Tim najlepšim cvećem, kao darom slave, Da ikonu kiti svetitelja Save.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
E, jesi čuo, Agatone, tome se nisam nadala od tebe. Nisam valjda... ne boj se, nisam ja od takvih; pre bih dala da mi se odseku prsti no što bi se tuđe stvari dotakla.
Smem li da odem i da joj kažem tu prijatnu vest da ćete me primiti za činovnicu; verujte, to će biti kao kad bih joj dala lek. Smem li? ADVOKAT: Ali smete, zaboga, ja ostajem pri reči koju sam vam dao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A ovaj — gleda zavodnički jednu crnomanjastu potporučnik Aleksandar — veliš, dala bi. — Ju, grdan, ko ti to reče! — i devojke se zakikotaše.
Vojnici u dvorištu muzu ovce. Jankulj zavlači ispod topovskog jastuka šarenicu, i hvali se da mu je dala neka devojka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Vi mi to nabavite, pa ja vam ne tražim ni pare. — Tako je, tako je, ubrza obradovan učitelj, što mu se dala prilika da joj ma šta rekne. — Ama čekaj, gospodine, stade kmet izvijati slatko i rečito.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Služio sam božju majku, Te mi dala mlade voke, Mlade voke vitoroge, I jarmove javorove, I palice šimširove, I zavornje bosiljkove, I bič — kosu
Puštiću te tvojoj majci.“ Ona mu je Vjeru dala, Da će mu se povratiti; Pušti zmaje đevojčicu, Da u majke svoje pođe.
Mloge su ga mome brale, Ma ga n’jesu odabrale; Tebe ga je sreća dala, Da b’ ste dugo poživjeli! I pošteni rod rodili!
Kad je bilo oko pola dana, Zapevala lepota devojka: “Ko bi mene snoplje povezao — Dala bi mu moje belo lice. Ko li bi mi vodice doneo — Dala bi mu moje čarne oči.
Ko li bi mi vodice doneo — Dala bi mu moje čarne oči. Ako bi mi ladak načinio — Ja bi njemu verna ljuba bila.“ Ona misli niko je ne sluša; Slušao je
brala, Nabrala je nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj drugarici dala, A treći je niz vodu pustila, Pa je njemu tijo besedila: “Plovi, plovi, moj zeleni venče!
drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u ruci, Što sam tužna u subotu brala, U nedelju mome dragu dala. 116.
devojka, Ogleda se, belo lice beli, Lice beli, ruse kose gladi, Vas je Pazar licem obasjala, Obasjala, drugo sunce dala. 142. Štono mi se Travnik zamaglio? Ej, da li gori, da l’ ga kuga mori?
“ 194. Mislila sam (o zlu ne mislila!) Što bih dragom od milosti dala. Ja bih njemu vezen jagluk dala, To je dragu odveć malo dara; A da bih mu boščaluka dala, Sirota sam u majke
“ 194. Mislila sam (o zlu ne mislila!) Što bih dragom od milosti dala. Ja bih njemu vezen jagluk dala, To je dragu odveć malo dara; A da bih mu boščaluka dala, Sirota sam u majke đevojka, Mnogo mu je od sirote dara;
Ja bih njemu vezen jagluk dala, To je dragu odveć malo dara; A da bih mu boščaluka dala, Sirota sam u majke đevojka, Mnogo mu je od sirote dara; A da bih ga u jagluku vezla, Jagluk će se brzo
Mnogo mu je od sirote dara; A da bih ga u jagluku vezla, Jagluk će se brzo razdrijeti; A da bih mu crne oči dala, Dragi će se po družini falit: “Draga mi je crne oči dala“, A da bih ga u pjesni pjevala, Pjesne jesu odalice
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zatkinova teorija je, ako hoćete, manir, da svaki panj, komad mramora, ostavlja onako kako ga je priroda dala i prema tome izrađuje. Oni koji sve bolje znaju nego ja reći će da je čitao Mikelanđela. Ne učenik je Mongola.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!... Da je živa, danas bi je vezala, a ona bi mi dala poklon... Ko će nju sad vezati?... Anđeli?... Oni će mamu da vežu danas a mama će se setiti mene pa će plakati...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Lica njihova koštunjava, iznemogla, suncem opaljena; patnja je dugim nizom mučnih godina ostavljala traga na njima i izrazu dala sliku bede i gorkog očajanja. Ali se u ovom trenutku u njihovim očima ogledaše prvi zraci nade, ali i tuge za zavičajem.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i tu je nesreća gonila; njena lepota je mnogima prijatnosti ali njoj je grdne neprijatnosti pričinjavala — jer joj nije dala da se na duže vreme skrasi ni u jednoj varoši.
U njoj je i drugi Sretin dopis iz ovoga sela. Na željno iščekivanu priliku nije dugo čekao. Dala mu se naskoro, nekoliko nedelja po dolasku u selo, baš kad je jednom kapetan svratio u selo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A smrt, bliža napretku no nazatku, Od nedavno promenila je alatku: Oštru kosu ne nosi na ramenu, Autu je dala crnu namenu. Malo je šta tako suludo i naduto I uobraženo kao što je auto.
” „Za piće, za provod, za dobru klopu Maramu bih sa glave dala! Prodajem zavičaj, poslednju stopu — nikakvog nemam morala...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Sama danska vlada dala mu je subvenciju koja je, po ondašnjem kursu iznosila sumu od milion i po francuskih franaka. Čuvena danska fondacija
Čuvena danska fondacija Karlzberg dala mu je novčanu pomoć od tri miliona franaka, pored pomoći sa raznih drugih strana.
Cev, kroz koju silazite, savitljiva je; njena debljina i otpornost postupno raste ka njenom donjem kraju, da bi dala otpora vodenom pritisku koji je takođe postupno sve veći.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
TOMAŠ MARTINOVIĆ Nijesam vi sve jošt iskazao. Kuku onoj duši zadovijek te je Ruži narok izgubila, te je dala Ružu za Kasana, zatvorila vilu u tavnicu, jer je Kasan bruka nevaljala.
Ko na brdo, ak' i mâlô, stoji više vidi no onaj pod brdom; ja poviše nešto od vas vidim — to je sreća dala al' nesreća. Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak nije dala momku, koji je kao uvek naoružan iza kapije spavao, da kapiju otvori, već odbijajući ga od kapije, rekla: — Nemoj ti.
Jer jedino bi takav mogao k njoj prići; jedino takvom bi se ona dala da je ljubi. A pošto je s tim u početku bila izmirena da nikada takvoga neće biti, onda je docnije sve lakše to
On, pošto po varoši sve nakupovao što za njegovu kuću u selu trebalo, pošavši natrag, svratio k njima. Magda nije dala da on takav i sa onim njegovim prostim konjićem uđe na kapiju.
Jer stojeći tako na pragu, znala je da je celom tom svetu dala vremena da je već ovako upola dovoljno vide, te da se posle ne preneražuju i začuđuju kada se ona sva k njima okrene.
Pandurović, Sima - PESME
Tako prošlost naša, što nam je sve dala, U kraljevskoj pompi prolazi, i na nas Baca svoju svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála,
– Za pesnika, Gospo, uvek bol potajan. — I mislite?... — Kad se već prilika dala, Možemo tu tezu slobodno obići. — Želite li, možda, našem društvu prići? Tu je tako zgodno i veselo. — Hvala...
Od svega što je gorda prošlost dala, Od sokova našeg srca i od hrpe Šarenih i prisnih, dragih ideala, Kao dobrih duša najmilija draž, — Mesto vere što
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pripovijeda se kako je nekakva žena imala sina Milutina i tri pastorka, pa umijesivši tri kolača, dala svakome pastorku po jedan, govoreći: „Evo vama svakome po jedan kolač, a vi mome Milutinu podajte samo po polutinu“.
Vila mu je do tri dobra dala: Jedno bilje, da se ne ureče, Drugo bilje, da mi napreduje, Treće bilje, da mi dobro slava.
vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala tebe kapu vučetinu, Vučju kapu i od orla krilo, I na kapi svakojaka bilja, A najviše devojačkog smilja, Kad mi budeš
4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala! Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova, od mraka, drenova
4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala! Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova, od mraka, drenova kijaka!
Trojica! Da bog da i milost božija, te nas sv. Trojica iz svake muke izbavila; do volje dobavila, a dala nam ruku pomoći, pa nam ne mogo niko odmoći — Zdrav si, brate, koji si prema meni, a u zdravlje našeg domaćina, života
Da bog da! 6 Vala i ejvala! Zemlja dala, da ti pomaže gospod Bog i sveti današnji god! Dao ti Bog veliko stado i blago i ono što je tvom srcu drago: i volove
Oj, mili junače i junački sine, vala i ejvala! Zemlja ti dala, pomogo ti gospod Bog i sveti današnji god. Zaklonio te svake muke i dušmanske ruke, đavolske oblasti, tijesnoga
Oj, mili junače, vala i ejvala! Zemlja dala, pomogô ti gospod Bog i sveti današnji god! Ko ti o zlu mislio, o klinu visio, ništa ne radio ni brazdio, oro ni kopô,
i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot! Vala, mili domaćine, i ejvala! Zemlja dala, da ti pomože gospod Bog i sveti današnji god! 7 (DOMAĆIN U ZDRAVLjE PRIJATELjA) Fala, brate delibaša!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja dala ono novaca, što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?
Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: „Šta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?
” On se začudi ovijem darovima, pak upita ovu treću babu što će reći da mu je ona najprva dala malo kruha, potonja lješnik a ona orah.
plate, onda im ona opet reče: ,,Ah nemojte me ubiti, a proste vam moje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje dala kad bih znala da bih bez njega mogla življeti.
i kolače pa metne na astal i počne večerati, al eto ti petla, vaške i mačke, stanu se oko nje umiljavati da bi im Što dala, a ona kao besna: „Do đavola! nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama.
“ Devojka se stane odgovarati: „Ja te služim toliko godina, pa mi nikad nisi dala užeta, a on kako dođe, odma mi uže dade.
“ A devojke joj se stanu pravdati: „Mi toliko godina tebe verno služimo, pa nam nikad nisi dala metle, a on kako dođe, dade nam svakoj po metlu.
ili za dobru platu proda; ali ona ne šćedne nikako govoreći: „Da mi daš polovinu očine carevine zanj, ne bih ti ga dala.
Ona se začudi i kad vidi prsten što mu je dala onda kad joj je doneo jabuke, osvedoči se da je on baš. Onda joj on kaže da ga malo pobište, i ako zaspi da ga
“ Punica se na to trgne, i odgovori mu: „Ana te temate bilo! Kako ti nijesam dala večerati? Ta nijesam li te zvala i nudila više od deset puta!“ 5. ZA ŠTO SU PROSTACI SIROMASI.
za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja dala ono novaca, što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.“ A Turčin: „Pa kud ode? Kud ode?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
mešterom dovela i mom bratu Iliji uzrok kričati i kavgati se, što on pri svom starom izmrljatim časlovcu ostaje, ne dala.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
koji su se borili protivu „nevirnih rkaća“; kao god što u Dalmaciji ima bratstava koja su u neprekidnome nizu dala trideset-četrdeset serdara, barjaktara itd.
Taka se plemena zovu: svete loze. Taka je sveta loza Jerkovića u Zvrljevu, koja je, do danas, dala manastiru V. dvadeset i pet fratara.
Koji Todorina?... Šta je taj Todorina?... — Todorina Drakčević iz G... Najveći ajinin što ga je ikad zemlja dala!... Desna ruka Radekina... O, brate, čudna srca!... On se prepodobiti da je smeten, i doći da služi!...
Bakonja okrete glavu. — Gospe mi, dala bi se i o tome rič progovoriti... — Nemoj više ni jedne, nego ajde kući! — veli Bakonja ustajući.
— reče jedan napiti prekovođanin koji u taj mah izađe, te bješe čuo njezine pošljednje riječi. — Da sam mlađa, dala bi za nj tri careva grada, što se u pismi kaže — veli Maša. — A naći će on prima sebi!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vatru koju su mu naložili ugasila je kiša. Plakao je od zime. Da nije plakao, ne bi ga ni našla žena koja mu je dala ime Luka.
To mu je prezime ostalo do smrti. I mene su sve do vojske zvali Aćim Došljak. Mati se ljutila i dala je kapetanu deset talira i užirenu svinju da me u vojni spisak zapišu — Katić.
Posle je mati dala fes mlađem sinu, a on je poneo šubaru od jagnjeće kože. Fes im je bio veliki, pa ga ona belim koncem prošila da ga
Kaže mi: „Daj mi ga, Anđo, ako za Boga znaš, ostaće mi Roza bez ručka.“ Ni za kesu dukata ne bih ti ja dala da zakolješ mačka, rekla sam mu.
Sme da se ljuti i da je kori što se Toli dala. Sve može i sme, jer ona retko dolazi svesti. — Sina zove, ne tebe — ponovi zbunjenom Đorđu, ne krije mržnju, ni glasom
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kada je i kako u selu nastala prva rezbarija, više se niko nije sećao. Je li im je vila na dar dala? Ili im je đavo debelo podvalio? Ko zna!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Još se u 1813, godini velikog poraza, prepričavao odgovor koji je mlada Ljubica Obrenović dala svome mužu, vojvodi Milošu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio! Ao, sele bosonoga, Zla ti maja do zla Boga Ne dala ti čarapica, Ni laganih papučica, Da učiniš klepa klapa Za tobome, dušo, skapa'!
A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala; Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones' ga
M. Rakić LXVII SUSRET Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli Dala si mi ruku i pošla si sa mnom. I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i sreće smo hteli.
Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak sva nestala u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama; I sto volja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
koja je izvršio sa najvećom pažnjom da bi utvrdio da li se međusobni položaj zvezda nekretnica menja u toku godine, dala su potpuno negativan rezultat. Zvezde nekretnice stoje prikovane na svojoj sferi.
Kombinacija tih sprava sa zupčanikom i čekrkom dala im je ogromnu snagu hvatanja i podizanja. Posle dvanaestogodišnjeg ovakvog rada bio je veliki arsenal Hijeronov krcat
Ta boja bila je, prema tome, elementarna boja, jer se nije dala dalje rastaviti. Svetlosni zrak, prolazeći kroz drugu prizmu, bio je njome prelomljen, ali ne rasut u kakve druge
Komisija za likvidaciju njihovog zakupa bi pozvana da dovrši svoj obračun na vrat na nos. Nije dala očekivani rezultat.
Ljuto se razočarah kad videh da nije tako. Moja osnovna zamisao, rekoh bila je pogrešna“. „A ipak vam ona nije dala mira“. „Ni mira, ni spokoja! Mučio sam se bez prestanka da nađem u čemu leži uzrok negativnog ishoda mog opita.
Ta ona je bila tako dobra prema meni, usadila mi je u srce ljubav prema nauci i dala mi sposobnosti da živim u tom blaženstvu i da i drugima budem od koristi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posrnulo imovno stanje ove kuće, jedne starinske trgovačke kuće (kakvih je, nažalost, sve manje, i koja je dala zaista savršenu jednu domaćicu, kakvih je danas malo i premalo čak i u ovako malim mestima), okolnost je koja ovde
Onda odlazi, pa se malo posle vraća. — Koštaće — veli — najniže, pet dinara. A kad bi dala još pet, mogao bih i da ga vidim.
preteći da će celu tu stvar pred poslanstvom morati otkriti (što je Ilija Vasić smesta parirao pravom koje mu je dala Narodna odbrana da takvog izdajicu može odmah na licu mesta ubiti), on na jedvite jade jedva popusti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali, bilo je već kasno: ono što je učinjeno, učinjeno je, i jedanput počinjena pogreška nije se dala više opozvati, a jedanput započeto plaćanje „stalija i kontrastalija" moralo se neumitno nastaviti do kraja.
U vid sušte, žežene logike. — „Od toga što ti baješ i šaraš možda bi se dala praviti nekakva poezija”, govorili su mi ponekad. Ali jok! Mene to nije privlačilo. Nije me zadovoljavalo.
Kad je ponestalo ono što su zaradili predstavama, općina im je dala neku skromnu pomoć. A kad je i ta iscrpena, izbace ih iz malog svratišta u koje su se najprije smjestili, a općina im
Na obodu pladnja bila je mala ručna pumpa kojom se voda, jedanput salivena odozgo, dala opet potjerati gore u posudu kroz tanku cijev pričvršćenu uz jednu od onih triju motaka.
U njemu se nalazila opet kao neka plitica ili zdjela, od navoštena platna, koja se dala previti i složiti, i posuda za nekoliko litara vode: posuda se okačila o zid, a iz nje je gumena cijev dovodila vodu u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A on veli: imam još sad na svaki prst po jednu... Dok sam išla za njim kao verno pseto, dok sam mu dala svu dušu moju, on već tražio druge i našao na svaki prst po jednu. Pa sad?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali i car prekrsti mladicom, te mu se dala cesta. Kad k moru, Oštar Dan baca jagodu, a most im se gradi; ali i car baca jagodu, pa ide za njima.
A baka će njemu: — Sad ti druge ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti.
Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: — Šta je, brate, zaboga! Jesi li pitao usuda?
A baba to vidje, pa iska dva-tri dukata. A djed joj reče: — Ne dam, boga mi, nijednoga; nijesi ni ti meni dala jaja. Već lijepo oćeraj i ti svoju kokoš u svijet kao što sam i ja svoga pjeva.
za našega Muju da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu, te sam mu ja dala ono novaca što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese. A Turčin: — Pa kud ode? Kud ode?
Kad Ciganče pojede sir, a ostade mu još hljeba, te se zamoli da bi mu dala malo varenike da prismoči ono hljeba. Ali se žena naljuti na tolika iskanja, pa mu srdito reče: — E, moje dijete, ma ti
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo gde ti je kolevku mati dala na svom nedru, Gde se osmeh i suza ukrstili nad tvojom glavom, Gde ti je lepota smelo krasila devičnost vedru, Ležiš u
Ja nemam suze za humke sinova, Za humke dece otadžbine ove Što su svoj život kao bulke dala Za staru mis'o i granice nove, Za prošlu slavu i reč sa gusala.
digli do junaka, A slučaj ne htede da bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih reči strah ne zna da hvata, Isto tako ni laž, kleveta, ni hvala.
On pored ostalog ispriča i ovo: “Kad smo bili legli kod jednog reduta, U bici koja je dala Kumanovo, Protivnika da bi uklonili s puta Šrapnelska nas zrna uzeše za metu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Samo čvrsta vera u boga i uverenje da će uslišiti molitve moje majke, dala mi je snage da savladam strah i da se hrabro suočim sa strahotama razbesnelog okeana.
Ali ja to više nisam činio. Najveća mi je želja bila da joj dokažem da sam zaslužio titulu ”smart” koju mi je ona dala.
Nije bilo ni jedne osobe u Idvoru koja bi dala dve pare za ove teorije, pa ipak je većina izgledala srećna kao, na primer, Gavra koji će se oženiti na svetog Mihajla.
nisu pružala dovoljno dobar opis fizičkih osobina svetlosnog etera - što nikad i nije uradio ni jedan predavač, ali su dala, po mom mišljenju izvanredan prikaz istorije prirodnih nauka u Sjedinjenim Državama i bila puna pravih otkrića za mene.
Novi pogledi i saznanja kojeje dala elektronska fizika, pružaju mogućnost za mnoga zapanjujuća razmatranja, a svako od njih svedoči o lepoti, svežini i snazi
godine i dalje nastavljena i dala je izvanredne rezultate. Ceneći te rezultate Svejsi je 1918. godine, u vreme mog mandata na mestu predsednika Fonda,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Kazuj.... — mucaše Cveta. Rana na nozi dala mu se na zlo... Nije bolovao nego nedjelju dana... Pazila sam ga kao svoga. Da mu bog prosti! —A ljekar? Šta uradi on?
Time ona bješe sina odgojila i na nauke ga dala. Isprvice nje ideal bijaše da ga zapopi; mislila je: biće čašćen od svoga stada kao i drugi popovi, pomoći će sebe i
Dolazila je zima; prošaste se seća sa užasom. Samo Majka božija sačuvala ga je i dala mu ustrpljenje da je preturi. Ove, što je rano dolazila, silno se plašio. Pre osvitka morao se dići da služi svetu misu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I umesto da ova zanimljiva pojava bude pažljivo ispitana, ona je jednom malopre pomenutom tumaču književnosti dala samo povoda da pribegne „vrućoj“ osudi Nastasijevićeve retrogradnosti.
Pisano je, po svemu sudeći, da bi se dala nada i pružila uteha nemilosrdno proganjanim i zlostavljanim hrišćanima u vreme Neronove i Domicijanove vladavine, što
“ Stihu je pozadinu dao jedan od Sandrarovih „iskrivljenih soneta“. Dala ga je, naime, pesma „O pOetikO“, gde je sva pažnja usmerena na okruglo slovo O, svuda u rečima grafički istaknuto kao
u okviru jedne stilske formacije u hrvatskoj književnosti sa početka veka, koja je svog prvog, najznačajnijeg epigona dala u pesničkome liku Ljube Viznera. A. B.
Čak bi se moglo s dobrim razlozima reći da je književnost najpoznatiji doprinos koji je srpska kultura dala u HH veku.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
PERA: Upravo dolazio je odjutros, ali je nekako odmah otišao, čim je čuo da je vlada dala ostavku. ČEDA: Pa onda znači da on zna! PERA: Zna izvesno! Ali ipak, ja sam hteo prvi to da mu javim.
ŽIVKA: Jesi li kupio novine? A jest, boga mi, ni sam ti ni dala. Ama, gde je ta Dara? DARA (na levim vratima): Bila sam u kujni. ŽIVKA: Cilinder, otac traži cilinder!
Bunio se vaš ministar, kaže: dobili ste klasu pre tri meseca. Ali sam ja navaljivala i nisam mu nikako dala mira, pa sam čak naterala i svog muža te ga je on okupio. Da, da, i on ga je okupio. (Pauza.
Kamo sreće kad bi država svakoga kandidata najpre poslala na robiju, pa tek posle mu dala državnu službu. JAKOV: E, gle molim te!
KALENIĆ: Sasvim! Zapiši, ujka-Vaso, da se Jovi pop-Arsinom da služba kako bi se državi dala prilika da iskoristi njegovo znanje. ŽIVKA: A šta bi ti, teča-Panto?
Idem kod Anke u sobu. (Daje mu dinar.) Nikom, razumeš li? Ja znam da bi ti mama dala i dva dinara samo da joj to kažeš, ali ti budi karakter pa nemoj da joj kažeš. Je l' nećeš? RAKA: Pa neću, dabome!
) – Zbog mene, je li, zbog mene? More, ne bila ja ministar, pa bi ti video da l' bih ja zbog tebe dala ostavku. (Sima ode. Ona gleda Čedu, Daru, Vasu.) – A vi, je li, smejete se u duši i podgurkujete se, je li?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njeno komadanje. 292 Evo dva primera iz Seoba: (1) „Mrzeli su je i strašili je se. Njenog osmeha”; (2) „Decu je bila dala sluškinjama; samo pred mužem držala ih je na krilu. Sa osmehom”.
Jer je Crnjanski događaje prikazivao u istorijskoj perspektivi, koja im je dala vremensku dubinu. Stoga se on i starao da radnju i likove što više zasnuje na istorijski verodostojnim činjenicama u
401 Istorijska građa je, kao što se vidi, Milošu Crnjanskom dala kao književnu podlogu sudbinu naroda koji se, izgnan iz svog zavičaja, „sa ljubičastih padina Šare i pašnjaka kraj
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sa te njegove pažnje Arnauti su ga već slavili kraj svakoga ognjišta. Ratu je njegova zadruga dala sve što je imala: i ljude i zapregu i žito i opremu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Od kuda knjiga pod stȅgom mraka?... Učitelj — spomen starih junaka. I taj bi spomen slomila hala, Al’ nije dala struna gusala. Haj, da je širih puta il’ staza Međ’ narodima razna porekla!
Hvala letu, kad sunce zavlada, Toplo grli, a pruža i hlada! A jeseni i slava i hvala, Rode, plode ona nam je dala! A šta zimi, godišnjoj mezimi? Hladna zimo, hod’ da te vidimo!
Udovica sirotica Jedan novčić spušta ti’o, A možda je (ko bi znao) Poslednji joj novac bio; Rado j’ dala malen deo... A Hristos je to video.
Kâ nanovo da se rodi, Da mu s’ nova duša dala... On zatreba novo ime, I ljubav mu kumovala. I to ime kim se danas Ceo jedan narod diči...
Strah nam neki stegô bola obilata — I gubitke ’vake tek budućnost shvata. A da bi nam Đuri zamenika dala, I budućnost sama, i ona je mala. »Starmali« 1882.
— Neka živi tvoja i zbilja i šala, Zbilja kao zbilja, šala kao šala, A srećica boljih vremena im dala! Nek’ ti zdravo seme ne pada na stene, Nek’ ti svaki osmeh tisuć’ misli krene; Kad govoriš srpski, nek’ te svak’
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Čokerljana izdatom šečatana naodi, ko izmeni ovoj povod dala, jer je i ona iz moga pera proistekla. U Vršcu, meseca septemvrija 1837. J.S.P.
SARA: Šarmant, ma šere, šarmant! FEMA: Nisam ja naučila badava francuski, nisam ja dala zabadava moj sat na reparaturu i kupila šteker, nego da se odlikujem. Samo grofice i baronice mogu biti meni ravne.
VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila? EVICA: U burmutici. A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.) EVICA: Vaso!
RUŽIČIĆ: Da pretvoritsja v kamen moje tjelo, ašče znam za kakovu reškontu. EVICA: Nije li vam moja mati dala s burmuticom? RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moje lice, nedostojno tože burmutice. VASILIJE: Ah, moji lepi dvanaest hiljada!
Petrović, Rastko - AFRIKA
bih sasvim izgoreo, birajući između palminog vina i vode, ja prvi put otkako sam u Africi pijem vodu onakvu kakvu je dala priroda i kakvu piju urođenici. Dugi poslovni razgovori na bambara između N–a i crnca. S vremena na vreme N.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
toplinom svoje ljubavi Ledene grudi svetu razgreju, A blagom miru duše njihove Davno umrli da se raduju — Sve bih ti dala, sve bez rečice, Za muško dete, sina jedinog!... Oh, sina, pašo, sina, sina daj! SULEJMAN: Dobro!... Dovedi kćeri!..
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
je, posle uzaludnog traženja ishoda i razrešenja, malaksala, svila se oko usana, pala na čelo, ulegla se u zenice, te dala celom licu neki tužan a opet podrugljiv izraz, izraz u kome se meša nemar umora i ravnodušnost očajanja, žudnja za
nihne žele, a naročno, da bi pokazala što ne deli Srba od drugih svoih podanika Musulmana i ne-Musulmana, da bi s time dala još edan znak poverenja, poverila je srbskome knezu i službu o čuvanju kreposte, što se u Srbiju nalaze.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nama je sada dobro, jer nam se dala prilika da se nadišemo šumskog, đurđevdanskog vazduha.“ Ali komordžijama, naročito onim oženjenim, najteže pada što je
Ali je Arleta mislila svojom logikom. — Zar vam ja nisam dala dokaz svoje ljubavi?... Šta želite još od mene? Uzeo sam njenu ruku i prineo svojim ustima.
— Da vidite... Evo je kosa! Videli su se zaista svilasti pramenovi žute kose. — Bože, šta li bi dala negova majka ili sestra, da ima ovu kosu! — razmišlja vojnik.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sad sluškinja naša bist, dala s nam pod petu. I svi moji proroci slavu vozljubili, s čadmi moji u ropstvu mene ostavili; dobro opšče prezrjevše,
Hrabra Irakla vragova ljut polk diže na nebo. Ljuto tu gonjenim jest krasnim primerom on. Evo, i tebi je sudbina dala zadatak ne laki: Slave uzletit na vrh, večnu il' pasti u tmu!
ljute Od kojih će mnoga lepa duša Padajući u vrtlog nesvesti Od jadanja doći do skapanja, U pomisli što se varat dala. Smrtna j’ rana prevarom zadana.
Na radost je čoveka Stvorila sudbina, Zato mu je sladosti Poklonila vina; Zato mu je vesele Pesme dala glase, Da razvedri oblačne Ovog sveta čase.
Svi narodi podraniše, Nas za sobom ostaviše, Uskorimo napred poći, Bojeći se mračne noći! Nesloga nas Turkom dala, Nje radi nam slava pala! Sloga će nas uzvisiti, Prvu slavu povratiti.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Gotovo sve što je srpska književnost dala u narednih sto i više godina stvoreno je u toj novoj sredini u istorijskim prilikama bitno različitim i od onih raznih
Ali istovremeno ona je dala veliki doprinos razvoju srpskog pesničkog izraza i stiha i vršila stalan uticaj na poeziju svog vremena.
Drama ovog razdoblja dala je jednog od klasika srpskog teatra, Branislava Nušića (1862-1938). Bio je polihistor i ogledao se u raznim vrstama, u
Njoj je u početku pripadao i Dučić, kao i najznačajniji pripovedač koga je Hercegovina dala Svetozar Ćorović (1875-1919). Tu nije prekidan kontinuitet razvoja s književnošću 19. v.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Zna Mladen da ne samo što bi mu dala da je ljubi, grli, već da bi i sve što god on hoće. Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida,
Pa ako mi nećemo, kao prve komšije, onda ko će? — Dobro, nane! A jesu uzimali štogod od nas? — Jesu! Dala sam im. — I, kao da bi ga odvojila sasvim od te čaršije, mehane, berbernica, gde je već uveliko išlo piće, veselje, i
Ona, nadajući se toj njegovoj mirnoći, kao da se nije dala da zbuni, već nastavila, čisto oporo: — Nemoj tako! S nama što je bilo, bilo. Ja opet, hvala bogu! Ali ti...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ali kad je saznala da je b. potreban da bi se metnuo pored jednog poginulog Srbina, dala ga je drage volje besplatno. B.
Sofrić, 73. Crkva je tome običaju dala svoje objašnjenje (u vezi sa Jevanđeljem po Jovanu, 12, 13), i lokalizovala ga na Cveti. V. ima veze i sa kultom mrtvih.
koju je majka dala sinu koji je u vojsku polazio, oživi (SEZ, 41, 1927, 59); j. koje veštice daju vešturcima, ako ih ko drugi okusi,
ne povrate (ZNŽOJS, 19, 119). »Jabučica« koju ljudi imaju u grlu (a žene je nemaju) postala je od jabuke koju je Eva dala Adamu, pa je on (od straha kad je ugledao Boga) nije proždro, nego mu je ostala u grlu (Vuk, Rječn., ѕ. v. jabučica; A.
Postoji i jedna vrsta j. koja se zove adamčica. i ona je postala od j. koju je Eva dala Adamu. Na njoj se još vidi pet brazda od Evinih prstiju (ZNŽOJS, 16, 40).
zrnima: ona bi uzela k. zrna, preturila bi ih nekoliko puta iz jedne šake u drugu, dala bi onome kome gata da to isto učini, pa bi onda gatala. U kiltu ima k.
Ta njegova osobina vidi se i iz njegovog imena, kod nas i inače (ili je dala povoda da se njegovo ime načini: »etimološko« sujeverje, v. Marzell u Handw. DA, V 1298). S.
sveto drvo, i o tome pričaju jednu etiološku legendu: Kad je Nimrod sa svojim ljudima hteo da spali Avrama, jasika je dala svoje drvo, a zelembać je vatru potpirivao. Samo trešnja ne htede nikako goreti.
biljaka kojima se čine ljubavne čini: »Čubra cveća — da me dobro čuva«, tako se hvali žena koja je mužu u prvoj večeri dala devetoro bilje (etimološka magija). Č. se baje protiv »vlasca«, tj. sifilisa (SEZ, 58, 1948, 358, Gruža). Čuvarkuća.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Još na livadi izbija trava, još nije sve dala, a daće. I opočinuće zimi, kao i on, da opet na ljeto poda se koscima! Ali ako ga zakon primora da je na komade
i ostane ih za sutra, a kako se za njima slatko pije! ... Ujutro pako, prije rakije, čiste kako je loza dala, uzme se nekoliko smokava, slatkih kao med...
—Da ko? A što ne dođe on glavom ovdje, nego vas posla? .... — A da znate vi — uspali se Rade —koliko ova ograda dala je dobra gospodinu načelniku! Koliko je moj pokojni otac donio janjaca, pršuta, jarebica!...
S očiju mu k'o da opadaše omaglica što mu prvo nije dala da sebi u dušu zaviri i da se smiri. Na dogledu truda i rada toga izmučena ljudstva i svakidašnjih briga za izdržavanje,
Pa da bi znali uzdržati! — Da zatvorim butigu, — ponovi jače stari, — a ne znaš da mi je ona dala život, — život, znaš li? Pa prevrne razgovor: — Ma hoće li doći ti blaženi Amerikanac? — Danu, vidi na vrata!
Ali sumnja, koja ga je uvijek pratila, nije dala da se za što odluči. A kad je dan osvojio i sunce ga u sobi pozdravilo, bi mu lakše; i on je, istina, s tugom u duši,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Onda ga je spazila glavna među vilama, doletela mu u zagrljaj, dala mu se, pohotljivo, strasno, bezumno kao što priliči večnim bićima, iscedila ga za sva vremena te lude noći.
za Brzanovim pljačkašima, kroz jesenju tmoru i magluštinu, svi smo nosili, ušivene u pojase, amajlije koje nam je Janja dala na rastanku.
Na žalost, bio sam tu samo posmatrač i nije mi se dala prilika da malo prodžaram i priturim suvovine s strane. Izgleda da to nije ni potrebno.
Moja luda priroda mi nije dala mira. Da sam se pritajio i snuždio, možda bi Nikanorov napad otišao u prazno. Mene su, uprkos svemu, mnogi ovde cenili
svoju grešnu ruku da u prvom pokretu napravi ovu sotonsku brljotinu, zašto nije sve ponovo uradio po uzorima koje je dala naša sveta crkva, nego je zadovoljno coktao jezikom kao da je ispalo baš ono što je hteo? Slučaj?!
Ilić, Vojislav J. - PESME
O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala. I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao
snežni', Ja slavim tebe, mila, u slatkom žaru svom; Jer ti si čistotom svojom i sobom, anđele nežni, Nebesni poziv dala zemaljskom biću mom. 1892. ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE Putniče s obala cvetnih biserne Ipokrene!
“ 1888. PRIJATELjU 1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku ili zeca lovim. Badava se moliš... sa pesmama svojim...
Jer ona i nije znala Da je vladanjem svojim povoda za bitku dala. Dignuvši napitog kmeta, pod orah granati ode, Skide mu odeću gornju i onda donese vode I hladnom vodom ga poli.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
je Carigrad prestonicom vizantiske carevine, i za sve to vreme nije on dao nauci stoti deo onoga što je Aleksandrija dala za dva veka.
Vama stoji svaka haljina divno, ali priznajte da i ja izgledam dobro. Naročito ova perika sa njenom dugom kosom, dala mi je ono što mi najviše nedostaje. A sada da se malo obazremo po Londonu Jakova II, poslednjeg Stuartovića.
No ovo bi bio samo sud prvoga pogleda. Moja teorija dala bi više. Ona bi otkrila ceo mehanizam termičkih pojava u Zemljinoj atmosferi, od kojih smo do sada poznavali samo
tako je on rekao, „su dva rešenja jednog problema, izvedena nezavisno jedno od drugoga i na sasvim različitim osnovama, dala tako podudarne rezultate. Time je astronomsko raščlanjavanje ledenog doba dokazano, a njegova hronologija rešena.
Na visini od 315.79 km bila je temperatura 50 ispod nule. Ta mi je tablica dala pouzdan materijal za prvi deo moje priče. I drugi deo te priče konstruisan je iz fizikalnih zakona.
Nauka ti je dala - govorio sam sam sebi - sretstvo u ruke da gledaš u budućnost naše Zemlje, ali tvoja vlastita sudbina potpuno ti je
Eto vidite, draga prijateljice, kakva je silna sretstva tehnika dala čoveku u ruke da živi u svima podnebljima i prilikama.
Odgovor koji je na ovo pitanje dala usavršena tehnika modernih astronomskih dogleda vrlo je jednostavan. Kada su ti dogledi dovoljno jaki, ne vidi se kroz
Zato ćemo poneti sa sobom jedno klupče, slično onome koje je Ariadna dala Tezeju kada je pošao u Labirint. Od tankog, skoro nevidljivog konca.
nepregledni skup sunaca, ostaviti najkraćim putem ako pođemo u pravcu upravnom na ravan ove biserne grivne koja mu je dala svoje ime. Poletimo, dakle, u tom pravcu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kraj grobljanskog bunara, dala je gospa Nola sahraniti nesrećnog pijanicu veterinara, a posle je tu došla i Pava veterinarka.
Pa onda, ubistvo Lazarićevo tamno je; Bog jedan zna šta se tu još krije. Zašto je ubijen kad je gospa Nola dala sav novac? Šta se dešavalo u sobi u kojoj je ostao gos-Toša? Da li je poznao zločinca? Da mu nije zderao masku?
Mužu nije dizala naročit spomenik, a na svekrov je dala upisati samo ime i prezime, i godine rođenja i smrti. Zatim, „svetu” je počela poručivati da ne može ni do šest nedelja
Julica, ne pitajući, dala da se sašije za gospa Nolu domaća haljina, nekako po modi i na žensku; a gospa Nola, još u poslušnosti bolesnika, ćuti,
morala je u velikoj nevolji i dalje plesti i slagati čovečno i skandalozno. Da razvod braka uspe brzo i prosto, dala je veće priloge obema crkvama u mestu, i još jednoj van mesta.
Udala se za Milušića. Pričalo se da je uoči samog venčanja Srba bio neobično drzak prema Milušiću, i da je gospa Nola dala satisfakciju svome novom zetu, ali da je skriveno u sebi likovala.
Kuću su morali prodati, i onda je gospa Nola troje zaostalih ukućana poslala na salaš, dala im stan, a gospa Pavu postavila za vrstu nadzornika nad ambarima i stajama u koje se tovari prodata rana, i koje
Saopštila je da je Srba izgubio novac na kartama. — Suviše sam mu lepa imena dala. Doduše, još kao dečko, on se sam prozvao Srbom, ali ja sam ga zvala još i Sokolom...
— Mladić se tad slatko nasmeja i izvuče iz džepa jednu rasparenu žensku rukavicu. — To je Juličina stara rukavica, a dala mi je Paula, i ona i namestila. — E, kad su Julica i Paula udešavale tvoj kostim, onda ja više ne smem da se mešam...
Pa šta? Tako je i pravo, i tako uvek biva. I s roditeljima, i sa dobrotvorima koji nisu roditelji... Pa ipak, dala sam je njemu i drugo nešto sem novca, tom Luki iz Nemačke. Šta? Ljubav materinsku?...
Šta? Ljubav materinsku?... Ne laži, Nolo, pa je onda sve lako i prosto... Ne lažem, dala sam ljubav. Evo i sada, srce mi je, čini mi se, klonulo da umre, zato što Luku gubim, i izgubih... Tuđa kost...
Istinu hoću da čujem — penje se opet glas — ti me dobro poznaješ, istinu, ne zato što inače ne bih novac dala, nego što hoću da te vidim u dušu, pre nego što ja budem polagala račun o časti Bogu i onom dobrom čoveku čije nas je
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ostalo romana, nije tragedije ostalo, ni opere, ni balade, iz koje ona nije reči skupila i svojoj pečali veće uvaženje dala. Ah! Jadna!
prosidbi iskusila, ona bi se jamačno bednog svog života lišila da nije, kao što smo vidili, Sudbina u protokol staviti dala da mora izbavljena biti; drugo: da nije i njoj samoj bilo žao da tako mlada i zelena (ovo je samo opšti način govora,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je moja tetka da ublaži time što bi zavirila u moju budućnost i stoga je jednoga dana otkinula končić sa moje košulje, dala ga vračari, ova ga bacila u pun tanjir vode, promešala vodu štapićem i zadubila se duboko čitajući moju sudbinu: —
Šteta je što se danas izgubio taj idilski odnos između učitelja i đaka, pa na taj način izgubila i mera kojom bi se dala ceniti pismenost, te je otuda valjda i dobila nepismenost tako veliku cenu.
po bedemima, lutati po razvalinama, kopati temelje i raskopavati grobove i od istorije, koja se nekada tako prijatno dala slušati uz gusle, praviti školski predmet, koji se s dana na dan proširuje kao harmonika.
Ona je ta koja je našoj mladoj književnosti dala mnogi i mnogi dragoceni talenat i ona je ta koja je mladoj našoj pozorišnoj umetnosti dala mnogog i mnogog velikana,
je našoj mladoj književnosti dala mnogi i mnogi dragoceni talenat i ona je ta koja je mladoj našoj pozorišnoj umetnosti dala mnogog i mnogog velikana, kojim se ta umetnost danas ponosi.
latinskog jezika, kad te uhvati da ne znaš Cicerona od reči do reči, sa odvratnim zadovoljstvom trlja ruke što mu se dala prilika da ti sto i četrdeset šesti put u toku tekuće školske godine kaže: Quouѕque tandem abutere, Risto Janjiću,
Da bi mi dala mogućnosti da smislim šta ću, uputila me je u Požarevački kazneni zavod, sa presudom koja mi je obezbedila dve pune
moj prijatelj, baveći se mislima o odnosu države prema braku, došao je bio na srećnu ideju, kako bi se na taj način čak dala izvesti i najkorenitija reforma braka kada bi se zaveli ukazni brakovi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Silazeći u donje prostorije broda, Živadin gunđa: — Ja, šta će misliti o nama Francuzi... Dala im se prilika da nauče kako se od pojaseva mogu napraviti gajde.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Roditelji su otišli da zarade koru hleba. Brata i sestre — nema. Da ima sestru, sestrica bi mu svoj zlatni pojas dala. Pomoću njega on bi se spustio niz kulu. Nekako bi došao do princeze.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— A majka je majka! (Plače.) Slatka moja majka, da mi je ona živa, zar bi dala, da ti ovakoj s’s mene... ARSA (uzbuđeno): Mito! MITKA (brišući suze): Eto toj! Rasplaka me! Slatka moja majka!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Postepeno je raja počela osećati otpor koji je stara država dala Turcima kao svoj rođeni otpor. Prinuđena turskim nedelima da traži izlaz u očajničkoj borbi, raja je u samoj činjenici
Odmah je zatražila od majke bojnu opremu. I ova — „hala haletina“ — dala joj je konja lastavicu, svileni barjak, buzdovan, sablju, volujsku kamdžiju i samur-kalpak.
Njegove reči upućene turskoj poteri opore su i odsečne kao udarac nožem. Ne zna se da li je mračnija gora koja mu je dala utočište ili on koji čuva šumsku slobodu, jedinu u toku vekova.
Ne izostaju ni pesme iz vremena vladike Rada (1830—1851), kneza Danila (1851—1860), i sve do današnjih dala. Sve ove pesme su po karakteru iste kao i one o vremenu vladike Danila.
“ Zato i njega, i zemlju koja ga je dala, i majku koja ga je rodila, prati vatreni narodni blagoslov: Veseli se, pod Cerom Pocerje, kojeno si gn'jezdo
26 MARKO KRALjEVIĆ POZNAJE OČINU SABLjU Rano rani Turkinja đevojka, prije zore i bijela dala, na Maricu bijeliti platno.
Lov lovio Vršačkom planinom, lov lovio letnji dan do podne. Tako kralju bog i sreća dala te od lova ništa ne ulovi: ni jelena, ki košute brze, niti kakva od sitna zverinja.
ih u bijele dvore, pa doziva dva berbera mlada: jedan mije, drugi kosu brije i pogane nokte sarezuje; dala im je b’jele boščaluke, i na njih je ruho porezala, pa ih spremi dvoru bijelome, i dade im od zlata jabuku: „Pozdrav’te
Al̓ ti žališ golemoga blaga, što sam za te tri tovara dala? Ali konje što su ga odneli? Ja imadem punu kulu blaga, a imadem pune are konja: tridest ata, a tridest paripa; sve
Tad govori Starina Novače: „U zô čas te oženio, sine! Eto danas tri godine dala kako tražim za tebe đevojku i za mene dobra prijatelja, s kim se mogu ladna napit vina: đe gođ nađoh za tebe
Nijesi l’ mi božju vjeru dala, kad mi bude najveća nevolja, da se mene na nevolji nađeš?“ Al’ eto ti bjelogrle vile u susreću Starome Novaku; tako
je danas na ovu godinu u Lijevnu, gradu bijelome, mila sestra Đurković-serdara, po imenu lijepa Marija; glas je dala na četiri strane.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric ljutito zabaci šešir i osvetoljubivo zavreča: — Ih, što sam se juče kod Marice najeo jabuka! Jednu mi je dala iz njedara ev ovoliku, miriše ko đul. Čuvaću je sto godina i svaki dan poljubiti.
Stric je šutke grabio naprijed, dok odjednom kao da se nešto dosjeti, pa prezrivo pljucnu: — Ih, Maričine jabuke! Dala mi je samo jednu šugavu kiseljaču, odmah sam je bacio preko kuće.
— Lunja je, znači, dušu dala za izviđača? — priupita komandant. — Ta više se ja pouzdam u nju neg u svoj rođeni nos — iskreno priznade starac.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ smeju se drugi, a on igra, pa i njemu smešno, ali ništa ne govori. Smeje se i on, srećan što mu se dala prilika da zabavlja goste i što ga svi prijatno gledaju; jer sve je to pojurilo sa sokaka u avliju, a okolni komšijski
Oplakala je dan, lila suze, klela svet, ali i sebe, jer je u duši osećala da je sama dala povoda onim svojim držanjem i uvredljivim rečima kojima je uvredila jednu iskrenu i njoj tako predanu dušu čoveka koji