Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто, помоћи, то је божје и божестве|но дело. Убога удовица која је за сиромаш два новчића 150 дала, више је по свидјетелству преблагословенога Спаситеља дала неголи сви богатци, зашто је дала све што је имала.
Убога удовица која је за сиромаш два новчића 150 дала, више је по свидјетелству преблагословенога Спаситеља дала неголи сви богатци, зашто је дала све што је имала.
сиромаш два новчића 150 дала, више је по свидјетелству преблагословенога Спаситеља дала неголи сви богатци, зашто је дала све што је имала.
А ти исти, који се тако туже, добро памте којекакве безделице о којима всегда мисле. Мати натура сваком је довољно дала, ко само то у добар ред и расположеније метне и пристојно употребљава; и весма често слабије паметствованије с добрим
и великодушни у злополучију и у штети кад нам се прикључе, расуждавајући да оне исте вешти које нам је природа дала за време су наше, колми паче оне које смо ми стекли.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У Жичком Пољу побију се, где је Карађорђа тане у врат ударило, но свилена марама није дала пробити; те се Карађорђе уклони под Видојевицу.
„Последњеј раз прошу Ваше Сијателство, чтоби Росија дала денги за сије времја и отпустили нашего Врх(овног) Вожда.” Гроф: „А тко јему бранит, јежели он сам хошчет?!” 28.
да се молимо да би император или преко Хофкригсрата на Генерал-команду писао, да би Генерал-команда како пријатељски дала говорити београдскому везиру, да би престао од свирепог са Србима поступања, будући да смо у надежди да ће султан
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Само тетка Мирјана распитивала се кашто за њега и дала му једном назувице... Еле, Страхиња се још од малена почео потуцати по туђим кућама.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дође јој па би да сможди Јелицу. Упршти погледом у њу: — А што нећеш? — упита. — Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. — А коме? — Станку. — Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија.
— упита. — Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. — А коме? — Станку. — Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!... А ко си ти кад тако дајеш реч?...
— И она даје реч!... А ко си ти кад тако дајеш реч?... И зар је преча твоја реч од очеве, а?... И коме си дала реч?... Лопову!... И то... Јелица сену оком. Од погледа њеног задрхта срце мајчино. — Он није лопов!
15. ДВА ОЦА Милош се био страшно поплашио. Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира. Ишао је као луд. У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.
Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!... Мени је твој кров милији од мога!.. Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... Станко је слушао, а душа му се заносила.
Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње. Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... — Је л̓ готово? — викну старојко. — Готово! — одговорише му.
— заповеди старојко. Код куће је чекала опет постављена совра. Опет се јело и пило... Пушка опет пушци није дала издушити. Сунце се већ спусти на заранке. Зека се само погледа с Девом. — Је ли време? — Јесте. Зека зовну Станка.
Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... Девето јутро освану Дева у збегу... Нека чудновата сила диже Станка на ноге.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели, Дала си ми руку и пошла си са мном. И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели.
Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сви нестали у те, Као изгубљени звук у долинама.
Све пробуди шумом твојих корачај и, И свему си дала смисао и цену; Сва тајна закона у теби се таји, Као златни конци протекли кроз стену.
Млеком своје дојке нас си отровала, У болу и слави да будемо први; Јер су два близанца што си на свет дала — Мученик и херој, кап сузе и крви.
Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи.
Није веровала ни у природу која се свети, и није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет, без његовог гласића, с мртвом руком на срцу.
На једном вечерњем раскршћу, недалеко од града, задржала је уморног путника једна млада жена и дала му воде да се напије. Она се усхити лепотом човека, баци златни појас у траву, и, опијена, пружи руке према њему.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јок, јок, знам ја! — Како знаш, радости моја, кад ти с нама ниси досад ни говорила? Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда? — Ђеда је, душо, стар и добар.
Ја сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала. Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично, пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и смеху) и доручкујем.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче, јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — напротив, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару
вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика! Звао се Марко, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него лоповом. »Лопов један, што ми једе век!
Ни да се бар пошали да нас позове после ручка!« Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути. Растадоше се љубазно, и оде свака својој кући. Ах, како је лепа недеља у селу!
— Но, не знам шта би’ дала — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузне — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па
Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.
било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз дéру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.
И сама гђа апотекарица — која се спочетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.
— Та нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’... — Та само да прође једаред та комендија. Страшно сам се дала у бригу, Спиро! Има три четири дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!
срећом није летње време — вели гђа Сида, сва срећна, склањајући посуће и тумарајући још по соби — а не знам шта би’ дала да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!
Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, нисмо ваљда спа’ије од Елеонске Горе!... Уф, не знам шта би дала да ми је само знати зна ли! Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.
Фрау-Габриела је била створена за такве прилике и услуге, а што је најлепше било код ње, то је што се није дала дуго молити. Долазила је често и незвана. Она је поваздан била по туђим кућама.
И дала му се прилика. Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села, потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И она, весела, отрчала колиби. Брзо се вратила с новцем који је извукла испод земље у разним завежљајима... Све дала попи. Овај, кад видео приличну суму још више се збунио. И није знао шта да јој каже.
Моје је то! — И показивао би он на собу у којој се она разбашкарила с другим просјацима. — Моје је. Клисарица ми је дала. А она, мамећи га себи да га избије, претила му је изнутра: — Оди, оди да ти дам твоје... — Ох леле! Ох леле!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
ФрајлаЈулка прави букете, један дâ Ружичићу а други Љуби. Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.
Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала. Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја! Врате се кући.
Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала. Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја! Врате се кући.
Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја! Врате се кући. Баш су се добро провеселили оно вече.
Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца. Даје поред ње осам хиљада шајна. И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М.
Поред свог покојног јако се испрактицирала, па није дала да се с њом титрају. Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.
Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, тојест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи
Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила. Сад и они седну, а фрајла опет поче неку фантазију
— Боже сачувај! Изволите само сести. Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала. Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем. — Е, сад да видимо!
Па, колико их има који с талентом куће и земљу стеку, — одговори одрешито Марко. — Е, добро, кад бих вам Мицу дала, како и откуд ћете живети?
Кад љубичицу бере, тихо но из срца попева: „Љубичице ја бих тебе брала, Немам драгог, коме бих те дала. Ако бих те ја јурату дала, Тај јурат је поносито цвеће, Па на тебе ни гледати неће.
Ако бих те ја јурату дала, Тај јурат је поносито цвеће, Па на тебе ни гледати неће.” Ипак је брала и закитила се, можда ће још до јурата доћи, а
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Е добро, куда је прошао? — Кнез Милошевом. — А жена јел' с њим? — Њу оставио, једва му се дала прилика... — Ужас, људи, пропали смо коначно. — Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали.
Африка
бих сасвим изгорео, бирајући између палминог вина и воде, ја први пут откако сам у Африци пијем воду онакву какву је дала природа и какву пију урођеници. Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца. С времена на време Н.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А што кажеш за Павла, а откад је то срамота брата волети? И ја ћу, куд Павле каже. И ја бих за њега душу дала да ме мајка није тобом усрећила. Тебе имам, Циго, за драгога, а Павла хоћемо за брата. Па шта?
у животу, није био ни запамтио добро, а коју је после, живу, видео, заиста, у Темишвару Оптуживали су је да је она дала штуц мужу. Да се са њим сашаптавала, пре него што је одјахао. Стајала је, међутим, пред Павлом, у сну, мирно.
успела је и да им обуче тесне, венгерске, чакшире, и чизму, метнула им је и клобуке на главу, узела копља из руке, и дала им у руке пушку, али није успела да их научи немецки, да их понемчи, и да им из главе извади Сервију, а дочекала је
Она се била дала, једном официру, пре неколико година, али свега једанпут. Није био ништа бољи него Божич. Ни слађи. Ни нежнији.
Када Аустрија није дала да се из цркава, при селидби, у Росију, носе утваре, мошти, иконе, јер припадају цркви, једна гомила исељеника у
час у новим хаљинама, била је, и после тог доживљаја, готова да се шета по месечини, чак и да се љубака – али се више дала није.
Није могао да увиди да она, заиста, није хтела да му се да, и да му се не би дала, осим мртва. Вишњевски је тврдио да не постоји жена, која хоће само једног човека у животу, а тако су мислили сви, у
Она је Павлу дала то писамце, као аманет, да би их измирила. Надала се да ће бити присутна, кад Трифун стигне, па кад није, хоће да му
Па је питала и за православне у Аустрији. Она дупета на Двору дала су, годину дана раније, пашпорт из Дворске канцеларије полковнику Хорвату де Куртич, за двеста осамнаест душа, а с тим
– писао је свом брату, у Темишвар, секундмајор Петар Марианович, из Кијева. За ову годину, царица росијска дала је досељеницима сву зоб и све сено, а на њихову молбу још и шест хиљада рубаља, за порције, у готову.
При томе је свима њима дала и куће подићи. Каквих наша нација никад није имала! Брат је лагао, брату. Није било онда чудо да је, те јесени, навала
Сваки дан се чуло да је царица дала велику своту злата, чуло се да им је додељена земља, да ће добити оружја, али све се свршавало на томе да им је дата
Теодосије - ЖИТИЈА
пође на пут, а сам иђаше бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки је по својим могућностима држао пост, јер беху свети велики, пости четрдесетнице, а дан
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У непрекидном додиру са народним животом наука је дала основе националном програму. Књижевност је знатно напредовала, нарочито песништво.
Нигде међу Јужним Словенима нема толико самоука као међу Ерама. Неписмени су ретки. Што им школа није дала теже да сами постигну. Нарочито се диве ученим људима. Одавно се поштују породице које „дају попове од пре 300 година“.
управа на првом месту укротила дисциплином и редом ове динарске људе и дражећи и развијајући њихове јуначке особине, дала им је свима војничку физиономију и царско-војничку душу.
Ово је најздравије католичко становништво; куће су им пуне деце. Ова је група дала школоване људе и трговце од неоспорне вредности, нарочито оне који су родом из великог села Долца код Травника.
Најодушевљенији јужнословенски народни покрети су често потицали из Далмације. Ова се област није дала завести ситничарским утицајима којима се настојало да се народ поцепа и да се створи уски национализам; она није била
После 1878. године готово цела јужноморавска група је ушла у састав Србије. У ратовима 1912—1917. год. ова је група дала српској војсци неколико најбољих јединица.
варијетет представља, дакле, углавном пасивну област, која је примила више становништва него што га је дала, становништва које је пореклом из других варијетета централног типа.
За време шумадијских устанака 1804—1815. године мавровско-реканска је група дала неколико људи који су најактивније учествовали у ослобођавању Србије: Жикић, који је утврдио Делиград, био је из
Због прилика под турском владавином није дала ни људи од више културе. Али сам у турско време запазио да су вође српске из Тетова показивале такта и умешности.
Многи су отишли у чиновнике, адвокате и свештенике. Ниједна јужнословенска област бивше Аустро-Угарске није дала толико учитеља, средњошколских наставника и, нарочито, католичких свештеника.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Грдио је своју куварицу Провалију што је дала неке пилеће кости псу Жући. — Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фине кошчице, ономе лопову Жући, који се од
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зар ниси? Она теје, ипак, родила, Слободане! - Родила је себи беду, Рашида. Ти знаш који је данас датум? Првог ми је дала нешто новца и сада ће читаву вечност морати да измишља на шта га је потрошила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није л’ то луд човек? — Није луд. — Дакле, ти знаш да те проси? — Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Подбулих очију од плача, сва оронула од ужаса, у трећем месецу бременитости, она се није дала одвојити од њега. Лепотица на гласу, пролепшала се још више, у првој години брака.
Мрзели су је и страшили је се. Њеног осмеха. Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом.
Као сребром тргујући, он је хтео да мери њен пристанак, али га она није дала мерити. Ни једну једину малу реч, ни један једини мали знак. Била је као недирнута, као одсутна, као смрзнута.
“ И не само то. Него му рече још да не треба красти и да не треба убијати. Ананији се беше нога, ударена секиром, дала на зло, и он је ишао, по селу, враћајући ту овцу, тамо коња, тамо плеву, све што беше покрао с пролећа и преко лета.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ластавица пупак одрезала, Б’јела вила у свилу повила, а челица медом задојила. Вила му је до три биља дала: једно биље да се не урече, друго биље, да ми напредује, треће биље да ми добро спава.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Једанпут си отишла у Главну пошту, Таковска 2 — ниси издржала, знала си добро да нећеш издржати, дала си његов број телефона и ушла у кабину која је мирисала на пораз.
Будућу мис боле колена. »Боже« — рекла је мајка »шта бих све дала да имам твоју лепоту и твоје године!« Читав призор почиње да се стапа у светлосну вртешку.
Матавуљ, Симо - УСКОК
што је сад у Котору, па рече: „На првом мјесту, стога што си од куће која је увијек била вјерна цару, која је њему дала много добријех службеника; па стога што ти се одбија на младост, доносим ти цареву милост!
— Куку! — учини Стане. — То је благо велико! Што она не би послала коју хиљаду! — Она би дала половину тога да ме само види!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Ти све знаш. ЖЕНА: Кад ми да цванцик, а њега стане дрека: Куд си толике новце дала; раширила си се, трошиш немилице; а кад он троши по осам цванцика, то је ништа. МУЖ: Нисам ли дао за дрва?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу.
Дечја књига је, још у почетку, привукла пажњу васпитача тиме што се, по њиховом осећању, дала лако искористити. Немам ништа против поучавања деце путем књижевности.
Можда је поема најтања баш на почетку, јер тешко налази тачку која би дала пуно убрзање радњи. У потрази за оним што му недостаје да би био момак и по, дечак тражи трећу руку од једног „рукатог
Кас кроз кукуруза клас, велико скакање кроз кокошке и кокодакање. Игра која је дала оваква мала поетска открића није била ни безазлена ни лака.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Председатељу одбора сто форинти! НАНЧИКА (врати се): Снуждили се кад сам им новце вратила. ЖУТИЛОВ: Јеси л’ им дала на знање? НАНЧИКА: Већ уредила сам. Само кад би се више такови позатварало. ЖУТИЛОВ: Ови су наши несреће.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
била је из Херцеговине, преселила се у Угарску пре Велике сеобе, ту добила угарско племство и из своје средине дала неколико црквених великодостојника. Ђорђе Бранковић родио се 1645. године у арадској жупанији.
На руски га је дала превести царица Катарина одмах, још 1768. Тај општи успех, а нарочито пажња Катарине ИИ, нагнао је Ђулинца да то
и као човек, Доситеј Обрадовић је једна од најлепших и најразвијенијих личности које је цела наша раса и до данас дала. ИИ. ЊЕГОВЕ ИДЕЈЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНИ УТИЦАЈИ.
МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ ЖИВОТ. — Милован Видаковић је први писац у новој српској књижевности којега је Србија дала. Рођен је у Неменикућама, у садашњем београдском округу, 1780. године.
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА ЖИВОТ. — Сима Милутиновић је први писац нове српске књижевности кога је Босна дала. Рођен је у Сарајеву З. октобра 1791, од оца Милутина, трговца, који је тамо дошао из Србије.
Србин долази од »Сербиш у Вавилоније ријеке«; Саконтала је: закон дала, Мухамед: муха и мед, пегаз: пегаш; Церберос, Керверос: Крварош; Морлак: онај који лако сноси море.
странке и у Србији и у Војводини, романтични национализам, и цела једна књижевност, романтична књижевност, која је дала велики број писаца, међу којима је било неколико првога реда.
Матица је имала карактер омладинског књижевног органа, у коме се скупљали готово сви млађи писци српски, али је дала места и популаризацији наука и отворила врата новом реалистичком покрету.
И тако певају сви изреда, и они који немају никаква талента, увек по једном истом калупу. Та романтичарска лирика дала је неколико песника од вредности, али и знатан број стихотвораца и песничких симуланата.
У Задру је 1849. изишло треће издање, четврто издање дала је Матица хрватска у Загребу 1888, а пето, дефинитивно издање, према исправкама самога Томазеа, дао је Данило
врло добро, поједини тренуци су срећно изабрани, причање је свеже и топло, и нигде се у српској књижевности није дала тако општа и добра слика жене са села.
фебруара 1908. КЊИЖЕВНИ РАД. — У својим успоменама Матавуљ прича како му је мати, разборита и жива жена, дала »вољу к фабуловању«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома милоока Ту је рубље прала. Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес'
Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио! Ао селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица Ни лагани папучица, Да учиниш клепа-клапа — За тобоме, душо, скапа.
58. Боже драги, за санак ти вала, Санче мили, после ноћи дане! Рука данка врућину је дала, Дрва ничу, шире своје гране, Од жалости, свакојаки зала, Те ме тако веселога бране.
успава тиим гласом, Она под њом заспа, јадна, Грешно чедо под појасом, Грешно га је задобила, Грешно му је самрт дала, Ал' бар га је избавила Од земаљски тешки зала, Од — но де је онај саде, Што му живот јадан даде? XXX Де је он?
Ето, опет ту је била, Своје драго облазила, Па га тужна угледала И тужна се назад дала, Тужна кâно тужна мати, Кадано се с гробља врати, Куд јединцу своме оде У жалосне у пооде.
Као да је зора бела Под срдашцем својим нела, На свом крилу одњијала, Својом вером опасала, Којуно је сунцу дала, На груди му верна пала.
Ох маните муке луде! Шта гледате, земља ј' ладна, Излетела душа јадна, Опростила с' ови зала, Па се за њим тамо дала. Ох молите Божу вољу, Да тамо јој коб да бољу! Мртва, мртва, истина је, Нешто шушну, ко је, шта је?
А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома црноока Тује рубље прала. Али сада сакривена Проговори сека: „Ој стазице, ој милена Донес' га
им јадне кукавице, Једна од њи једва наљубљена, Друга, кажу, и ненаљубљена, Само, кажу, негде у сењаку Да се дала жељноме јунаку Пре сватова кад се сукобише, И то двапут, једни кажу више; Ал' како је за љубу узео, Одма другу
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једна је најбоља у нападу, друга је, опет, мајстор за уличне борбе, трећа је душу дала за чишћење терена од четника, четврта . . . Шесту бригаду бије глас да је најбоља у дефанзиви, у одбрани.
јутра лијепо зажмирити и гурнути је у најдубљи вир: хајде, сестро, низ Уну, доста си ти намучила стару Тривуну и дала је на комедију да јој се руга и кус и репат. — Ма чекај, бако, да нешто смислимо?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ништа ја, ћутим. Не брзам, идем на сигурно. АХМЕД: Па већ ти је сигурно, није ти џабе дала толику храну! Кошта то! А плус је и удовица! Шта ћеш сигурније? СУЉО: Не знаш ти жене.
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Има да увуче рогове! ХАСАНАГИНИЦА: Боже, као да мртвима говорим! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта б дала да га видиш кад буде чуо? А? Два дана од чуда неће моћи она уста да затвори!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он застане, наслони се на зид, па је гледа неким чудним погледом. — А што? ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из
Биле су све наше: тетке, стрине, ујне, неке из комшилука; а била је и она, Ленка. Само она, као мени у инат, није се дала да је видим. Шалим се ја с њима, јер знам да ми мати није ту.
Била је буновна. Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. — Камо те понуде? Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. — Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно.
И мајка би је остављала. После месецима јој не би више о преудаји спомињала. Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке
У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида.
ИВ Меку је руку у руку дала, у суху руку седога кала, кале је води; кô пастир јање, нејако јање, кад води на клање; показујућ врата свога
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Девојка се стане одговарати: — Ја те служим толико година, па ми никад ниси дала ужета, а он како дође, одмах ми уже даде.
А девојке јој се стану правдати: — Ми толико година тебе верно служимо, па нам никад ниси дала метле, а он како дође, даде нам свакој по метлу.
Али ова жена била је Милошу маћија, па га је мрзела, да га није могла очима гледати, а често пута није му дала ни јести. Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио. Једанпут чисти он вола, а плаче и јауче.
А бака ће њему: — Сад ти друго не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш видјети.
Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: — Шта је, брате, забога! Јеси ли питао Усуда?
за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе. А Турчин: — Па куд оде? Куд оде?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Иди, бога ти, зар ћемо ми бити осим свију људи. Кажи, која је кућа од нашега реда, која није дала бал; па само нас да проносе људи? МАКСИМ: Али ја нећу, разумеш ли? СОФИЈА: Бадава, кад мора бити.
МАГА: Ето, шта ћу да им дам? НИКОЛА: Начини им штогод. Зар оћеш да им ја кувам? МАГА: Па дала сам им ето леба. Шта ћу друго? НИКОЛА: Што и ниси очешљала и умила, него изгледају као Циганчад.
Срамота добога, него скини, па баци у ватру. ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка. СТАНИЈА: А колико си дала у цркви? ЉУБА: Па ти знаш да девојке не дају ништа. СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел?
СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко? ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву. Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо. СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик. ПИЈАДА: Како покварен?
Ене, како сам ручала. ЉУБА: Сама си крива, мајка, што ниси јела. СТАНИЈА: Како ћу да јем, дала си ми неку чорбу, нит је слатка ни кисела; препесте ме горе, дадосте ми неке виле да се убодем.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
— Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу? Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала! ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стизали смо, дакле, пешаком и чистили блато са ципела травом у тамо неком жбуњу. Онда бих дала Мишелину кључеве од свог подрума да звецка, као, њима док уфуравамо у огромним количинама у стару Голфијану.
А пошто сам му дала сву ловуџу коју сам имала у џепу (то утврдих тек на аутобусној станици), одвајала сам пешака све до вароши најмање два
И тако, потпуно сам била заборавила на Снежану (тако сам јој дала име по једној својој доброј пријатељици), све док не завукох руку у торбу.
За разлику од њега, маман је дала знак за почетак Великог спремања извукавши једним потезом све фиоке из плакара. Више од половине њих распало се још у
Није да сам сноб или нешто слично, не дај боже, али не знам шта бих све дала да на једно пет-шест сати ишчезне онај олињали монструм од креденца из кухиње, који бакута не би никоме препустила, ни
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Сљедство је овог изреченија да се не морамо баш тако строго држати совести. Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.
Моја безумна, тако да јој кажем, мати полакомила се на речи једног ниткова, и дала прстен Јеличин, мислећи да добија дукате у залогу за њега. Но како ми је било кад сам кући дошо и ове тантузе нашао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тако ми сала, за пола ручка ја бих га дала! Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ ПРЕД ЈЕЖОВОМ КУЋОМ Сви јуре сложно ка циљу
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза. — Ви радите за маркизу чији муж има ловиште на Мањем? — А не, то је њен син који има тамо ловиште.
— Долазим од њега. Данас је ипак мало устао. — Тата, он је и данас тражио меса а Лоња му је дала. Зашто чине то, кад је доктор дозволио само супу? — Требало је да узме мало; мало је могао да узме; али шта ја могу!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Е, јеси чуо, Агатоне, томе се нисам надала од тебе. Нисам ваљда... не бој се, нисам ја од таквих; пре бих дала да ми се одсеку прсти но што би се туђе ствари дотакла.
Смем ли да одем и да јој кажем ту пријатну вест да ћете ме примити за чиновницу; верујте, то ће бити као кад бих јој дала лек. Смем ли? АДВОКАТ: Али смете, забога, ја остајем при речи коју сам вам дао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А овај — гледа заводнички једну црномањасту потпоручник Александар — велиш, дала би. — Ју, грдан, ко ти то рече! — и девојке се закикоташе.
Војници у дворишту музу овце. Јанкуљ завлачи испод топовског јастука шареницу, и хвали се да му је дала нека девојка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. — Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се дала прилика да јој ма шта рекне. — Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Служио сам божју мајку, Те ми дала младе воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове, И бич — косу
Пуштићу те твојој мајци.“ Она му је Вјеру дала, Да ће му се повратити; Пушти змаје ђевојчицу, Да у мајке своје пође.
Млоге су га моме брале, Ма га н’јесу одабрале; Тебе га је срећа дала, Да б’ сте дуго поживјели! И поштени род родили!
Кад је било око пола дана, Запевала лепота девојка: “Ко би мене снопље повезао — Дала би му моје бело лице. Ко ли би ми водице донео — Дала би му моје чарне очи.
Ко ли би ми водице донео — Дала би му моје чарне очи. Ако би ми ладак начинио — Ја би њему верна љуба била.“ Она мисли нико је не слуша; Слушао је
брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо беседила: “Плови, плови, мој зелени венче!
драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 116.
девојка, Огледа се, бело лице бели, Лице бели, русе косе глади, Вас је Пазар лицем обасјала, Обасјала, друго сунце дала. 142. Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори?
“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала. Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке
“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала. Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке ђевојка, Много му је од сироте дара;
Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке ђевојка, Много му је од сироте дара; А да бих га у јаглуку везла, Јаглук ће се брзо
Много му је од сироте дара; А да бих га у јаглуку везла, Јаглук ће се брзо раздријети; А да бих му црне очи дала, Драги ће се по дружини фалит: “Драга ми је црне очи дала“, А да бих га у пјесни пјевала, Пјесне јесу одалице
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Заткинова теорија је, ако хоћете, манир, да сваки пањ, комад мрамора, оставља онако како га је природа дала и према томе израђује. Они који све боље знају него ја рећи ће да је читао Микеланђела. Не ученик је Монгола.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!... Да је жива, данас би је везала, а она би ми дала поклон... Ко ће њу сад везати?... Анђели?... Они ће маму да вежу данас а мама ће се сетити мене па ће плакати...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Лица њихова коштуњава, изнемогла, сунцем опаљена; патња је дугим низом мучних година остављала трага на њима и изразу дала слику беде и горког очајања. Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.
У њој је и други Сретин допис из овога села. На жељно ишчекивану прилику није дуго чекао. Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А смрт, ближа напретку но назатку, Од недавно променила је алатку: Оштру косу не носи на рамену, Ауту је дала црну намену. Мало је шта тако сулудо и надуто И уображено као што је ауто.
” „За пиће, за провод, за добру клопу Мараму бих са главе дала! Продајем завичај, последњу стопу — никаквог немам морала...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Сама данска влада дала му је субвенцију која је, по ондашњем курсу износила суму од милион и по француских франака. Чувена данска фондација
Чувена данска фондација Карлзберг дала му је новчану помоћ од три милиона франака, поред помоћи са разних других страна.
Цев, кроз коју силазите, савитљива је; њена дебљина и отпорност поступно расте ка њеном доњем крају, да би дала отпора воденом притиску који је такође поступно све већи.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Нијесам ви све јошт исказао. Куку оној души задовијек те је Ружи нарок изгубила, те је дала Ружу за Касана, затворила вилу у тавницу, јер је Касан брука неваљала.
Ко на брдо, ак' и мâлô, стоји више види но онај под брдом; ја повише нешто од вас видим — то је срећа дала ал' несрећа. Не бојим се од вражјега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла: — Немој ти.
Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби. А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то
Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима. Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.
Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују када се она сва к њима окрене.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тако прошлост наша, што нам је све дала, У краљевској помпи пролази, и на нас Баца своју светлост, к’о некад, и данас; Тако прошлост среће, илузије, зáла,
– За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?... — Кад се већ прилика дала, Можемо ту тезу слободно обићи. — Желите ли, можда, нашем друштву прићи? Ту је тако згодно и весело. — Хвала...
Од свега што је горда прошлост дала, Од сокова нашег срца и од хрпе Шарених и присних, драгих идеала, Као добрих душа најмилија драж, — Место вере што
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се како је некаква жена имала сина Милутина и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама свакоме по један колач, а ви моме Милутину подајте само по полутину“.
Вила му је до три добра дала: Једно биље, да се не урече, Друго биље, да ми напредује, Треће биље, да ми добро слава.
вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише девојачког смиља, Кад ми будеш
4 Домаћине, фала, Богородица ти дала, што ти дала, то ти одржала! Бог ти био на помоћи, па те сачува од јада, од града, од тресова, од мрака, дренова
4 Домаћине, фала, Богородица ти дала, што ти дала, то ти одржала! Бог ти био на помоћи, па те сачува од јада, од града, од тресова, од мрака, дренова кијака!
Тројица! Да бог да и милост божија, те нас св. Тројица из сваке муке избавила; до воље добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени, а у здравље нашег домаћина, живота
Да бог да! 6 Вала и ејвала! Земља дала, да ти помаже господ Бог и свети данашњи год! Дао ти Бог велико стадо и благо и оно што је твом срцу драго: и волове
Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помого ти господ Бог и свети данашњи год. Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске области, тијеснога
Ој, мили јуначе, вала и ејвала! Земља дала, помогô ти господ Бог и свети данашњи год! Ко ти о злу мислио, о клину висио, ништа не радио ни браздио, оро ни копô,
и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот! Вала, мили домаћине, и ејвала! Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год! 7 (ДОМАЋИН У ЗДРАВЉЕ ПРИЈАТЕЉА) Фала, брате делибаша!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде? куд оде?
Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: „Шта је, брате, за Бога! Јеси ли питао Усуда?
” Он се зачуди овијем даровима, пак упита ову трећу бабу што ће рећи да му је она најпрва дала мало круха, потоња љешник а она орах.
плате, онда им она опет рече: ,,Ах немојте ме убити, а просте вам моје руке, ево их посијеците, а и срце бих вам своје дала кад бих знала да бих без њега могла живљети.
и колаче па метне на астал и почне вечерати, ал ето ти петла, вашке и мачке, стану се око ње умиљавати да би им Што дала, а она као бесна: „До ђавола! немам ни ја колико ми треба, а да дам вама.
“ Девојка се стане одговарати: „Ја те служим толико година, па ми никад ниси дала ужета, а он како дође, одма ми уже даде.
“ А девојке јој се стану правдати: „Ми толико година тебе верно служимо, па нам никад ниси дала метле, а он како дође, даде нам свакој по метлу.
или за добру плату прода; али она не шћедне никако говорећи: „Да ми даш половину очине царевине зањ, не бих ти га дала.
Она се зачуди и кад види прстен што му је дала онда кад јој је донео јабуке, осведочи се да је он баш. Онда јој он каже да га мало побиште, и ако заспи да га
“ Пуница се на то тргне, и одговори му: „Ана те темате било! Како ти нијесам дала вечерати? Та нијесам ли те звала и нудила више од десет пута!“ 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ.
за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде? Куд оде?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
мештером довела и мом брату Илији узрок кричати и кавгати се, што он при свом старом измрљатим часловцу остаје, не дала.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
који су се борили противу „невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има братстава која су у непрекидноме низу дала тридесет-четрдесет сердара, барјактара итд.
Така се племена зову: свете лозе. Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.
Који Тодорина?... Шта је тај Тодорина?... — Тодорина Дракчевић из Г... Највећи ајинин што га је икад земља дала!... Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!...
Бакоња окрете главу. — Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити... — Немој више ни једне, него ајде кући! — вели Бакоња устајући.
— рече један напити прековођанин који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи. — Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже — вели Маша. — А наћи ће он прима себи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ватру коју су му наложили угасила је киша. Плакао је од зиме. Да није плакао, не би га ни нашла жена која му је дала име Лука.
То му је презиме остало до смрти. И мене су све до војске звали Аћим Дошљак. Мати се љутила и дала је капетану десет талира и ужирену свињу да ме у војни списак запишу — Катић.
После је мати дала фес млађем сину, а он је понео шубару од јагњеће коже. Фес им је био велики, па га она белим концем прошила да га
Каже ми: „Дај ми га, Анђо, ако за Бога знаш, остаће ми Роза без ручка.“ Ни за кесу дуката не бих ти ја дала да закољеш мачка, рекла сам му.
Сме да се љути и да је кори што се Толи дала. Све може и сме, јер она ретко долази свести. — Сина зове, не тебе — понови збуњеном Ђорђу, не крије мржњу, ни гласом
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када је и како у селу настала прва резбарија, више се нико није сећао. Је ли им је вила на дар дала? Или им је ђаво дебело подвалио? Ко зна!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Још се у 1813, години великог пораза, препричавао одговор који је млада Љубица Обреновић дала своме мужу, војводи Милошу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ко би јако момак био, Па се не би помамио! Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих папучица, Да учиниш клепа клапа За тобоме, душо, скапа'!
А са горе, крај потока, Стазица се дала; Једна мома милоока Ту је рубље прала. Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га
М. Ракић ЛXВИИ СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели Дала си ми руку и пошла си са мном. И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели.
Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
која је извршио са највећом пажњом да би утврдио да ли се међусобни положај звезда некретница мења у току године, дала су потпуно негативан резултат. Звезде некретнице стоје приковане на својој сфери.
Комбинација тих справа са зупчаником и чекрком дала им је огромну снагу хватања и подизања. После дванаестогодишњег оваквог рада био је велики арсенал Хијеронов крцат
Та боја била је, према томе, елементарна боја, јер се није дала даље раставити. Светлосни зрак, пролазећи кроз другу призму, био је њоме преломљен, али не расут у какве друге
Комисија за ликвидацију њиховог закупа би позвана да доврши свој обрачун на врат на нос. Није дала очекивани резултат.
Љуто се разочарах кад видех да није тако. Моја основна замисао, рекох била је погрешна“. „А ипак вам она није дала мира“. „Ни мира, ни спокоја! Мучио сам се без престанка да нађем у чему лежи узрок негативног исхода мог опита.
Та она је била тако добра према мени, усадила ми је у срце љубав према науци и дала ми способности да живим у том блаженству и да и другима будем од користи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Посрнуло имовно стање ове куће, једне старинске трговачке куће (каквих је, нажалост, све мање, и која је дала заиста савршену једну домаћицу, каквих је данас мало и премало чак и у овако малим местима), околност је која овде
Онда одлази, па се мало после враћа. — Коштаће — вели — најниже, пет динара. А кад би дала још пет, могао бих и да га видим.
претећи да ће целу ту ствар пред посланством морати открити (што је Илија Васић сместа парирао правом које му је дала Народна одбрана да таквог издајицу може одмах на лицу места убити), он на једвите јаде једва попусти.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али, било је већ касно: оно што је учињено, учињено је, и једанпут почињена погрешка није се дала више опозвати, а једанпут започето плаћање „сталија и контрасталија" морало се неумитно наставити до краја.
У вид суште, жежене логике. — „Од тога што ти бајеш и шараш можда би се дала правити некаква поезија”, говорили су ми понекад. Али јок! Мене то није привлачило. Није ме задовољавало.
Кад је понестало оно што су зарадили представама, опћина им је дала неку скромну помоћ. А кад је и та исцрпена, избаце их из малог свратишта у које су се најприје смјестили, а опћина им
На ободу пладња била је мала ручна пумпа којом се вода, једанпут саливена одозго, дала опет потјерати горе у посуду кроз танку цијев причвршћену уз једну од оних трију мотака.
У њему се налазила опет као нека плитица или здјела, од навоштена платна, која се дала превити и сложити, и посуда за неколико литара воде: посуда се окачила о зид, а из ње је гумена цијев доводила воду у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А он вели: имам још сад на сваки прст по једну... Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну. Па сад?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али и цар прекрсти младицом, те му се дала цеста. Кад к мору, Оштар Дан баца јагоду, а мост им се гради; али и цар баца јагоду, па иде за њима.
А бака ће њему: — Сад ти друге не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш видјети.
Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: — Шта је, брате, забога! Јеси ли питао усуда?
А баба то видје, па иска два-три дуката. А дјед јој рече: — Не дам, бога ми, ниједнога; нијеси ни ти мени дала јаја. Већ лијепо оћерај и ти своју кокош у свијет као што сам и ја свога пјева.
за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе. А Турчин: — Па куд оде? Куд оде?
Кад Циганче поједе сир, а остаде му још хљеба, те се замоли да би му дала мало варенике да присмочи оно хљеба. Али се жена наљути на толика искања, па му срдито рече: — Е, моје дијете, ма ти
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у
Ја немам сузе за хумке синова, За хумке деце отаџбине ове Што су свој живот као булке дала За стару мис'о и границе нове, За прошлу славу и реч са гусала.
дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из првога рата С речитошћу оном што му војска дала: Од његових речи страх не зна да хвата, Исто тако ни лаж, клевета, ни хвала.
Он поред осталог исприча и ово: “Кад смо били легли код једног редута, У бици која је дала Куманово, Противника да би уклонили с пута Шрапнелска нас зрна узеше за мету.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Само чврста вера у бога и уверење да ће услишити молитве моје мајке, дала ми је снаге да савладам страх и да се храбро суочим са страхотама разбеснелог океана.
Али ја то више нисам чинио. Највећа ми је жеља била да јој докажем да сам заслужио титулу ”смарт” коју ми је она дала.
Није било ни једне особе у Идвору која би дала две паре за ове теорије, па ипак је већина изгледала срећна као, на пример, Гавра који ће се оженити на светог Михајла.
нису пружала довољно добар опис физичких особина светлосног етера - што никад и није урадио ни један предавач, али су дала, по мом мишљењу изванредан приказ историје природних наука у Сједињеним Државама и била пуна правих открића за мене.
Нови погледи и сазнања којеје дала електронска физика, пружају могућност за многа запањујућа разматрања, а свако од њих сведочи о лепоти, свежини и снази
године и даље настављена и дала је изванредне резултате. Ценећи те резултате Свејси је 1918. године, у време мог мандата на месту председника Фонда,
Ћипико, Иво - Приповетке
—Казуј.... — муцаше Цвета. Рана на нози дала му се на зло... Није боловао него недјељу дана... Пазила сам га као свога. Да му бог прости! —А љекар? Шта уради он?
Тиме она бјеше сина одгојила и на науке га дала. Испрвице ње идеал бијаше да га запопи; мислила је: биће чашћен од свога стада као и други попови, помоћи ће себе и
Долазила је зима; прошасте се сећа са ужасом. Само Мајка божија сачувала га је и дала му устрпљење да је претури. Ове, што је рано долазила, силно се плашио. Пре освитка морао се дићи да служи свету мису.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И уместо да ова занимљива појава буде пажљиво испитана, она је једном малопре поменутом тумачу књижевности дала само повода да прибегне „врућој“ осуди Настасијевићеве ретроградности.
Писано је, по свему судећи, да би се дала нада и пружила утеха немилосрдно прогањаним и злостављаним хришћанима у време Неронове и Домицијанове владавине, што
“ Стиху је позадину дао један од Сандрарових „искривљених сонета“. Дала га је, наиме, песма „О пОетикО“, где је сва пажња усмерена на округло слово О, свуда у речима графички истакнуто као
у оквиру једне стилске формације у хрватској књижевности са почетка века, која је свог првог, најзначајнијег епигона дала у песничкоме лику Љубе Визнера. А. Б.
Чак би се могло с добрим разлозима рећи да је књижевност најпознатији допринос који је српска култура дала у ХХ веку.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПЕРА: Управо долазио је одјутрос, али је некако одмах отишао, чим је чуо да је влада дала оставку. ЧЕДА: Па онда значи да он зна! ПЕРА: Зна извесно! Али ипак, ја сам хтео први то да му јавим.
ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест, бога ми, ни сам ти ни дала. Ама, где је та Дара? ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни. ЖИВКА: Цилиндер, отац тражи цилиндер!
Бунио се ваш министар, каже: добили сте класу пре три месеца. Али сам ја наваљивала и нисам му никако дала мира, па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио. Да, да, и он га је окупио. (Пауза.
Камо среће кад би држава свакога кандидата најпре послала на робију, па тек после му дала државну службу. ЈАКОВ: Е, гле молим те!
КАЛЕНИЋ: Сасвим! Запиши, ујка-Васо, да се Јови поп-Арсином да служба како би се држави дала прилика да искористи његово знање. ЖИВКА: А шта би ти, теча-Панто?
Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли? Ја знам да би ти мама дала и два динара само да јој то кажеш, али ти буди карактер па немој да јој кажеш. Је л' нећеш? РАКА: Па нећу, дабоме!
) – Због мене, је ли, због мене? Море, не била ја министар, па би ти видео да л' бих ја због тебе дала оставку. (Сима оде. Она гледа Чеду, Дару, Васу.) – А ви, је ли, смејете се у души и подгуркујете се, је ли?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
њено комадање. 292 Ево два примера из Сеоба: (1) „Мрзели су је и страшили је се. Њеног осмеха”; (2) „Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом”.
Јер је Црњански догађаје приказивао у историјској перспективи, која им је дала временску дубину. Стога се он и старао да радњу и ликове што више заснује на историјски веродостојним чињеницама у
401 Историјска грађа је, као што се види, Милошу Црњанском дала као књижевну подлогу судбину народа који се, изгнан из свог завичаја, „са љубичастих падина Шаре и пашњака крај
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Са те његове пажње Арнаути су га већ славили крај свакога огњишта. Рату је његова задруга дала све што је имала: и људе и запрегу и жито и опрему.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Од куда књига под стȅгом мрака?... Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала. Хај, да је ширих пута ил’ стаза Међ’ народима разна порекла!
Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада! А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо!
Удовица сиротица Један новчић спушта ти’о, А можда је (ко би знао) Последњи јој новац био; Радо ј’ дала мален део... А Христос је то видео.
Кâ наново да се роди, Да му с’ нова душа дала... Он затреба ново име, И љубав му кумовала. И то име ким се данас Цео један народ дичи...
Страх нам неки стегô бола обилата — И губитке ’ваке тек будућност схвата. А да би нам Ђури заменика дала, И будућност сама, и она је мала. »Стармали« 1882.
— Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала! Нек’ ти здраво семе не пада на стене, Нек’ ти сваки осмех тисућ’ мисли крене; Кад говориш српски, нек’ те свак’
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Чокерљана издатом шечатана наоди, ко измени овој повод дала, јер је и она из мога пера проистекла. У Вршцу, месеца септемврија 1837. Ј.С.П.
САРА: Шармант, ма шере, шармант! ФЕМА: Нисам ја научила бадава француски, нисам ја дала забадава мој сат на репаратуру и купила штекер, него да се одликујем. Само грофице и баронице могу бити мени равне.
ВАСИЛИЈЕ: Гди си је, до триста врага, оставила? ЕВИЦА: У бурмутици. А моја несрећа мати дала филозофу. ВАСИЛИЈЕ: Шта, филозофу? Код филозофа моја решконта? Чекај мало! (Пође.) ЕВИЦА: Васо!
РУЖИЧИЋ: Да претворитсја в камен моје тјело, ашче знам за какову решконту. ЕВИЦА: Није ли вам моја мати дала с бурмутицом? РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри моје лице, недостојно тоже бурмутице. ВАСИЛИЈЕ: Ах, моји лепи дванаест хиљада!
Петровић, Растко - АФРИКА
бих сасвим изгорео, бирајући између палминог вина и воде, ја први пут откако сам у Африци пијем воду онакву какву је дала природа и какву пију урођеници. Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца. С времена на време Н.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
топлином своје љубави Ледене груди свету разгреју, А благом миру душе њихове Давно умрли да се радују — Све бих ти дала, све без речице, За мушко дете, сина јединог!... Ох, сина, пашо, сина, сина дај! СУЛЕЈМАН: Добро!... Доведи кћери!..
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за
нихне желе, а нарочно, да би показала што не дели Срба од других своих поданика Мусулмана и не-Мусулмана, да би с тиме дала још едан знак поверења, поверила је србскоме кнезу и службу о чувању крепосте, што се у Србију налазе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нама је сада добро, јер нам се дала прилика да се надишемо шумског, ђурђевданског ваздуха.“ Али коморџијама, нарочито оним ожењеним, најтеже пада што је
Али је Арлета мислила својом логиком. — Зар вам ја нисам дала доказ своје љубави?... Шта желите још од мене? Узео сам њену руку и принео својим устима.
— Да видите... Ево је коса! Видели су се заиста свиласти праменови жуте косе. — Боже, шта ли би дала негова мајка или сестра, да има ову косу! — размишља војник.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад слушкиња наша бист, дала с нам под пету. И сви моји пророци славу возљубили, с чадми моји у ропству мене оставили; добро опшче презрјевше,
Храбра Иракла врагова љут полк диже на небо. Љуто ту гоњеним јест красним примером он. Ево, и теби је судбина дала задатак не лаки: Славе узлетит на врх, вечну ил' пасти у тму!
љуте Од којих ће многа лепа душа Падајући у вртлог несвести Од јадања доћи до скапања, У помисли што се варат дала. Смртна ј’ рана преваром задана.
На радост је човека Створила судбина, Зато му је сладости Поклонила вина; Зато му је веселе Песме дала гласе, Да разведри облачне Овог света часе.
Сви народи подранише, Нас за собом оставише, Ускоримо напред поћи, Бојећи се мрачне ноћи! Неслога нас Турком дала, Ње ради нам слава пала! Слога ће нас узвисити, Прву славу повратити.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Готово све што је српска књижевност дала у наредних сто и више година створено је у тој новој средини у историјским приликама битно различитим и од оних разних
Али истовремено она је дала велики допринос развоју српског песничког израза и стиха и вршила сталан утицај на поезију свог времена.
Драма овог раздобља дала је једног од класика српског театра, Бранислава Нушића (1862-1938). Био је полихистор и огледао се у разним врстама, у
Њој је у почетку припадао и Дучић, као и најзначајнији приповедач кога је Херцеговина дала Светозар Ћоровић (1875-1919). Ту није прекидан континуитет развоја с књижевношћу 19. в.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће. Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида,
Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? — Добро, нане! А јесу узимали штогод од нас? — Јесу! Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и
Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: — Немој тако! С нама што је било, било. Ја опет, хвала богу! Али ти...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, али кад је сазнала да је б. потребан да би се метнуо поред једног погинулог Србина, дала га је драге воље бесплатно. Б.
Софрић, 73. Црква је томе обичају дала своје објашњење (у вези са Јеванђељем по Јовану, 12, 13), и локализовала га на Цвети. В. има везе и са култом мртвих.
коју је мајка дала сину који је у војску полазио, оживи (СЕЗ, 41, 1927, 59); ј. које вештице дају вештурцима, ако их ко други окуси,
не поврате (ЗНЖОЈС, 19, 119). »Јабучица« коју људи имају у грлу (а жене је немају) постала је од јабуке коју је Ева дала Адаму, па је он (од страха кад је угледао Бога) није прождро, него му је остала у грлу (Вук, Рјечн., ѕ. в. јабучица; А.
Постоји и једна врста ј. која се зове адамчица. и она је постала од ј. коју је Ева дала Адаму. На њој се још види пет бразда од Евиних прстију (ЗНЖОЈС, 16, 40).
зрнима: она би узела к. зрна, претурила би их неколико пута из једне шаке у другу, дала би ономе коме гата да то исто учини, па би онда гатала. У килту има к.
Та његова особина види се и из његовог имена, код нас и иначе (или је дала повода да се његово име начини: »етимолошко« сујеверје, в. Марзелл у Хандw. ДА, В 1298). С.
свето дрво, и о томе причају једну етиолошку легенду: Кад је Нимрод са својим људима хтео да спали Аврама, јасика је дала своје дрво, а зелембаћ је ватру потпиривао. Само трешња не хтеде никако горети.
биљака којима се чине љубавне чини: »Чубра цвећа — да ме добро чува«, тако се хвали жена која је мужу у првој вечери дала деветоро биље (етимолошка магија). Ч. се баје против »власца«, тј. сифилиса (СЕЗ, 58, 1948, 358, Гружа). Чуваркућа.
Ћипико, Иво - Пауци
Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима! Али ако га закон примора да је на комаде
и остане их за сутра, а како се за њима слатко пије! ... Ујутро пако, прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...
—Да ко? А што не дође он главом овдје, него вас посла? .... — А да знате ви — успали се Раде —колико ова ограда дала је добра господину начелнику! Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...
С очију му к'о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири. На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање,
Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата!
Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи. А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онда га је спазила главна међу вилама, долетела му у загрљај, дала му се, похотљиво, страсно, безумно као што приличи вечним бићима, исцедила га за сва времена те луде ноћи.
за Брзановим пљачкашима, кроз јесењу тмору и маглуштину, сви смо носили, ушивене у појасе, амајлије које нам је Јања дала на растанку.
На жалост, био сам ту само посматрач и није ми се дала прилика да мало проџарам и притурим сувовине с стране. Изгледа да то није ни потребно.
Моја луда природа ми није дала мира. Да сам се притајио и снуждио, можда би Никаноров напад отишао у празно. Мене су, упркос свему, многи овде ценили
своју грешну руку да у првом покрету направи ову сотонску брљотину, зашто није све поново урадио по узорима које је дала наша света црква, него је задовољно цоктао језиком као да је испало баш оно што је хтео? Случај?!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први поздрав, први сан, Минерва моја мала. И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао
снежни', Ја славим тебе, мила, у слатком жару свом; Јер ти си чистотом својом и собом, анђеле нежни, Небесни позив дала земаљском бићу мом. 1892. ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ Путниче с обала цветних бисерне Ипокрене!
“ 1888. ПРИЈАТЕЉУ 1. Да суморне мисли и тугу одстраним, Хоћу, драги друже, с тобом да диваним. Згода ми се дала да те, путем овим, Као дивљу зверку или зеца ловим. Бадава се молиш... са песмама својим...
Јер она и није знала Да је владањем својим повода за битку дала. Дигнувши напитог кмета, под орах гранати оде, Скиде му одећу горњу и онда донесе воде И хладном водом га поли.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
је Цариград престоницом византиске царевине, и за све то време није он дао науци стоти део онога што је Александрија дала за два века.
Вама стоји свака хаљина дивно, али признајте да и ја изгледам добро. Нарочито ова перика са њеном дугом косом, дала ми је оно што ми највише недостаје. А сада да се мало обазремо по Лондону Јакова ИИ, последњег Стуартовића.
Но ово би био само суд првога погледа. Моја теорија дала би више. Она би открила цео механизам термичких појава у Земљиној атмосфери, од којих смо до сада познавали само
тако је он рекао, „су два решења једног проблема, изведена независно једно од другога и на сасвим различитим основама, дала тако подударне резултате. Тиме је астрономско рашчлањавање леденог доба доказано, а његова хронологија решена.
На висини од 315.79 км била је температура 50 испод нуле. Та ми је таблица дала поуздан материјал за први део моје приче. И други део те приче конструисан је из физикалних закона.
Наука ти је дала - говорио сам сам себи - сретство у руке да гледаш у будућност наше Земље, али твоја властита судбина потпуно ти је
Ето видите, драга пријатељице, каква је силна сретства техника дала човеку у руке да живи у свима поднебљима и приликама.
Одговор који је на ово питање дала усавршена техника модерних астрономских догледа врло је једноставан. Када су ти догледи довољно јаки, не види се кроз
Зато ћемо понети са собом једно клупче, слично ономе које је Ариадна дала Тезеју када је пошао у Лабиринт. Од танког, скоро невидљивог конца.
непрегледни скуп сунаца, оставити најкраћим путем ако пођемо у правцу управном на раван ове бисерне гривне која му је дала своје име. Полетимо, дакле, у том правцу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Крај гробљанског бунара, дала је госпа Нола сахранити несрећног пијаницу ветеринара, а после је ту дошла и Пава ветеринарка.
Па онда, убиство Лазарићево тамно је; Бог један зна шта се ту још крије. Зашто је убијен кад је госпа Нола дала сав новац? Шта се дешавало у соби у којој је остао гос-Тоша? Да ли је познао злочинца? Да му није здерао маску?
Мужу није дизала нарочит споменик, а на свекров је дала уписати само име и презиме, и године рођења и смрти. Затим, „свету” је почела поручивати да не може ни до шест недеља
Јулица, не питајући, дала да се сашије за госпа Нолу домаћа хаљина, некако по моди и на женску; а госпа Нола, још у послушности болесника, ћути,
морала је у великој невољи и даље плести и слагати човечно и скандалозно. Да развод брака успе брзо и просто, дала је веће прилоге обема црквама у месту, и још једној ван места.
Удала се за Милушића. Причало се да је уочи самог венчања Срба био необично дрзак према Милушићу, и да је госпа Нола дала сатисфакцију своме новом зету, али да је скривено у себи ликовала.
Кућу су морали продати, и онда је госпа Нола троје заосталих укућана послала на салаш, дала им стан, а госпа Паву поставила за врсту надзорника над амбарима и стајама у које се товари продата рана, и које
Саопштила је да је Срба изгубио новац на картама. — Сувише сам му лепа имена дала. Додуше, још као дечко, он се сам прозвао Србом, али ја сам га звала још и Соколом...
— Младић се тад слатко насмеја и извуче из џепа једну распарену женску рукавицу. — То је Јуличина стара рукавица, а дала ми је Паула, и она и наместила. — Е, кад су Јулица и Паула удешавале твој костим, онда ја више не смем да се мешам...
Па шта? Тако је и право, и тако увек бива. И с родитељима, и са добротворима који нису родитељи... Па ипак, дала сам је њему и друго нешто сем новца, том Луки из Немачке. Шта? Љубав материнску?...
Шта? Љубав материнску?... Не лажи, Ноло, па је онда све лако и просто... Не лажем, дала сам љубав. Ево и сада, срце ми је, чини ми се, клонуло да умре, зато што Луку губим, и изгубих... Туђа кост...
Истину хоћу да чујем — пење се опет глас — ти ме добро познајеш, истину, не зато што иначе не бих новац дала, него што хоћу да те видим у душу, пре него што ја будем полагала рачун о части Богу и оном добром човеку чије нас је
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
остало романа, није трагедије остало, ни опере, ни баладе, из које она није речи скупила и својој печали веће уважење дала. Ах! Јадна!
просидби искусила, она би се јамачно бедног свог живота лишила да није, као што смо видили, Судбина у протокол ставити дала да мора избављена бити; друго: да није и њој самој било жао да тако млада и зелена (ово је само општи начин говора,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је моја тетка да ублажи тиме што би завирила у моју будућност и стога је једнога дана откинула кончић са моје кошуље, дала га врачари, ова га бацила у пун тањир воде, промешала воду штапићем и задубила се дубоко читајући моју судбину: —
Штета је што се данас изгубио тај идилски однос између учитеља и ђака, па на тај начин изгубила и мера којом би се дала ценити писменост, те је отуда ваљда и добила неписменост тако велику цену.
по бедемима, лутати по развалинама, копати темеље и раскопавати гробове и од историје, која се некада тако пријатно дала слушати уз гусле, правити школски предмет, који се с дана на дан проширује као хармоника.
Она је та која је нашој младој књижевности дала многи и многи драгоцени таленат и она је та која је младој нашој позоришној уметности дала многог и многог великана,
је нашој младој књижевности дала многи и многи драгоцени таленат и она је та која је младој нашој позоришној уметности дала многог и многог великана, којим се та уметност данас поноси.
латинског језика, кад те ухвати да не знаш Цицерона од речи до речи, са одвратним задовољством трља руке што му се дала прилика да ти сто и четрдесет шести пут у току текуће школске године каже: Qуоуѕqуе тандем абутере, Ристо Јањићу,
Да би ми дала могућности да смислим шта ћу, упутила ме је у Пожаревачки казнени завод, са пресудом која ми је обезбедила две пуне
мој пријатељ, бавећи се мислима о односу државе према браку, дошао је био на срећну идеју, како би се на тај начин чак дала извести и најкоренитија реформа брака када би се завели указни бракови.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Силазећи у доње просторије брода, Живадин гунђа: — Ја, шта ће мислити о нама Французи... Дала им се прилика да науче како се од појасева могу направити гајде.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Родитељи су отишли да зараде кору хлеба. Брата и сестре — нема. Да има сестру, сестрица би му свој златни појас дала. Помоћу њега он би се спустио низ кулу. Некако би дошао до принцезе.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
— А мајка је мајка! (Плаче.) Слатка моја мајка, да ми је она жива, зар би дала, да ти овакој с’с мене... АРСА (узбуђено): Мито! МИТКА (бришући сузе): Ето тој! Расплака ме! Слатка моја мајка!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Постепено је раја почела осећати отпор који је стара држава дала Турцима као свој рођени отпор. Принуђена турским неделима да тражи излаз у очајничкој борби, раја је у самој чињеници
Одмах је затражила од мајке бојну опрему. И ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију и самур-калпак.
Његове речи упућене турској потери опоре су и одсечне као ударац ножем. Не зна се да ли је мрачнија гора која му је дала уточиште или он који чува шумску слободу, једину у току векова.
Не изостају ни песме из времена владике Рада (1830—1851), кнеза Данила (1851—1860), и све до данашњих дала. Све ове песме су по карактеру исте као и оне о времену владике Данила.
“ Зато и њега, и земљу која га је дала, и мајку која га је родила, прати ватрени народни благослов: Весели се, под Цером Поцерје, којено си гн'јездо
26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Рано рани Туркиња ђевојка, прије зоре и бијела дала, на Марицу бијелити платно.
Лов ловио Вршачком планином, лов ловио летњи дан до подне. Тако краљу бог и срећа дала те од лова ништа не улови: ни јелена, ки кошуте брзе, нити каква од ситна звериња.
их у бијеле дворе, па дозива два бербера млада: један мије, други косу брије и погане нокте сарезује; дала им је б’јеле бошчалуке, и на њих је рухо порезала, па их спреми двору бијеломе, и даде им од злата јабуку: „Поздрав’те
Ал̓ ти жалиш големога блага, што сам за те три товара дала? Али коње што су га однели? Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све
Тад говори Старина Новаче: „У зô час те оженио, сине! Ето данас три године дала како тражим за тебе ђевојку и за мене добра пријатеља, с ким се могу ладна напит вина: ђе гођ нађох за тебе
Нијеси л’ ми божју вјеру дала, кад ми буде највећа невоља, да се мене на невољи нађеш?“ Ал’ ето ти бјелогрле виле у сусрећу Староме Новаку; тако
је данас на ову годину у Лијевну, граду бијеломе, мила сестра Ђурковић-сердара, по имену лијепа Марија; глас је дала на четири стране.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц љутито забаци шешир и осветољубиво завреча: — Их, што сам се јуче код Марице најео јабука! Једну ми је дала из њедара ев оволику, мирише ко ђул. Чуваћу је сто година и сваки дан пољубити.
Стриц је шутке грабио напријед, док одједном као да се нешто досјети, па презриво пљуцну: — Их, Маричине јабуке! Дала ми је само једну шугаву кисељачу, одмах сам је бацио преко куће.
— Луња је, значи, душу дала за извиђача? — приупита командант. — Та више се ја поуздам у њу нег у свој рођени нос — искрено признаде старац.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори. Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшијски
Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који