Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Granica mi prelazi i preko trpeze: kašika u jednoj državi, čorba u drugoj! Gde je počinjala daljina, sad je rampa! Skraćeni su svi putevi i letovi! Širine se suzile, visine smanjile!
carska sokrovišta; šesti vrh je petom na istoku i, prepun tankih kula po bedemima, vidi se sa svih strana, iz svih daljina; sedmi vrh se diže na zapadu, u njemu svetli Stefanov carski dom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i ostojanja, gledam ponova nosila, krv i rane, slušam visoke komandante što se ljute i psuju na telefonu sa velikih daljina, spavam svaku noć obučen i obuven, pišem izjašnjenja, derem se kao lud i muvam amo-tamo između, garavih, bradatih ljudi
polja što se gube u beskrajnoj daljini i tamo, na horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je: kao da si ta beskrajna daljina ti, da je tvoja duša neodeljivi deo one daljine.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
a tuga, valjda, zbog toga, što je njen svet, u kom je dotle sretno živela, postao bio, sad, sve više, prošlost, i daljina.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
i Pešte — daljina samo dve milje — u svom životu toliko milja prešao, da je s tim mogao kao Kuk celu zemlju našu unaokrug otputovati i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nesreća kao da je bila ostala iza njega, pred njim je bila samo ta daljina, zarasla gustom travuljinom, od koje se malaksava. Bio je miran.
Tri topole su treperile tamo na vetru i on ih je jasno video, iz svih daljina. Mudrost i spokojstvo, mir koji je obuzimao dušu, polazio je otuda i stizao ga, kao da je, jašući ma kud, obilazio sa
Nesreća kao da je bila ostala iza njega, pred njim je i sad bila, kao i pri polasku, neka daljina. Bio je miran. Nadao se da će prekosutra, pre mraka, stići do Varadina, gde je imao da raspusti pojedine delove puka,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ispred njih isplovi puna tuga i junačkih igara i igračaka, kad se pozledi svet davnih rana i nasmeši se iz daljina noć kad su dobili prvenca sina.
Ako za trpezom kome od igumana i mitropolita ne bude gladnih putnika iz daljina, ako se ogluši o beskućništvo ptica, da se liši svešteničkog čina i pogna da se kao vrana od njive do njive tuđe skita.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Na krajnjoj stazi prepreke mrvi djevojka crna, gorštačke krvi, s kamena kraja, mrkih daljina, vječito tužna, studena Drina. S hukom se ruši, ne pjeva ništa, pomamno juri kroz razbojišta.
Od Bihaća, iz tavnih daljina, vozi pismo garava mašina. TUŽNI HARAMBAŠA Krupa, labud, na Uni raskriljen, to je bila tužna sredokraća: pola
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandanti su gledali kroz cev. — Nemoguće! — reče kratko naš komandant. — Najmanja daljina je iznad visine čoveka — branio nas je on. U našim očima bio je veliki kao bog.
Vojnici sedaju sa strane puta. — Gospodine naredniče, pita komandir kolika je daljina od vas do neprijatelja — govorio je ispod nas Tanasije. Narednik ceni odoka i obrati se meni: — Mislim...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na snegu da se crne i strče u nebo. Sneg je crn. I vetar je garav. To nevidljivo što nije samo Bog, koje je i smrt i daljina, i to grotlo odakle žena govori „muški“, i sve što je žena, i ta gomila živog peska u koji propada, ne, on se uspinje
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nešto se od njih, kao dah zamagljenih daljina, raspe po drveću u ZmajJovinoj a sam Zmaj Jova, u taj čas, počinje da prepoznaje, u svojoj blizini, ono prisutno.
Popa, Vasko - KORA
oblak dlana I kiša laže Bode užarene jezike Mazgi i sunca I nebo noževima ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode podatna bedra Iskusnih noći i nevinih talasa Smeh svoj zeleni ne ženi I vazduh ujeda Stena koja ga je
šestari 24 Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim tvoju odsutnost Poljubio bih ti glas Čujem smeh daljina Usne mi lice rastrgle Iz presahlih dlanova Blistava mi se pojavi Hteo bih da te vidim Pa oči zaklapam Idem Od jedne
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bakin brat izgledao mi je u neku ruku kao magijski stvaralac plavičasto zamagljenih daljina, u kojima se kriju tek naslućeni nepoznati prostori. Još i danas mila mi je njegova uspomena.
je ta što su neumorno producirali one plavičaste oblake opalskih preliva koji su njihali pod plafonom slutnju zamagljenih daljina. Može se peći da su ti ljudi propušili svoj vijek, onako kao što ga neko prokocka ili propije.
Košmarski začarana nepokretnost zbivanja. Čudno rascijepljeni doživljaj blizina-daljina: rađanje nostalgije za dalekim. Ja sam redovno prisustvovao tim sijelima i slušao te razgovore, u dane kad nije bilo
na čelu, zbacio bi nogu koju je dotle držao preko noge, a između njega i svega oko njega zalegla bi neka nagla i velika daljina: to je bio čas kad se rodila svjesna misao.
Takve situacije najbolje rješava daljina. Odlučan rez — i gotovo! Otputovati, što prije otputovati! (A uprav taj nagli odlazak, kako su naknadno ocijenili
Sluzavo zamućene navlake na zjenama ljeskale su se odsjajima nestvarnih daljina. — Neka se pošalje tamo, preko mora... u Stari kraj!...
Petković, Vladislav Dis - PESME
SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE DUŠE PROLOG TAMNICA To je onaj život, gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa očima zvezda I sa suzom mojom što nesvesno sija I žali, k'o tica oborena gnezda.
O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog groba i bez ma'ovina, Gde ne pada ni magla ni inje. I tu vidim život sav bez
glavu Na uzglavlje od plavih cvetova: Noć želeći za večitu javu, A za život nebo svojih snova, Al' smrt dođe iz daljina, mukom, Dodirnu joj usta svojim dahom, Pomilova njenu kosu rukom I ispuni zemlju čudnim strahom.
Ni kad je doš'o oblik zaborava. I ne osećam strasti, ni oluje, Ni kako diše mir, daljina plava. I ja ne čujem suze, ni slavuje, Ni kad je doš'o oblik zaborava.
Još nam duše mogu da drhte od milja, Lepote, što pruža daljina i san: Da se zaboravi i život bez cilja, I kuća pod nebom ovaj stari stan, I bol koji živi, nemo sreću skriva, Kao
pored starog grada, Gde Beograd grle i Dunav i Sava, Jedno Srpče gleda zemlje naših nada, Što ih tajno krije ta daljina plava.
Il' je ova bajka ne iz ovog doba, Ne sa zemlje naše, već sa zvezde neke, Koja danas nema ni traga od groba, Dok daljina čuva spomene daleke Kao mašta ljudska što jedina javlja Ono što je bilo, što se ne obnavlja? Ja o tome ne znam.
PESMA Prošla je zima naše nevolje I led se topi s golih planina, Potoci besni, puni zlovolje, K'o gladni hrti jure s daljina; Prošla je zima naše nevolje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prazan prostor u kome se pesnik obreo naseljavaju daljina i beskraj, razlivene boje i, odozgo, plava nebeska linija, udvojena u sopstvenoj senci odozdo. Obe su one „zanosne“.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Što ne ščeka druge dane Da mu nosiš bolje glase?... 1886. ĐORĐE RAJKOVIĆ Ta što je daljina Tako nesavladna! Došô bih ti ruku stisnut’ — Ma da je već hladna. No sećam se dana — Ej, mladosti mila!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Objašnjavao sam komandantu kako se sada daljina ne ceni odoka, već pomoću preciznih daljinara. — Ne dam ja marjaša za te vaše sprave, otkada mi onaj haubičar udari u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mnogo trudna puta prođe, Sačuva se mnogo jama, Kroz mnogo se probi tama. Trudi puta, slaba hrana I daljina srodnog stana, Sećaj majke, muke njene, Propast brata — sve ga jede, Udvaja mu puta bede, Al’ on ide, al’ i vene!...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Negostoprimlju krvlju nek zapečati rđu sustali Bog. Široko nebo umoru, daljina blaga skapanju, topla li zemlja majka. VI I kažu, za kap-dve mirisnog ulja po telu tovar je potrgano ruža.
Ćipiko, Ivo - Pauci
mu bludi širokim prostorom, i bol pomalo popušta, razilazi se po rasijanim, zasjenutim dolovima i uvalama; blaži ga daljina mora što se s nebom spaja, gubi se preko visokih prekomorskih brdina i nastupa sjeta, tišina i beskonačna čežnja...
Ali Marija je bila daleko, i ne bijaše okusio slast njenih osjećaja, a silna daljina ubijala je i gasila prvašnju čežnju za njom, i prijegorno puštaše da se zametak u duši mu stiša.
Petrović, Rastko - PESME
Pa nebo kad bude rasvetljeno, što već bi rasvetljeno, Kad i daljina bude sama, što je večito bila sama, Kada i radošću i saznanjem sve bude natopljeno: O, tada tek, ko u san, tonuti u smrt