Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Граница ми прелази и преко трпезе: кашика у једној држави, чорба у другој! Где је почињала даљина, сад је рампа! Скраћени су сви путеви и летови! Ширине се сузиле, висине смањиле!
царска сокровишта; шести врх је петом на истоку и, препун танких кула по бедемима, види се са свих страна, из свих даљина; седми врх се диже на западу, у њему светли Стефанов царски дом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и остојања, гледам понова носила, крв и ране, слушам високе команданте што се љуте и псују на телефону са великих даљина, спавам сваку ноћ обучен и обувен, пишем изјашњења, дерем се као луд и мувам амо-тамо између, гаравих, брадатих људи
поља што се губе у бескрајној даљини и тамо, на хоризонту, састављају с небом, изгледало ми је: као да си та бескрајна даљина ти, да је твоја душа неодељиви део оне даљине.
Црњански, Милош - Сеобе 2
а туга, ваљда, због тога, што је њен свет, у ком је дотле сретно живела, постао био, сад, све више, прошлост, и даљина.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је била само та даљина, зарасла густом травуљином, од које се малаксава. Био је миран.
Три тополе су трепериле тамо на ветру и он их је јасно видео, из свих даљина. Мудрост и спокојство, мир који је обузимао душу, полазио је отуда и стизао га, као да је, јашући ма куд, обилазио са
Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је и сад била, као и при поласку, нека даљина. Био је миран. Надао се да ће прекосутра, пре мрака, стићи до Варадина, где је имао да распусти поједине делове пука,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
испред њих исплови пуна туга и јуначких игара и играчака, кад се позледи свет давних рана и насмеши се из даљина ноћ кад су добили првенца сина.
Ако за трпезом коме од игумана и митрополита не буде гладних путника из даљина, ако се оглуши о бескућништво птица, да се лиши свештеничког чина и погна да се као врана од њиве до њиве туђе скита.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На крајњој стази препреке мрви дјевојка црна, горштачке крви, с камена краја, мрких даљина, вјечито тужна, студена Дрина. С хуком се руши, не пјева ништа, помамно јури кроз разбојишта.
Од Бихаћа, из тавних даљина, вози писмо гарава машина. ТУЖНИ ХАРАМБАША Крупа, лабуд, на Уни раскриљен, то је била тужна средокраћа: пола
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Команданти су гледали кроз цев. — Немогуће! — рече кратко наш командант. — Најмања даљина је изнад висине човека — бранио нас је он. У нашим очима био је велики као бог.
Војници седају са стране пута. — Господине наредниче, пита командир колика је даљина од вас до непријатеља — говорио је испод нас Танасије. Наредник цени одока и обрати се мени: — Мислим...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На снегу да се црне и стрче у небо. Снег је црн. И ветар је гарав. То невидљиво што није само Бог, које је и смрт и даљина, и то гротло одакле жена говори „мушки“, и све што је жена, и та гомила живог песка у који пропада, не, он се успиње
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нешто се од њих, као дах замагљених даљина, распе по дрвећу у ЗмајЈовиној а сам Змај Јова, у тај час, почиње да препознаје, у својој близини, оно присутно.
Попа, Васко - КОРА
облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не удаје И ветар лепотом даљина вара Боде податна бедра Искусних ноћи и невиних таласа Смех свој зелени не жени И ваздух уједа Стена која га је
шестари 24 Идем Од једне руке до друге Где си Загрлио бих те Грлим твоју одсутност Пољубио бих ти глас Чујем смех даљина Усне ми лице растргле Из пресахлих дланова Блистава ми се појави Хтео бих да те видим Па очи заклапам Идем Од једне
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бакин брат изгледао ми је у неку руку као магијски стваралац плавичасто замагљених даљина, у којима се крију тек наслућени непознати простори. Још и данас мила ми је његова успомена.
је та што су неуморно продуцирали оне плавичасте облаке опалских прелива који су њихали под плафоном слутњу замагљених даљина. Може се пећи да су ти људи пропушили свој вијек, онако као што га неко прокоцка или пропије.
Кошмарски зачарана непокретност збивања. Чудно расцијепљени доживљај близина-даљина: рађање носталгије за далеким. Ја сам редовно присуствовао тим сијелима и слушао те разговоре, у дане кад није било
на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила свјесна мисао.
Такве ситуације најбоље рјешава даљина. Одлучан рез — и готово! Отпутовати, што прије отпутовати! (А управ тај нагли одлазак, како су накнадно оцијенили
Слузаво замућене навлаке на зјенама љескале су се одсјајима нестварних даљина. — Нека се пошаље тамо, преко мора... у Стари крај!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда.
О животу из седих даљина, Непознатом к'о дубине сиње, Без свог гроба и без ма'овина, Где не пада ни магла ни иње. И ту видим живот сав без
главу На узглавље од плавих цветова: Ноћ желећи за вечиту јаву, А за живот небо својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну јој уста својим дахом, Помилова њену косу руком И испуни земљу чудним страхом.
Ни кад је дош'о облик заборава. И не осећам страсти, ни олује, Ни како дише мир, даљина плава. И ја не чујем сузе, ни славује, Ни кад је дош'о облик заборава.
Још нам душе могу да дрхте од миља, Лепоте, што пружа даљина и сан: Да се заборави и живот без циља, И кућа под небом овај стари стан, И бол који живи, немо срећу скрива, Као
поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших нада, Што их тајно крије та даљина плава.
Ил' је ова бајка не из овог доба, Не са земље наше, већ са звезде неке, Која данас нема ни трага од гроба, Док даљина чува спомене далеке Као машта људска што једина јавља Оно што је било, што се не обнавља? Ја о томе не знам.
ПЕСМА Прошла је зима наше невоље И лед се топи с голих планина, Потоци бесни, пуни зловоље, К'о гладни хрти јуре с даљина; Прошла је зима наше невоље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Празан простор у коме се песник обрео насељавају даљина и бескрај, разливене боје и, одозго, плава небеска линија, удвојена у сопственој сенци одоздо. Обе су оне „заносне“.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Што не шчека друге дане Да му носиш боље гласе?... 1886. ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ Та што је даљина Тако несавладна! Дошô бих ти руку стиснут’ — Ма да је већ хладна. Но сећам се дана — Еј, младости мила!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Објашњавао сам команданту како се сада даљина не цени одока, већ помоћу прецизних даљинара. — Не дам ја марјаша за те ваше справе, откада ми онај хаубичар удари у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Много трудна пута прође, Сачува се много јама, Кроз много се проби тама. Труди пута, слаба храна И даљина сродног стана, Сећај мајке, муке њене, Пропаст брата — све га једе, Удваја му пута беде, Ал’ он иде, ал’ и вене!...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Негостопримљу крвљу нек запечати рђу сустали Бог. Широко небо умору, даљина блага скапању, топла ли земља мајка. ВИ И кажу, за кап-две мирисног уља по телу товар је потргано ружа.
Ћипико, Иво - Пауци
му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња...
Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па небо кад буде расветљено, што већ би расветљено, Кад и даљина буде сама, што је вечито била сама, Када и радошћу и сазнањем све буде натопљено: О, тада тек, ко у сан, тонути у смрт