Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ćirković opet gleda u Alku kao u zvezdu Danicu; diči se kad ko o njoj govori da je lepa i sve joj po volji čini. Mica i Alka jedna drugoj odlaze, i sve je kod njih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A ako nestane na putu, niko neće moći reći da nije išao dokle god je mogao da vidi, pred sobom, zvezdu Danicu, na putu u Rosiju. Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku.
A iz daljine zavijanje pasa. On, međutim, video je, i u mračnoj noći, svoju neprolaznu nadeždu: zvezdu Danicu. A pošto je, poslednjih dana, morao da brblja nemecki, reče u sebi nemecki: „In Nacht ein Stern!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
do 1821. izlazio u Beču, a od 1833—1836. u Beogradu.50 Vuk Karadžić dao je za nekoliko godina svoju Danicu, od 1826—1829. i za 1834.
1853. izišla je u Beču njegova knjižica Dіe Chrіѕten іn Boѕnien.79 Nekoliko godina (1826—1829) izdavao je almanah Danicu, koji je gotovo sam popunjavao svojim korisnim prilozima.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
POJAVA IV DANICA, MIĆA MIĆA (on je poslednji pošao uz stepenice i popeo se već na prvi stepenik, pa kad spazi Danicu, koja dolazi kroz srednja vrata, on se vrati): Ah!
Ovom prilikom, prelazeći preko scene, i ne obziru se na Danicu). TRIFUN (prolazeći kraj Danice, ostavlja šolju od kafe koju je uz put ispio).
PROKA: E, pa hajde, boga ti, pođi! MIĆA (koji je stalno izvirivao kroz staklena vrata ne bi li spazio danicu): Nije potrebno da ide prijatelj Agaton, evo ga advokat ide ovamo! SVI (iznenađeno): Ide? MIĆA: Da, ide s njom.
Moram prvo njoj. ADVOKAT: Izvol'te, izvol'te. AGATON (ode). POJAVA XIII ADVOKAT, DANICA ADVOKAT (kad sagleda Danicu na zadnjim vratima): No, je l' se obradovala tetka? DANICA: Kako da nije?
DANICA: Učiniću tako kako vi želite! MIĆA (ode uz stepenice). POJAVA V DANICA, AGATON, SIMKA AGATON (kad spazi Danicu, poleti i zagrli je, isto tako i Simka. On vadi maramu i briše suze): Drago, drago dete moje!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
kule u polju široku, Da mu žanju bijelu šenicu, Sve sabira momke i djevojke; Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Opisujući Teodorino junačko držanje, pade mu pogled na Danicu, koja seđaše u prvoj klupi i gledaše ga s čežnjom. U njegovu razredu ima i ženskih đaka.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IV JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM (ulazi zabrinut, puni mu džepovi novina. Čim uđe, daje znak Pavki da ukloni Danicu, a ona da ostane). PAVKA (razumela ga je, pa se okreće Danici): 'Ajde, ocu kafu!
SPIRINICA: Ju, s kakvom farbom? JEVREM: Pa, znaš, ona je rod gospodinu Ivkoviću! SPIRINICA: Pa da nije za Danicu? JEVREM: Jes'? SPIRINICA: A kad je izišla s farbom na sredu? JEVREM: Sad! SPIRINICA: Pa sad?
SPIRA: Pa recimo i da je svršeno, ne vidim što ti to smeta za Danicu. JEVREM: Kako da mi ne smeta? Ja kandidat vladin, a on kandidat opozicijin; on mene gleda da obori, ja njega.
PAVKA: Ama, kaži ti, kad ti kažem! JEVREM: Pa dobro: dragička! PAVKA: Ja, u ime božje, dadoh reč za Danicu. JEVREM: A ja dadoh reč za poslanika. SPIRINICA (Jevremu): Ju, pa ti se i ne zaradova!
(Seti se.) Reci im: gazda Jevrem se isprosio za narodnog poslanika... PAVKA: Ama, za Danicu. JEVREM: Pa to, to hoću da kažem, reci: žena narodnog poslanika.
) Zovi mi ovamo... Ta što si se zbunio? Što si se zbunio, kog đavola, kao da ćeš ti da držiš govor? Idi mi zovi Danicu... Nemoj... Ja ću je zvati... Idi napolje pred kapiju, pa kad vidiš građanstvo — je l' znaš šta je građanstvo?
IVKOVIĆ (seda za sto i popravlja govor). XIV PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRINICA (pokazujući Danicu): Evo je pa nek ti sama kaže! DANICA: Nemam šta drugo da vam kažem do da sve to za mene ništa ne vredi!
A i ti, Spiro, što si se kog đavola smrznuo? Trči, brate, po kući kao da je tvoja kuća. Zovite Pavku, Danicu. Zovite ih neka upale sveće na prozore! (Odjure i Spira i Mladen.) I otkud sad da mi padne najedanput na pamet govor?
”... (Vrlo zadovoljan dosadanjom sadržinom, prekinuo je čitanje i pogledao zadovoljno u Danicu.) Moja krv, poslanička krv!... (Čita dalje.) „Na ovome svetome mestu koje ću ja kao vaš predstavnik zauzeti”...
(Čita dalje.) „Na ovome svetome mestu koje ću ja kao vaš predstavnik zauzeti”... (Prekine, uzme Danicu za ruku i poljubi je u čelo.) Bio sam, ljut na tebe, ali sad ti praštam. Danas ti praštam.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
No da nastavimo naše pričanje. Mjesec došetao do pola neba pa zastade, jer ugleda danicu na istoku. Za danicom pružaše se rujne trake zorine. Tada mjesec naže putem svojim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Od ponavljanja je satkan i ovaj prekrasan početak već pominjane pesme Dioba Jakšića: Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo danice? Đe si bila, đe si dangubila? Dangubila tri bijela dana?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vas da bi pod onu moju Vami poslanu pesmu „Svanutak“ ovo izjasnenije dodati blagovolili: Da ne bi tko, čitajući Danicu ilirsku čislo 25, pomislio da sam ja moju ćud promenio i Ilir postao, uskoravam dati na znanje da ona moja pesma „Odziv
Ako je Kuzmanićev članak kretao sva ova složena pitanja, donekle je i razumljivo što mu je Gaj uskratio pristup u Danicu.
Pored košnice sedilo je takođe dete, Narodni list, a pored njega devojčica zvezdom na glavi ukrašena, kotarčicu cveća i Danicu zagrebačku u rukama imajući.
Zatim su tri djevice, koje su Pčelu, Golubicu i Danicu predstavljale, ovu pesmu otpevale: PESMA SRPSKOJ MATICI u svanuću celog sveta I razvitku srpskog cveta.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
PRVI SERDAR: Sad ćemo svi. KNEZ ĐURĐE: Ti, Vujo, ostaj, Čuvaj gospođu — Čuvaj mi nebo, sunce, Danicu, Mog oka, Vujo, čuvaj zenicu... Svetlosti! Dušo! Jelisaveto! Zbogom!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bosansku pesmu u Danicu, 9, 1868, 65), a neveste ga u jelu »začaravaju« svojim muževima (narodna pesma, Vrčević, Pomanje, 32).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa pobježe svome Sarajevu. 47 DIOBA JAKŠIĆA Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo Danice? Đe si bila, đe si dangubila, dangubila tri bijela dana?