Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ћирковић опет гледа у Алку као у звезду Даницу; дичи се кад ко о њој говори да је лепа и све јој по вољи чини. Мица и Алка једна другој одлазе, и све је код њих
Црњански, Милош - Сеобе 2
А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију. Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено. Да га коњ збаци негде, мртвог, у реку.
А из даљине завијање паса. Он, међутим, видео је, и у мрачној ноћи, своју непролазну надежду: звезду Даницу. А пошто је, последњих дана, морао да брбља немецки, рече у себи немецки: „Ин Нацхт еин Стерн!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1821. излазио у Бечу, а од 1833—1836. у Београду.50 Вук Караџић дао је за неколико година своју Даницу, од 1826—1829. и за 1834.
1853. изишла је у Бечу његова књижица Діе Цхріѕтен ін Боѕниен.79 Неколико година (1826—1829) издавао је алманах Даницу, који је готово сам попуњавао својим корисним прилозима.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПОЈАВА ИВ ДАНИЦА, МИЋА МИЋА (он је последњи пошао уз степенице и попео се већ на први степеник, па кад спази Даницу, која долази кроз средња врата, он се врати): Ах!
Овом приликом, прелазећи преко сцене, и не обзиру се на Даницу). ТРИФУН (пролазећи крај Данице, оставља шољу од кафе коју је уз пут испио).
ПРОКА: Е, па хајде, бога ти, пођи! МИЋА (који је стално извиривао кроз стаклена врата не би ли спазио даницу): Није потребно да иде пријатељ Агатон, ево га адвокат иде овамо! СВИ (изненађено): Иде? МИЋА: Да, иде с њом.
Морам прво њој. АДВОКАТ: Извол'те, извол'те. АГАТОН (оде). ПОЈАВА XИИИ АДВОКАТ, ДАНИЦА АДВОКАТ (кад сагледа Даницу на задњим вратима): Но, је л' се обрадовала тетка? ДАНИЦА: Како да није?
ДАНИЦА: Учинићу тако како ви желите! МИЋА (оде уз степенице). ПОЈАВА В ДАНИЦА, АГАТОН, СИМКА АГАТОН (кад спази Даницу, полети и загрли је, исто тако и Симка. Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
куле у пољу широку, Да му жању бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Описујући Теодорино јуначко држање, паде му поглед на Даницу, која сеђаше у првој клупи и гледаше га с чежњом. У његову разреду има и женских ђака.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВ ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ (улази забринут, пуни му џепови новина. Чим уђе, даје знак Павки да уклони Даницу, а она да остане). ПАВКА (разумела га је, па се окреће Даници): 'Ајде, оцу кафу!
СПИРИНИЦА: Ју, с каквом фарбом? ЈЕВРЕМ: Па, знаш, она је род господину Ивковићу! СПИРИНИЦА: Па да није за Даницу? ЈЕВРЕМ: Јес'? СПИРИНИЦА: А кад је изишла с фарбом на среду? ЈЕВРЕМ: Сад! СПИРИНИЦА: Па сад?
СПИРА: Па рецимо и да је свршено, не видим што ти то смета за Даницу. ЈЕВРЕМ: Како да ми не смета? Ја кандидат владин, а он кандидат опозицијин; он мене гледа да обори, ја њега.
ПАВКА: Ама, кажи ти, кад ти кажем! ЈЕВРЕМ: Па добро: драгичка! ПАВКА: Ја, у име божје, дадох реч за Даницу. ЈЕВРЕМ: А ја дадох реч за посланика. СПИРИНИЦА (Јеврему): Ју, па ти се и не зарадова!
(Сети се.) Реци им: газда Јеврем се испросио за народног посланика... ПАВКА: Ама, за Даницу. ЈЕВРЕМ: Па то, то хоћу да кажем, реци: жена народног посланика.
) Зови ми овамо... Та што си се збунио? Што си се збунио, ког ђавола, као да ћеш ти да држиш говор? Иди ми зови Даницу... Немој... Ја ћу је звати... Иди напоље пред капију, па кад видиш грађанство — је л' знаш шта је грађанство?
ИВКОВИЋ (седа за сто и поправља говор). XИВ ПАВКА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (показујући Даницу): Ево је па нек ти сама каже! ДАНИЦА: Немам шта друго да вам кажем до да све то за мене ништа не вреди!
А и ти, Спиро, што си се ког ђавола смрзнуо? Трчи, брате, по кући као да је твоја кућа. Зовите Павку, Даницу. Зовите их нека упале свеће на прозоре! (Одјуре и Спира и Младен.) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор?
”... (Врло задовољан досадањом садржином, прекинуо је читање и погледао задовољно у Даницу.) Моја крв, посланичка крв!... (Чита даље.) „На овоме светоме месту које ћу ја као ваш представник заузети”...
(Чита даље.) „На овоме светоме месту које ћу ја као ваш представник заузети”... (Прекине, узме Даницу за руку и пољуби је у чело.) Био сам, љут на тебе, али сад ти праштам. Данас ти праштам.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Но да наставимо наше причање. Мјесец дошетао до пола неба па застаде, јер угледа даницу на истоку. За даницом пружаше се рујне траке зорине. Тада мјесец наже путем својим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Од понављања је саткан и овај прекрасан почетак већ помињане песме Диоба Јакшића: Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо данице? Ђе си била, ђе си дангубила? Дангубила три бијела дана?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вас да би под ону моју Вами послану песму „Сванутак“ ово изјасненије додати благоволили: Да не би тко, читајући Даницу илирску число 25, помислио да сам ја моју ћуд променио и Илир постао, ускоравам дати на знање да она моја песма „Одзив
Ако је Кузманићев чланак кретао сва ова сложена питања, донекле је и разумљиво што му је Гај ускратио приступ у Даницу.
Поред кошнице седило је такође дете, Народни лист, а поред њега девојчица звездом на глави украшена, котарчицу цвећа и Даницу загребачку у рукама имајући.
Затим су три дјевице, које су Пчелу, Голубицу и Даницу представљале, ову песму отпевале: ПЕСМА СРПСКОЈ МАТИЦИ у сванућу целог света И развитку српског цвета.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ПРВИ СЕРДАР: Сад ћемо сви. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти, Вујо, остај, Чувај госпођу — Чувај ми небо, сунце, Даницу, Мог ока, Вујо, чувај зеницу... Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
босанску песму у Даницу, 9, 1868, 65), а невесте га у јелу »зачаравају« својим мужевима (народна песма, Врчевић, Помање, 32).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па побјеже своме Сарајеву. 47 ДИОБА ЈАКШИЋА Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо Данице? Ђе си била, ђе си дангубила, дангубила три бијела дана?