Teodosije - ŽITIJA
Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše. Koja li blagodarenja za to ne izreče Bogu, klanjajući se i veličajući, hvaleći i blagodareći onoga
Suncem paljen, vetrom i daždom mučen, u kamenoj pešteri telo se tvoje smrzava i trune, a zbog nagote koža je tvoja kao zemlja pocrnela, a u njoj kao u