Upotreba reči dece u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Mnogo koješta mislim, brat-Radovane... Znaš, kad čovek svoje dece nema, onda o tuđoj misli, tuđu brigu vodi!... Da, da, tako je to!

Ostareo je u samoći, ni žene, ni dece... Glava ćelava, ruke suve, uvele, ali u grudima pošteno srce, puno ljubavi prema bližnjemu...

Kroz noćnu tišinu slušao je kako direci pršte; čuo je jauk i pisku žena i dece. — Nek se uguše, — reče u divljoj jarosti, — neka izginu!

— Jest, dobri učitelju, tako je! Onaj koji nema brata, sa celim se svetom bratimi... Eto, ti nemaš dece, pa su sva deca tvoja... Učitelju pođoše suze na oči: — Ali, jednoga mi uzeše...

Obradović, Dositej - BASNE

Koliko više zemljedjelac dece ima, toliko je bogatiji. Jednim slovom, ako je samo trudoljubiv, pametan i pošten, on je blažen čovek na zemlji.

A pri tome i dosta dobro narav dece poznajem, jer sam s njima svuda imao delo za zaslužiti moj hleb. Znam da kad se malo priobiknu ovakovim naravoučitelnim

To nije moguće, van da bi svemogući bog čudo hoteo učiniti. Zato od dece valja dobro počinjati. Ovde se to može učiniti bez svakog čudotvorenija, pravim jestestvenim načinom.

Takovi bogovi koji istrebljenije i umaljenije roda čelovečeskoga iziskuju, i koji se u beščelovečnom nepovine dece krovoprolitiju uslaždavaju, šta su drugo razve besni volci i ljuti i nemilostivi demoni?

— oženim s njegovom udovicom, zlom ženom i prokletom, da joj pod nebom u zlu nejma para! Sedmoro dece s njom sam izrodio, i sve zaludu.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

godine; tu je onda koje poginulo koje sa pašom živi’ u’vaćeno oko 600 Turaka. — Moj otac i mati imali su jošt više dece, no ja ii’ upamtio nisam, a čitulja je izgorela, kad su nam uz Karađorđev rat kuće pogorele, samo još tri sestre

On je bio star, čestan, dobar i vrlo pobožan čovek, i učaše šestoro dece privatno u svojoj kući. Kako dođem, posadi me s njima za astal i zapita me brat Ignjat (on se nije dao drukčije zvati, i

Veće smo sve sa dece pootkidali, gde je najmanja para od uroka bila. Vidite i sami da je sve sirotinja i da smo sve turske kuće slugama i

” — A moj otac jednako viče: „Ne daj, Jakove, ne daj pare, ne ostavljaj mi dece pod dugom da robuju. On će i novce uzeti i nas iseći. Iz ovog sindžira i iz ovi̓ lisica ne misli on nas žive pustiti.

Čuješ samo jauk žena bula i pisku dece. Zaustavimo vojsku. Namestim straže, da se vojska blizu roblju ne prikučuje. Dođe vesnik od Turaka, mole da izađu na

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Malo posle a stade vrisak dece u školi; prut samo puca, a učitelj se dere: — Obešenjaci! Magarci jedni Zar da mi živinu pomorite! Štrangovi jedni!

— Đavoli deca! — reče Đura, osmehnu se i mahnu rukom. — Kad evo ti učitelja, pa udri! Stoji piska jadne dece! — Gad! — reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao!

— A imate kapetana? — Imamo — ja! — odgovori Radan već izlazeći iz strpljenja. — A ima li dece? — Ima dvoje-troje... — Pa to ste njemu kupili glavu šećera? — Jes̓ — njemu.

I tako na jedvite jade iščupam pedeset dukata te načinim onu kućicu... A bogami, da mi nije one dece, sutra bih ugarak u nju! — I dade ti pedeset dukata? — upita onaj što je pogađao u kaiš.

— Jesi davno iz Vladimiraca? — Prekjuče sam pošao. — Vere ti, šta li je od moje vesele dece? Gde li su sad?... — Hajde ti, more! Šta čekaš vazdan?

Revizor ode i ostavi učitelju vrlo dobru ocenu — što je on odista i zaslužio, jer se svojski zauzimao oko dece. Ne može učitelj da trpi nego jedva čeka popa — da mu sve iskreše. Onako ljut, jednako hoda ispred škole.

Počesto se obzirala i osluškivala. U kući se diže čitava vreva. Živan praska i viče, rekao bi, sve pobi. Dvoje dece pobeže napolje plačući. Radojka okupi ovce malo brže, samo da odmakne, da ne čuje taj rusvaj.

Toliki imućniji i zadružniji ljudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece... Ti si ionako sirota i mučenica, pa... — Ne dam ja, dešo, da mi deca budu poslednja u selu!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

neću te poslušati!... On mi je sve!... Još mi je bog dece dao — neka su živi i zdravi! — ali on mi je odvojio!... I on, onako blag, onako dobar, on sad luta šumom...

— Vala, aga, nije što je moj!... Ja još imam dece, ali mi on baš na srcu leži!... Nekako mi je odvojio... ume zapovediti... sve!... — Pa, vidi se, Ivo, brate, vidi se!.

Ti skupovi staraca, nemoćnih staraca, žena i nejake dece zvali su se zbegovi. Čitava sela behu u tim zbegovima. Ustanici su se brinuli za hranu, a ostalo kako je dragom bogu

Skućila kuću, podgajila porod, ostavila za sobom stubove što će krsnu sveću držati, umrla na rukama svoje dece negovana i nadgledana!... Pa šta hoće čovek više?... Može li biti lepše smrti, samo ako i smrt može biti lepa?...

Dučić, Jovan - PESME

volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana — Kô sto blede dece u litiju dugu. Digla si sto mržnja da stražare, kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom...

Dole, ispod obronka na kome je staro raspeće, čuju se bolni glasovi: kao da ceo narod dece mre napijući u stenju i u školjevima.

Tada se zacereka kao bludnica, i zaplaka tiho, kao kraljica. JEVREJSKA PESMA Njene su oči kao dvoje dece, obučeni u plavo, koja se drže za ruku, i pevaju psalam cara Davida.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dok budem imao veću platu! — Dosta je, hvala bogu, pametnome. Kad, ako bog da, budeš imao dece, stići će i bolja plata. Ja se još više stidim, ali se i kuražim: — E, dabogme, a čime ću hraniti decu?

Volela je, na primer, da priča kako aranđeo nije slušao Boga, te uzeo dušu neke samohrane babe, a poštedeo majku sitne dece. Tada ga Bog šalje, te da mu „sa dna mora“ donosi i razbija kamen, i unutra su dva živa crva. — „A ko se za njih stara?

Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače. — Mitre, tako ti boga, tako ti ove naše dece, ostavi se, brate, drugovanja s đavolom. Ko se njega drži, gubi i ovaj i onaj svet. Eno ti Jove kartaša pa gledaj!

Kao kaki dusi! Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima za njom prista i seša. — Ostani kod dece! — prošaputa majka, pa iziđe napolje. Ja skočih pa i sam pođoh na vrata.

Ja skočih pa i sam pođoh na vrata. Seša me uhvati za ruku, ali ja se otrgoh i rekoh joj: — Ostani kod dece! Kad iziđoh napolje, pritrčim plotu, pa sve pored plota a ispod višanja dovučem se do bunara i čučnem iza njega.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

(Bilo ih je svakojakih, ali je gospodin popa najradije primao one svilene). I još tu na groblju pokupuje od dece — koja su takođe činodejstvovala, noseći krst i čirake i ripide — sve njihove marame i pantljike; pokupuje budzašto, po

Slova u imenu i prezimenu im, istina, izgledaju kao ono red dece kad se tocilja po ledu, pa leti jedno za drugim i pada na leđa a noge mu poletele uvis.

Roditelji su obično posle zablagodarivali i izvinjavali se bog zna kako zbog dece im, koja imaju, hvala bogu, šta da jedu kod kuće, ali koja su, govorahu oni, deca k’o deca, bezobrazna, pa svaki dan

u perju još, a njemu pođe voda na usta; pa luckastih ćuraka i među njima glupi i uobraženi ćýrak, zodovoljstvo komšijske dece. Iako je pazio na sebe i dostojanstveno se ponašao, ipak je propadao među komšijskom decom kao kakav nevešt pedagog.

Svo selo čisto kao umiveno lice. Ispred kuća ovde onde viđaju se gomile dece čisto obučene gde stoje, ne igraju se, da se ne iskaljaju.

plećima preko košulje od tankog srpskog platna prslučići svileni sa srebrnom pucadi, a na glavi novi čisti šeširići (u dece većih gazda svileni i čupavi), iz kojih još nisu pili vode na Tisi, ni jeli duda, niti se njima igrali »šorkape«.

Učio nešto latinske škole; dakle, nije onako neki... A posle toga, ima neke stare tetke i strine, sve bez dece, a tek što su žive!... Još koji dan... svaki čas očekuju vest.

— A šta bi ti k’o falilo, na priliku, za udovca? — A ko će, Nićo, udovicu sa troje dece? — pita Rakila. — Pa, eto... ti udovica, a ja udovac; pa šta bi nam k’o falilo!?

— Šališ se, Nićo, — veli Rakila. — Uz’o bi’ te, Rakila, pa ne troje dece, nego dâ i’ je k’o devet Jugovića. Jednome da ostavim moj »bokteraj«, a druge će bog izvesti, što kažu, na put...

— Nema ti staroga vremena — veli domaćin. Znam, bože, nekad, pa ti svaka kuća puna dece, sve po devet Jugovića! Pa je tu onda lako. Ima i ženidbe i udadbe. Pa je lako bilo i mililo se čoveku onda popovati!

doći ćemo čim uzmognemo... — Pa gledajte, dođ’te nam! Mi tako volemo kad nam ko dođe u goste!... Ja ne mogu od dece, a njoj je bar lako! — ’Oćemo, ’oćemo, gospoja-Julo... Pa, Rado, — reče okrenuv se kočijašu, — možemo l’ već?

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ma da je ona velika, dvokrilna, na svod, uvek širom otvorena, ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se, jedva ulaze i razilaze

očeva, tako i njen muž, sevdišući i pijući umro rano te ona usred cele, velike, čuvene kuće ostala sama sa dvoje dece.

Ne toliko s muževljeve joj strane koliko s njene. Naročito otac joj. I, šta su mogli da čine s njom? Da je bez dece? Onda se zna šta se u tim prilikama radi. Dâ se otrov da ga dobrovoljno popije. Ali, šta će s decom.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece... — Ja se na veresiju ženiti ne mogu. — A ono bar spustite cenu na manje. — Od hiljade ne sme ni krajcara faliti!

Peršunović je mali bakalin, ima više dece, a od štete mu nije bilo kuratorstvo nad ćerkom. Ako se uda, sve će iz ruke ispasti.

To je Anka Belkićeva, trgovačka kći. Gospodar Belkić je častan trgovac i građanin; nije siromah, al’ ima mnogo dece, pa ipak će dati što pored svoje kćeri. Najpre otide Parković s čika-Gavrom Belkiću.

Dozna da Belkić ima dve kuće, jednu malu i jednu veliku, i osim toga trgovinu dobru. Ali šestoro dece, pa tekar na velikoj kući intabuliratih dugova! — Tako isto i Belkić raspituje za Čekmedžijića!

— A zašto da ga pitate, kad vi ’oćete? — Znate, on je bogat, a nema dece, pa će vremenom moja deca sve njegovo naslediti. — Ja sam zadovoljan i sa tim što sad frajla ima.

da ću uzeti njenu kćer ako dâ pored nje odmah pet hiljada, pa ma kod nji’ sedeo; i, osim toga, da mi pišu, ako bi kći bez dece umrla, da sam ja naslednik. Na drugo ne pristajem. — Kad je tako, idem da joj javim.

— To je sve lepo; al’ voleo bi’ da još štogod ima; ja imam više. — Al’ ću vam još štogod kazati. Mi nemamo dece. Nemojte misliti da vi uzimate kakvo siroče koje nikog nema.

— To je već što drugo. Molim vas, dakle, vi nemate dece? — Nemamo. — Al’možete imati. Šta mislite, vi ste još ženska u najlepšim godinama, pa lepa.

Mica je kod mene fino othranjena, treba lepo da se nosi, a što ja imam trebam za se — a imam još dece. — Talenat je kapital, talenat je imanje. Postaću prve restauracije vicenotar, pa onda dalje, a i vi ćete što doprineti.

Alka ostade udovica, a pokraj toga u kući neograničena gospođa. Još pre venčanja sklopljen je bio ugovor da, ako dece ne bude, sve imanje spada na Alku Rogozića, a dece nisu imali.

Još pre venčanja sklopljen je bio ugovor da, ako dece ne bude, sve imanje spada na Alku Rogozića, a dece nisu imali. Alka ustupi, proda trgovinu, a inače ima imanja dosta, pa će lako živeti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe radnje! — Pošlji fotografiju dece! — Do viđenja na onom svetu! — Stoko! — Drž' polucilinder! — Prvog mi rok menice! — Pazi, na radnju, pazi na radnju!

„Šetnja nije za domaćice“. Kao mula ćuti njegov otac za ručkom i broji svačije zalogaje. „Dece, treba imati dece, žena bez dece nije ništa“, to je sve i samo se o tome govori.

„Šetnja nije za domaćice“. Kao mula ćuti njegov otac za ručkom i broji svačije zalogaje. „Dece, treba imati dece, žena bez dece nije ništa“, to je sve i samo se o tome govori.

Kao mula ćuti njegov otac za ručkom i broji svačije zalogaje. „Dece, treba imati dece, žena bez dece nije ništa“, to je sve i samo se o tome govori.

Afrika

Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto.

ulice, čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i žena.

Na sredini lađe pod nebom imamo od Dakara nekoliko senegalskih porodica iz plemena Volov. Ljudi sa masom golišave dece, sa ženama koje celo vreme leže na asurama, dojeći četvoronožnu decu, kao zverčiće, ćutljive, sa divnim kosim mekim

Igraju svojim telima kao najlepšom igračkom. Besprimerno svesniji od naše dece, oni nemaju onaj način pućenja i stidljivosti, nemaju brigu ispisanu na licu i bolešljivost na obrazima.

Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza. On ne žali, kako kaže, što su njegovi bez njega,

Tako ovde nema ni staraca ni baba, ni dece koja bi već sigurno umela da koračaju. Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo.

je da sam uzbunio svet sa traženjem banana i kokosa a da sam ne pijem, te se pravim kao da je to sve bilo radi okupljene dece. Prvo sasvim mali, pa onda, ohrabreni, i oni veći, prilaze da srknu.

Žene su pred kolibama, međ masom sudova od palminog ploda; kraj drugih što biju proso u drvenim avanima, roj golišave dece. U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos.

Između koliba je roj gole crne dece izmešane sa kalbasima, sa afričkim kokošima i neizostavnim kozama, sitnim kao naši psi.

Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece. Svu drevnost, nerazumljivost i tragičnost Afrike one nose na sebi.

Treba se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete,

ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete, baš to i to, koje je odsutno.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bio je to otac šestoro dece i umoran od života i nesreće koja ga je pratila, svud. Malo riđ, visoka čela, sa nosem kao konjski žval, Trifun je bio

Odbila je uistini njegova žena, mati šestoro dece – sa poslednjim na sisi – koja se beše prepala, kad su joj Trifuna, krvavog čela, dovezli.

Ček, da to zapitam profoza!“ Njegova žena, na to, strča sa čardaka i poče da ga hvata pod ruku, preklinjući: „Đurđe! Dece ti! Ti da mi ćutiš! Znaš da si srditko! Ako digneš ruku na profoza, ni Pavlu neće biti života!

Kako ću da ostavim sirotog Trifuna? Šta će on ovde, bez mene? Greh je prevariti čoveka sa šestoro dece. Teška je, dugonjo, materina kletva. Da pođemo, pa da mi neko, Trifunovo, na putu umre? Kud ću ja od Kumre?

Jedino je plakalo najmlađe, koje je bilo još na sisi, a koje je sad, u kolima, bila uzela dadilja Trifunove dece, Stamenka, žena Cvetka Vucaniča, crkvenjaka Trifunovog popa, Todora.

Gospoža Kumrija plakala je, isprva, mnogo, zato što nema dece, a posle zato što ih ima šestoro, a slutila je da će ih imati još toliko, možda još desetoro.

Zar ne bi, i kad bi otišao sam, video da ga, kao neka senka, prati ta povorka dece, od kojih je šesto još bilo na sisi.

krene sam u Rosiju, imao da gleda, kad jede i pije, tamo, kako ga prekorno gledaju šest pari dečijih, tužnih, očiju. Dece koju je ostavio. Kćer kapamadžije Grozdina izrazila je mišljenje da bi bilo bolje da oni podmite Garsulija.

Ne zato što je Varvara bila Šokica, nego zato što Varvara nije imala dece, i bila na svakoj igranci i stalno u društvu. Nerotkinja, vesela, bezbrižna.

On, veli, ima dece. Ima, kaže, i među komšijama – i među sunarodnicima – špijuna i ulizica. Pitaće ga koga to ima u kući? Ko je to?

Smejao se preko celog dana i njegova kuća bila je uvek puna njegovog glasnog smeha. Gospodin Georgije imao je dvoje dece, i ženu, lepu, kao da je đavolica. Gospoža se zvala Femka, i bila je Futoškinja.

Te večeri, dugo su sedeli za večerom, ali on poče goniti mater, da idu da spavaju. Ujna ga, međutim, odnese kod njene dece, u kuću. Tek izjutra vide da mu nema matere. Tada ga ujna uze za ruku i reče: Ajdemo kod Petre!

Teodosije - ŽITIJA

Bog zapovedio, umoljen od nas, prepodobni oče, previdi ako i ima koji greh prema Bogu i koja neposlušnost prema tebi od dece tvoje, i učinićeš da tvoja sveta raka osenjivana Duhom Svetim toči miro sada kao i ranije, i njime pomazavši uzveselićeš

naš smilova na narod, i čineći čudo, po jevanđelskoj povesti, sa pet hlebova nahrani pet tisuća ljudi, osim žena i dece. Odatle ode u Jopu, i tako opet po drugi put dođe u Božji željeni, u sveti grad, Jerusalim.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U toku mojih putovanja po balkanskim zemljama nisam nigde video toliko izgladnelih ljudi i dece kao u Lici. Ličani su zatim shvatali da oni nikada nisu išli za svojom vlastitom sudbinom niti se borili za svoje

Imaju iste običaje kao i Dinarci, kadšto slave i slavu. Ovo je najzdravije katoličko stanovništvo; kuće su im pune dece.

U mnogim varošima centralnoga tipa, u Prilepu, u Velesu, pa i u selima podizane su srpske škole za vaspitanje dece. Makedonski Sloveni su ih od srpske države tražili toliko da im ona nije mogla uvek izići u susret. Kada sam 1898.

Dok je kod ljudi obično crna boja, kod žena i dece je boja odela i vezova crvena, i to višnjeva ili krmezna, dakle, zatvorenocrvena boja. To je posebice mijačka boja.

Učitelji koji su bili po raznim oblastima centralnog tipa jednoglasno tvrde da nisu videli inteligentnije dece. Ono malo starih stočara, koji nisu putovali, iznenadili su me trezvenošću mišljenja i oštrinom shvatanja.

Tako je i sa jezikom. Škole, a posle oslobođenja i vojna služba i mešanje učinili su da ima mnogo dece i mladića koji govore jezikom Šumadije, zadržavajući svoj stari akcenat.

Bilo je i dosta slučajeva konkubinata i ima dece u hrišćanskim kućama mešovitog porekla: srpsko-arbanaškog. I kraj svih nedaća i vrlo teških prilika ovde se ipak

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale? Škola im je došla do guše, tamo im deca uče da puše!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ona samo sleže ramenima. Mislila je kako neće ni primetiti da je nema. Osim nje u kući je još osmoro dece, a ona je pri gornjem kraju lestvice, iako su joj dva brata oženjena, a njihovo potomstvo predstavlja nešto, što Rašida,

- Zar ne pomisliš ponekad i na nju? - gledao me je pravo u oči, a onda počeo da govori kako je on video dece i dece, i sam je bio dete, bogamu, ali još nije video čudo kao ja. - Nisi ni mogao, tata!

- Zar ne pomisliš ponekad i na nju? - gledao me je pravo u oči, a onda počeo da govori kako je on video dece i dece, i sam je bio dete, bogamu, ali još nije video čudo kao ja. - Nisi ni mogao, tata!

Glas kojim je to rekla bio je napukao ispod spoljne čvrstine. Njeni su imali krdo dece, a otac joj je bio građevinski radnik koga su svake subote uveče Neda i njen četrnaestogodišnji brat mrtvog pijanog

ova pruga na njemu, močvara ispod njega i na malom jezičku suvog zemljišta Rašidina kuća s dvorištem punim višanja i dece.

Ona hoda kao mačka i u tome je cela stvar. Prišla je noseći komad hleba namazan mašću kao da sam i ja jedno od one dece kojoj je po ceo dan mazala te komade teške najmanje pola kilograma. Rekoh joj da nisam gladan. - Ne laži!

je to bila Ljiljana Kangrga, ona što je sada u Beogradu nešto kao slikar, ili Ljiljana Jovanović, već udata i majka dvoje dece? Ili neka deseta, neka sto deseta Ljiljana?

Ona se samo izvila tanka i gipka kao šibljika, usana svežih i mekih i ponešto hladnih kao što su usne sasvim male dece, a onda nasmejala rekavši da ćemo otići, ne odmah, ne ovoga časa, potrebno je završiti ovo školsko čudo i pripremiti

Zar se tu dvoje ne zaklinju na večitu vernost? - To je onako! - Kako onako, Rašida? - Iz navike i zbog dece. Posle, naravno, varaju jedno drugo. Mi se nećemo nikad venčati, Bodo!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Duhom pretežniji od gospodara Sofre. Dece nije imao; on sam sobom i ženom može živeti. A bio je te naravi da je ceo svet držao za komediju, i lozinka života mu

III Gospodar Sofra ima petoro dece. Pera je najstariji, pa onda dolazi Lenka, Pelagija i Katica, i mlađi sin Šamika.

Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio. Istina, imam imanja dosta, al’ imamo petoro dece, pa još tri devojke. Tê treba udati, i to dobro udati, pa tu treba novaca.

Oženio sam se prvi put, no nisam bio srećan, žena mi imala jektiku, pa je posle pet godina umrla bez dece. Bog da joj dušu prosti, pošteno sam je služio, i ma kako sam se mučio, nisam mogao do ničega doći, tek jedva kraj s

Vidiš, imamo petoro dece, pa ’oćeš da imaš fiškala, taj će mnogo stati. Tako posle tog žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri, pa je on

Pa je i to uzdizalo što, posle smrti Uglješine, gospođa Tatijana, još dosta mlada i ugledna udovica, za ljubav svoje dece, nije se htela udati, žrtvovala se za svoju decu.

Imaćemo im šta pripovedati, — reče Čamča, pa opet dalje peva. — Pijmo sad u zdravlje naših žena i dece! — reče gospodar Sofra. Kad čuše komesar i lečnik, oslobode se, pak kao nepoznati idu u sobu.

— Al’ ovo je moje, a ne tvoje. Imam više dece! — Pa zašto ste me zadržali u vašoj trgovini, zašto me niste dali na škole dalje?

Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju kuću. — More, ima i šestoro dece! — Da je rđav, mlogo bi mu bilo i jedno. — Pa šta ti je teško? — Žao mi je moje muke. — Pa na mlađima svet ostaje.

Pa kad čovek jedared ostari, treba da putuje. Kakav mu je to život? Znaš šta to znači: — imam deset dece, dvaest momaka, trideset junaka, četrdeset ljudi, pedeset ovaca, šeset škopaca, sedamdeset purana, osamdeset jaja?

Otac frajla-Juce, Sokolović, razboli se naglo i umre. Juca ne može nikako da ozdravi. Mati udovica ima više dece, ali Juca joj zenica u oku. Doktor kaže da Juca neće dugo živeti. Od trupa strada; to se ne da zakrpiti.

dіscantus) — najviši glas (kod dece i žena), sopran dišpensacija, dispenzacija (lat. dіspensatіo) — razrešavanje od neke obaveze ili smetnje, naročito kod

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

postavili velike zavežljaje spiskova, iz kojih im pročitaše ne samo njihova imena, nego i imena njihovih oceva, žena, dece, što ih je, da se zna, svaki put ponova, začudilo i zadivilo i sneveselilo.

Ali, setivši se dece, on zajeca poluglasno, pred vojnikom koji ga je oblačio. Taj poziv na vojnu, tako iznenada, pobrkao je bio sva njegova

Zar hoće da na sebe natovare patnju, kojoj nikad kraja biti neće, seobu duša svojih, ne samo dece svoje, promenu večnu, koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s kostiju, dok god budu u ovoj zemlji, iz koje

magle što su lebdele nisko, nad poljanama i nestajale iza njih, raskidaše se, u njihovim mislima, i slike njihovih žena i dece.

u pameti, nego i kad je želeo da je se seti, tamnela mu je u sećanju i nestajala, pred uvek istim slikama žene i dece.

Praznina njegovog života, uzaludnost porodice, žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge, tako daleko od njine zemlje, u

slame, koji beše pun živine, oko nekih dvokolica sa velikim točkovima, bilo se iskupilo mnoštvo seljaka, seljanki i dece. Pred njima, držeći svoje konje za uzde, stajahu dva dragona, očevidno vrlo zadovoljna.

pre, kako bi bilo da se preuda za bogatoga Aranđela, naročito ako joj muž pogine, ona je kao zaboravljala da ima dece, jer su joj ta deca bila tako dosadna. Niti je mogla da se za njih brine, niti su je o tome pitali.

Ono što beše ostavio za sobom, dođe mu kao da i nije bilo, a smrt njegove žene i skoro viđenje s bratom i plač male dece, pomešaše se pred njim, još jednom, sa maglom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

DETETA U KOLEVKU 63 BABINE 64 POVOJNICA 66 KRŠTENjE 68 NADEVANjE LIČNOG IMENA 72 MAGIJA ZA ODRŽAVANjE DECE: OBREDI I SREDSTVA 76 ODBRANA OD DEMONA 80 1. ODBRANA OD BABICA 81 2. ODBRANA OD NEKRŠTENACA 84 3.

Ovim se izbegava opasnost „da mladoženja ne bude ’vrzan’ (vezan, nemoćan), pa da brak ostane bez dece.“² Postoji više zabrana kojih mlada mora da se pridržava ako već želi da ima dece.

“² Postoji više zabrana kojih mlada mora da se pridržava ako već želi da ima dece. „Ne valja se“ da sanduk s mladinim darovima bude zatvoren za vreme venčanja jer, prema široko rasprostranjenom varovanju

mladenaca je ta da kada polaze na venčanje, ne smeju „nositi nebušene novce, već samo bušene, jer neće inače imati dece“.

U visočkoj nahiji ženi koja nema dece, a želi da ih ima, preporučuje se da pojede zečje sirište. U porečju Drima i Radike, žena koja nema dece trebalo bi da

U porečju Drima i Radike, žena koja nema dece trebalo bi da pojede žumance od orlovog jajeta. Žena koja želi dete, veruju na Kosovu, treba da pojede „bele bubrege“,

⁸ Žene bez dece u Homolju „paze kad nerast skoči na krmaču i zapeni ustima, pa hvataju od one pene u novoj drvenoj ložici, i njome

kada se kopanjem bunara dođe do vode, tada „treba viknuti ženu koja još nema dece, a želi ih, da pije prvu vodu“.¹³ U nekim receptima za plodnost naglašava se zajednička uloga muža i žene u spravljanju

Tako, recimo, na svadbi kod banatskih Hera mlada baca žito, a okupljeni svatovi govore: „Koliko zrna, toliko dece!“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu govoreći: „Koliko pšenice, toliko ti,

Zapravo, i u našem narodu smatra se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih vradžbina, uroka, veština, nečije kletve ili neke zle

U Zaplanju, recimo, muž i žena koji sumnjaju da nemaju dece zbog vradžbina podmetnutih na svadbi, da bi sa sebe skinuli ove čini, kupaju se u vodi u kojoj se nalazi raskovnik,

Ovi delovi životinja simboli su plodnosti i promene, a same ove životinjice su gotovo univerzalni simboli male dece i javljaju se u mitovima, bajkama i snovima.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Pre svega, treba da znate da se igre mirnodopske dece mnogo razlikuju od ovih ratnih igara. Kako samo pastoralno zvuči ona divna melodična rečenica — poziv: »Care, care,

— Ove naše iz brda mnogo su ukusnije! Stvarno, šta je sa Tap-Tapikom? —Udala se... Ima dvoje dece. —Još je onako lepa? —Ne. Ugojila se. —Šteta za Tap-Tapiku! —Uvek je volela da jede... —Ti, ne?

– To se i ja pitam! – Što se ne razvedeš? – Zašto se ne razvedem? Zbog dece, eto zašto! Inače, razvela bih se sutra, evo već sutra ujutru! – Dobro. Mislim da smo rekli sve jedno drugom!

Odnekud iz grmlja, kao da niču iz zemlje, iskrsavaju komšije, a čopor dece sa pristojnog rastojanja nepoverljivo zuri u pridošlice kao u neke opasne zverke, zuri bez reči i pokreta...

sto, debeljuškasta žena je nepoverljivo virila u nju ispod šefovog lakta, a sa njom i dete, jedno od one tupe, osamljene dece koja vire iz svog starmalog oklopa, čekajući da postanu isto tako prosečni i svirepi kao i njihovi roditelji.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara. PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest!

Ostavio sinu kuću, vinograde, toliko dobro, pak otišao, to jest, pod zemlju. OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ruso je iz vaspitavanja dece izostavio knjige kao oruđa nametanja stavova; autoritarni poreci za tu funkciju knjiga jedino i znaju, ili najviše do nje

publike jedva da i postoji; taj ukus je nerazvijen i kod najvećeg broja odraslih osoba, pa bi bilo čudnovato da je kod dece drukčije!

Ono, pak, što je pisano samo za decu, zbog dece i u „dečjem duhu”, doista je književno bezvredno i beznačajno. Kroče je tu bio u pravu, a s njim, u nas, Bogdan Popović

Jer, ako se valjane dečje knjige ne pišu isključivo zbog dece, ona ih, što milom, što silom, ipak čitaju. Njihova stalna i stvarna prisutnost ne može se smetnuti s uma, bez obzira

Ni Marku Sorijanu7 ( 1918—1994), uplitanje dece u razgovore o dečjoj umetnosti ne smeta; o opa snosti spisateljskog prilagođavanja malom čitaocu on i ne govori.

Nije lako pronaći primereno ruho i tačan ton pri poučavanju dece, niti je veština zabavljanja deteta dostupna svakom. To je naročito teško kad je reč o predškolskom uzrastu.

Složenost sveta ne može se, zbog dece, ukinuti; ona se, i u dečjoj književnosti, nazire. „Neophodno je da umetnik savlada tu složenost , i da iz nje, na

Dečja pesma pobuđuje interesovanje i dece i odraslih, i upućenijih i manje upućenih: svakome se čini da je kadar da o njoj sudi i razmišlja.

Dečja pesma se, naizgled konačno, vezala za potrebe, navike i mogućnosti poimanja određenog čitalačkog sloja, dece. Trebalo bi utvrditi tačno značenje i smisao te vezanosti.

Zmajevi epigoni, nedaroviti, sasvim bledi stihoklepci, koji su je shvatili kao sredstvo za zabavljanje i vaspitavanje dece.

Sa sigurnošću i ubeđenošću koja im u ozbiljnim poslovima tako često nedostaje, odrasli su još jednom progovorili u ime dece, zabrinuti zbog ustajale, prevaziđene tematike dečje poezije.

potrebu za primerenom im poezijom. Mogućnosti prihvatanja poetske poruke, utvrđene kod dece, jesu već jedan objektivni činilac prema kojem se pesma može oblikovati, a da se time dete kao čitalac ni na koji

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Prosveta dobija neviđen polet: za deset godina vlade Josifa II broj dece u osnovnim školama se udesetostručio. Reforme Josifa II naročito su bile smele i značajne na crkvenom polju, tako da

Umro je oko 1748. i posle smrti ostavio je udovicu i četvoro male dece. Mati umre naskoro, oko 1752, a deca se rasture po porodici. Mali Dimitrije dopadne jednom tetku.

Kada govori o vaspitanju, Dositej ne misli samo na vaspitanje muške dece. On isto tako traži i vaspitanje ženske dece, i još i u tom pogledu on visoko stoji nad svojim dobom.

Kada govori o vaspitanju, Dositej ne misli samo na vaspitanje muške dece. On isto tako traži i vaspitanje ženske dece, i još i u tom pogledu on visoko stoji nad svojim dobom.

U Zadru je svršio gimnaziju 1838. Do 1839. bio je u Srbiji učitelj kneževe dece i činovnik u državnoj službi, a potom, do 1845, sekretar kneza Mihaila. 1845. ode na studije u Berlin i 1847.

Zmaj je bio pesnik srpske dece. Prve njegove dečje pesme još su iz 1858, ali naročito od sedamdesetih godina on revnosno i obilno radi na dečjoj

Sremac, Stevan - PROZA

Deca posedaše u skamije, a Maksim se prošeta jedno dvared-tri ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini najzgodnije da ga baš sad opiše i fotografiju preda čitalačkoj publici.

Ispričao je sve znake po kojima se poznaje koza, i ostavio je — da bi se samostalno razvijalo mišljenje u dece — da ona sama kažu kakvu sve imamo korist od jarca, i sa njim je završio predavanje.

Gleda svoj posao, radi neumorno i savesno, a nije mu do šale, jer ima da ishrani nekih devetoro svoje dece, s kojima, kad se tu skoro slikao, i slika mu izložena bila u izlogu, svi su kazali: »Evo burske familije!

GLAVA DRUGA Rekosmo da je gazda Radisav imao poviše dece, devetoro na broju. Ako se igde, to se, vala, ovde može kazati da brojevi najrečitije govore.

Dakle, nije nužno ni da kažem da je kraj mnogo dece i mnogo brige imao. Ali ovde je bilo još nešto što moram naročito da kažem i da istaknem.

Ali ovde je bilo još nešto što moram naročito da kažem i da istaknem. Kad tu gomilu dece podelimo na dve nejednake gomile, pa u jednu gomilu metnemo svih osam, a u drugu samo jedno dete — Marjana, ili

Radičević, Branko - PESME

“ Tako baka, Pa rašiti ruke, Da dovati dece dvoje — Jao njine muke! Poskočiše, povrisnuše: „Jao, majko, jao!“ Skoči majka od ognjišt(a), Dece joj je žao.

Poskočiše, povrisnuše: „Jao, majko, jao!“ Skoči majka od ognjišt(a), Dece joj je žao. Skoči jadna, ma nekako Tavicu izvrati, Pa kajganu svukoliku U pepeo sprati.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo krckanje, kikot devojaka, razgovor žena i vitlanje dece...

I već počeli, koga god sretnu od dece i slugu, da šilju po Fatimu, čuvenu, prsatu Ciganku s belim licem, crnim i okruglim očima.

Gde god se okrenete, svuda žagor, pesma, svirka. Svirači samo niču pred kućama, zajedno s gomilom dece. Zurle pište, bubnjevi biju, da se tresu prozori i gase kandila. Samo kod nas! Eh! ...

A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i njegova vika. Traži konja i sablju, neku staru, veliku, koju je za vreme oslobođenja dobavio od nekuda.

Hoćemo! Sad ćemo!! — Zatim uplašenu, silnu svirku. Odoh u spavaću sobu, u kojoj behu čitavi redovi pospale dece, razbacanih stvari po sanducima, tepsije pune parčadi hleba ukvašena vinom i jelom. Brzo se zgurih i legoh.

Kolo je igralo, gomila dece gurala se, vijala. I Anica je bila u kolu, na najlepšem mestu, i s deverom igrala. Osećala je kako svi u nju gledaju;

Žena mu zatim umrla, pošto mu je ostavila troje dece... Znala je da ju je tražio, a da joj se braća nećkaju i ne daju mu je zato što ima toliku decu...

A Nedeljko, ako on hoće, ma da ima toliko dece, za njega hoću. Pa preklinjući majku da je ne pita zašta to čini, opet se vrati, i opet se zatvori u sobu.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Ne | mogu premučati ovde veliko staranje blagorodni(h) boljara moldavski(h) za vospitanije i nauku nji(h)ove dece: ne ima sad mladić u Jašu koji ne zna, osim svoga jezika, jelinski i francuski, mnogi — latinski i talijanski.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad mu bude osamnaest godina, zapita mater svoju: — Zaboga, majko, kako ti nisi više dece rodila do samo mene? A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smede kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo,

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma. Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam!

SOFIJA: Pak? Treba joj kupiti, dakako. MAKSIM: I na to da se novci troše. SOFIJA: Ko ima dece, treba da i drži čestito, ako nije rad, da mu se pokvare.

SOFIJA: Čuješ, Makso: čovek ne može da živi osim ljudi. Što sav svet radi, moramo raditi i mi. Vidiš, mi imamo dece. MAKSIM: Pak? SOFIJA: Pa treba da se s ljudma mešamo.

Tako je ovaj svet nepravo ustrojen. Jedan, koji u bogatstvu pliva, tuži se što nema dece, a drugi bi mu siroma rado devetoro poklonio, i opet bi mu troje na vratu ostalo. Ali su ovo novci tuđi.

STANIJA (Neši); Čuješ? Oće da ti dovede još koješta u kuću; da pevaš: hu! hu! NEŠA: Beda od dece. STANIJA: Ama što ja zgreši Bogu, te to dočeka? NEŠA: E, što ćeš. Ajde, da se ne ladi jelo.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

I zvali doktora kad ti je temperatura skakala na četrdeset i dva, a doktor kazao: — Ništa, ništa, gospođo, kod dece su te temperature uvek visoke!

lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“, razmenio je četvrtu banku života, ima ženu i osrednje zabavište dece.

kao zaliveno u našim rukama i seća se nekih soba u kojima je bilo toplo i zašuškano; seća se možda neke fine plavokose dece... Svega. Oduvek su mi komisioni antikvarijati ličili na parastost za stvari!

--- kao Deda Mraz našao siroto dete bez ikog svog pa mu organizovao šou, i ono se provelo bolje od one bogate zločeste dece, pa onda iznesi Deda Mraza, a unosi tipičnu jugoslovensku porodicu, kao, fol, i oni slave Novu godinu, onako nikakvi,

A čitavi narodi bi svakako morali da budu malo pametniji od svoje dece! Sule je te večeri bio tako potresen iznenadnim otkrićem da se od zaprepašćenja ukokao i probudio tek sutradan ujutro,

Pobuna vešanih? U redu. Ali, pitamo se mi, šta znače ti vaši pišljivi kriterijumi? Stvarate od dece štrebere! A ti mali... (Tu se Sule obratio nekom Kokanu, predstavniku našeg odelenja na tom visokom skupu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Navali narode!“ — viče. — „Imam krušaka džak!“ Oko kineskog zmaja buljuk se dece plete, a on za dinar — za dva izvodi vatromete.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole.

Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa. Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu?

Dva koraka od njega, takođe pred vratima drugi kuje kotao sužen na sredini. Dvoje dece mu je svaki čas međ nogama, on ih samo strpljivo otura nogom, kao da su pojas koji se razvio, a koji nema kad da svije.

Otkako kod nas ne ide sasvim dobro, posle smrti moga oca, ona je sasvim usvojila moje dve sestrice. Pošto sama nema dece, male su sasvim kćeri za nju. — Zar... Dopada mi se baš neobično ova soba.

— Ne, ona nije bila ružna, ali ja je nisam ni gledao, a kad sam je najzad pogledao, imali smo već dvoje dece i bila je stara. — Ali sada volite svoju ženu? — Kako mogu da je volim, kad mi je ceo život upropašćen!

— Ajde, ajde, — reče drugi. — Preteruješ. Kao uvek. Zar bi se moglo živeti bez dece? Ja volim svoju decu, i ne nalazim da me jedu. I posle, ne možemo reći da nam u mladosti nije bilo dobro.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

nema više rata, ni pomora, al ne vidim zemljaka, nigde znanca, prilaze mi udovice neke, možda kćeri moje davne dece, jadaju se opet na oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne,

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije? Ja najbolje znam da l' mi je dosta. AGATON: Drugo je to da ima dece, ali eto, ni to nije bila kadra. SARKA: Eto ti sad opet! Iju, još će mi izneti da nisam bila kadra.

Nisam imala vremena, a ne što nisam bila kadra. Ali što ti meni decu, nemaš ni ti dece, pa šta? AGATON: Ama, ne prebacujem ti ja, nego velim: da imaš dece, mogli bi ti i što više dati, ovako, ja mislim,

Ali što ti meni decu, nemaš ni ti dece, pa šta? AGATON: Ama, ne prebacujem ti ja, nego velim: da imaš dece, mogli bi ti i što više dati, ovako, ja mislim, dosta ti je pet hiljada dinara u novcu i sve kujnsko posuđe.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

„Bećarisao“ je do dvadesete, tada ga drugi put oženili i do dvadeset četvrte godine imao je Jankulj petoro dece od dveju žena.

Ovoga momenta otadžbina od vas to ne traži. Ali vas mole skrštene ruke vaših starih roditelja, vaše dece, da ovu tajnu naše baterije krijete, i da nikom ne govorite, do poslednjeg daha... Jeste li razumeli, vojnici?

Komandant puka se nervira i naređuje da se bez milosti gazi. Ali ko ima srca da pretura kola puna dece. Zato poslužioci obično na rukama zanose kola, da ne bi deca popadala.

Ljudi su iznemogli i pospani, konji već premoreni... Oko ponoći dunu neki vetar i poče kiša. Odnekuda dopire plač dece i žagor žena. Slabi vočići ne mogu više da vuku i čitava ova masa naroda zaglavi se u jednoj jaruzi. Stadosmo i mi.

Devojke bledih obraza, uvelih lica i zastrašena izgleda, odevene svakako na brzu ruku, silazile su zbunjene. Plač dece razlegao se na svim stranama. Sav taj nejaki narod stajao je neodlučan na peronu, ne znajući na koju stranu da krene.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Nad selom se nose glasovi stoke koja se vraća s paše, pasa i dece koja ih dočekuju, petlova i druge živine koja se sprema za legalo; sve se to spojilo u jedan samobitni, naročiti zvuk

Još pre dve nedelje ona se nešto razgovarala sa njim o broju đaka, pa onako u šali pomenu, kako Gojko ima manje dece od nje, i smejući se reče: »Ništa, ja ću njemu pokloniti devetoricu, pa onda da imamo oboje po pedeset đaka.

Gojko prepisa imena na čistu hartiju i taman da počne prozivati decu glasno, Ljubica ga zaustavi. — Neka dece kod mene... ja i onako radim samo to. Vi možda mislite... zape ona, crveneći; ja nisam... to nije bilo po mojoj želji.

Ona podiže glavu, pa blago ali ozbiljno pogleda Ljubicu, pravo u oči... Naučila je ona davno, da iz očiju svoje dece čita njihove misli.

Ležeći uz njene tople grudi, ona se seti srećnoga detinjstva, kad behu samo njih dvoje dece, ona i brat, pa ležahu ovako isto uz majku, pod starim, iskrzanim i dronjavim guberom.

On se zbiljski za nju privezao; zavoleo je kako nikad dosad nije voleo, i da mu ne beše dece, pomišljao je ozbiljno da beži sa njom u Ameriku, ili u Tursku. A Ljubica? Ni sama ona ne zna šta je osećala.

Od sinoćnje nesvestice oseća se veoma slaba, jedva se kreće. Volela bi da iziđe do svoje dece, i nešto je jako vuče, ali čim stane pred ogledalo, trgne se, jer vidi da se mora još sedeti. Prokleti nokti! ...

Nismo mi, onako reći, zlikovci... da zatvaramo učitelja svoje dece... ’nako bez krivice, po tuđoj poruci. Kod nas ti je, brate, sloboda!...

O, kako sam tada stradao!... Da znate kako su teška dečja stradanja, naročito jadne, siromašne, dece, koja su bez zaštite!... Ali moj dobrotvor ozdravi!... Vidite, i njega sam otkupio svojim stradanjem!...

Divna, prekrasna stvar !... Još kad bi Bog dao dece!... Ali na toj misli Gojko obično svakad pocrveni, sam od sebe, i nešto se kao naljuti, pa naskoro zatim mahne rukom po

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Majka više na vratima; Puštaj me, dušo, da idem!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir.

su podoficiri, i ja gledam kako, naslonjen na zid stanice, jedan narednik, koji se tek vratio, stoji kraj svoje žene i dece i plače. Ne nalazi prenoćište.

On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog. Njemu je svejedno. Nema dece. Ja ga jedva čujem. Uskoro zatim, pred zoru, dobio sam sobu. Sve je tako smešno.

Oni se hvale kako Minhen ima 57% nezakonite dece, ali nijedno ubistvo novorođenčeta. I ja im govorim: „Da, snažni ste, snažni.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Baba, što me je primila, već tri dana kako nema ogreva... Gospođica u školi kaže da je danas praznik matera i dece — Materice... Danas se, kaže, matere vezuju, a deca dobivaju poklone... A moja je mama umrla. Pošla sam na groblje...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Svet se okupi pred domom velikog državnika u tolikoj masi da i kiša najjača ne bi od ludi, žena i dece mogla pasti na zemlju. Ljudi poskidali kape, a u svakoj grupi je po jedan kome iz džepa strči napisan rodoljubivi govor.

je, opet, podnela molbu da Narodno predstavništvo donese merodavnu odluku da je u braku sa svojim mužem rodila dvoje dece, koja odmah postaju zakoniti naslednici njenog bogatog muža.

razume se, kako je ona imala jakih i dobrih prijatelja, usvoji njenu naivnu i plemenitu molbu, i oglasi je majkom dvoje dece. — A gde su deca? — upitam. — Koja deca? — Pa deca o kojoj govorite?

— A gde su deca? — upitam. — Koja deca? — Pa deca o kojoj govorite? — Ta dece nema, razumete li, ali se računa zbog te odluke skupštinske da ta gospođa ima dva deteta, i tako je prestao rđav život

— Kako ne razumete?.. Vrlo prosta stvar. Taj bogati trgovac, muž te gospođe o kojoj govorimo, nema s njom dece. Razumete li? — Razumem.

Razumete li? — Razumem. — E, lepo, sad pazite dale: kako je on vrlo bogat, to zaželi da ima dece, koja će naslediti njegovo veliko imanje, i usled toga dođe do vrlo rđava života između njega i njegove žene.

On, siromah, ima dosta dece, ali se ipak država stara o svojim zaslužnim ljudima. Njegova se muška deca, znate, vrlo rđavo uče; i šta se moglo drugo

Ma ko bio ministar, pa čak dobar ili rđav, uvek se blagodarna država stara o njegovoj porodici. Ja nemam dece, ali će država poslati moju svastiku da uči slikarstvo. — Gospođica svastika ima dara?

Ustao sam bio rano izjutra i odem u gradski park da prošetam. Tamo puno đaka, dece iz nižih škola i mladića iz viših.

Ništa to nije da jedna žena izgubi oči za ovako veliku stvar. To je sramota! Misliš li na dobro i sreću svoje dece? Neka polovina nas propadne za ovu stvar, pa ništa. Čudna mi čuda, jedno oko!

” — rekao je onaj govornik, te ohrabrio svet da ide dalje. Nekoliko manje dece od godine-dve dana propalo je, ali stegli su srce roditelji, jer tako je Bog hteo, a i žalost je manja što su deca manja:

Ako otadžbina treba što više građana, podići će se fabrika dece. Čl. 14. Porez ne plaća niko. Čl. 15. Plaćanje dugova i poreze strogo je kažnjivo, a to vredi za svakog, sem ako se

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Budi te škripanje kola i vika dece, koja skaču od tebe i trče pred kola, na kojima je košar pun kukuruza. Dižeš se i ti, pa zajedno sa kolima i celom

Nastaje izručivanje kukuruza i muvanje dece oko »babica«, a u to vreme redara se ustumarala, pa juri iz kuće u mlekar, iz mlekara u podrum, iz podruma u kuću —

Za tobom se digao urnebes od dece, no redara ih sve namiruje i ti se spokojno predaješ posmatranju.... Eno pod kačarom polegale svinje, svako sito, oblo,

Pi—ha—a!... uh, čisto me jeza... A da li će? — Hoće, što da neće!... I drugi se žene, pa imaju dece... Ih, pa tek kažu: »Čij si ti mali?« a on: »Ja sam Mojsilov!«... O, časni ga ubio!«...

Najedared iz mraka ispade on i zgrabi u ruke oboje dece, privuče ih na grudi i gledaše ih čudnim uplašenim pogledom. — Živi!...

Ovako je pop Kosta oglašen. Sad treba zvoniti »na skup«, ali nema dece. Redovni gosti zvonare dobili su ripide, jer im je to jedina nagrada za trud oko zvonjenja.

«... Možda stoga, što je sama ona bila poslednje dete očevo, pa nije zapamtila male dece u kući. Možda je privukla plemenska krv. Sve to može biti... Ali može biti i drugo.

Glišini ga dakle nisu očekivali s nestrpljenjem. I on je najzad došao sa ženom i sa osmoro ženske dece, i tada se u č’a Glišinu kuću useli nekakva užasna svađa. Jednako su se svađali on i Jula.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

mnogo znaju, jer znaju i što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece, pa sve, vele žene, jedno drugom do uveta, pa svi, vele, u dugačkim anterijama i u jemenijicama sa zakovrčenim vrhom

Sve je to znao svet u selu, a naročito neke udovice. One su saznale i objavile te podatke o štatistici dece ćir-Đorđeve; a one su ga mnogo puta i metale na svoje udovičko rešeto.

Znale su čak i imena dece, vele da su se zvala: Mihalać, Janać, Stavrać, Kundać i Pundać. GLAVA PETA Koja je iz počasti prema ćir-Đorđu samo

radi zemlja, kako se podiže voćarstvo, pčelarstvo, svilodelje; da ga poučavamo kako će da čuva zdravlje svoje i svoje dece; a da se od njega učimo i upoznajemo sa njegovim pesmama i poslovicama, njegovim pričama i zagonetkama.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

I on I još satova milion! Kad je ponoć Mesečeva pomoć Ne samo da je zgodna Već i neophodna. Pun dece, internat spava: kuća Diše na prozore kao na pluća. Spava Mikica čelom nagore, Spava Steva čelom nastranu.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali sa sinom, koji mu se rodio dockan, kada je on već bio ostareo, kada se već niko nije ni nadao da će imati dece a još manje sina, naslednika — on je dakle bio poslednje dete, „istrišče“ — kada je ovaj odrastao, nikako sa njime nije

I nikad se iz njihove kuće nije čula, kao iz ostalog komšiluka, svađa, boj, ili piska dece. Čak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao čuti da se kod njih kakva ružna reč izgovorila glasno.

I onda sve gore i gore stvari. Toliko umobolnih, uzetih, toliko rađanje dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim godinama, večito dolaženje čuvenih ećima, lekara, babicâ, toliko bajanje,

Dakle, ni on je ne uzima za sebe, nije udovac, još manje bez dece, već eto za sina, koji je gotovo još Sofka poče osećati kako će kroz grlo svu krv i svu utrobu izbaciti, jer tako poče

Još više je zbunjivala svirka ispred kuće a najviše navala sve ta: komšiluka, dece, i starih žena, što počeše, kao na svakoj proševini, da pune kuću čestitajući: — Srećno, srećno, tetka-Stano!

Ahmetov sinovac, Jusuf, gotovo odraste u Markovoj kući. Za njega se znalo da ga Ahmet, pošto nije imao dece, najviše voli i da njega sprema sebi za zamenika.

Znala je da im je to jedino, kada budu svadbe i slave, što i one mogu da se sasvim odvoje od rada, briga, dece, i osete život.

Zato je Sofka, znajući da će u toj sobi biti najmirnija, jer zbog te dece neće smeti kao po drugim sobama svaki čas i ma ko ulaziti i izlaziti, i došla ovamo.

Polako i umorno je išla. Daleko ispred nje igrali su i vili se čočeci, praćeni, opkoljavani gomilom dece. Ali Sofka je znala kako niko ne gleda u te čočeke, nego svi odmah ovamo, pravo na nju upiru poglede i, propinjući se iz

— čuje Sofka kako im odgovara, i sigurno ponova Alilu lepi novac. Ispred crkve od prosjaka, dece i zaludna sveta ne može da se priđe.

Tada Sofki bi jasno ono silno rađanje dece, ma da muževi veći deo života provedu na pečalbama, i ona onolika sličnost među njima.

Ovamo kroz kapidžik već počeše dolaziti iz komšiluka žene na bunar. I po graji dece videle bi da je on, Tomča, već otišao, zato, ostavljajući testije oko bunara, sasvim slobodno počeše ulaziti ovamo, kod

Pandurović, Sima - PESME

Nek njin nagon ima I sad u nama svoje stare žrece; Nedostojno makar, uživajmo s njima, K’o žalosni oci nemoguće dece.

Ja osetim instinkt izumrlih râsa, Svirepost spram slabih, spram dece i žene; U gordosti ovih kratkih, burnih čâsa Sve satrapske težnje projure kroz mene.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Takve pojave naročito nalazimo kod govornih igara ne samo odraslih, nego i kod dece, i to kako kod dečjeg narodnog, tako i kod đačkog govora.

Na ovom mestu nas u prvom redu interesuje narodna igra, i to govorna, kako kod dece tako i kod odraslih. Dečje igre svih vrsta — kao sastavni deo dečjeg života i pripreme za onaj realni, pozniji — u

One mogu, s druge strane, da budu i prave pesmice. Pored svoje osnovne namene da budu zabava, i to ne samo dece nego i odraslih, — što važi i za zagonetke, — brzalice mogu da imaju u životu i praktičnu primenu, s drugim,

uči pravilnom i smišljenom izgovoru, lomeći jezik i kazujući stvari po logičnom redu; osim toga naročito kod defektne dece, kod one koja teško izgovaraju pojedine glasove kao r, š, s, ć, i tel.

VII PRIKAZIVANjA IGRA I GLUMA I u običnom, svakidašnjem životu dece i omladine, a naročito u vezi sa porodičnim, pastirskim i ratarskim sezonskim kultovima i obredima, poslovima i

— Najgora je ptica koja kalja svoje gnijezdo. — Svaka ptica k svome jatu. — Bliža je košulja nego li haljina. — Bez dece — bez ruku. — Umre kumče, raskinu se kumstvo. — Ako smo i braća, nismo družina.

(Tako se baje pet puta). B) STIHOVANA KAZIVANjA A) ODRASLIH 1. UZ RAZNA ZABAVLjANjA DECE 1 (Okrećući desnu ruku deteta, da bi bilo dešnjak): Motala, motala svilicu Na tu desnu ručicu!

Ostala deca poređaju se u jedan red. Vojvoda i ulaci udalje se od ostale dece za dvadeset do trideset koraka. Vojvoda se okrene ulacima i počne pevati: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva

Ulaci se poklone vojvodi, pa idu polako ka redu dece i kad se približe poklone se i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date lepu Micu, I uz Micu

Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima. Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka,

Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima. Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad mu bude osamnaest godina, zapita mater svoju: „Za Boga, majko, kako ti nisi više dece rodila do samo mene?” A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo,

Najposle reče mužu: „Čuješ, čoveče; ja ove troje dece više ne mogu gledati, nego ih vodi iz kuće, ili ne ćemo ni nas dvoje zajedno hleba jesti.

U to vreme čovek i žena bili su za večerom, pa pošto večeraju, rekne žena: „Da je ovde sad onoj | naše dvoje dece, dali bismo im ovo malo korica, te bi i oni mogli večerati.” A deca onda kroz pendžer: „Evo nas majko!” pa utrče unutra.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Razdavši sve imanje svoje ništima, iziđe od vladavine svoje, i dece svoje i supruge svoje, bogodanog prvog a, jer ovaj ne postade učesnik drugoga braka, već zajedničarem učini sebe

Stanković, Borisav - JOVČA

VASKA (istrči, poleti ocu; uzima ga od dece): Oh, oče, zar opet ovamo? Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

O, kolike slabosti i bolesti uma plašnja dece uzrokuje! A svrh svega, nji[h]ovo mlado srce ljuboviju pravde, istine, poštenoga mišljenja i mudrovanja kako slatkim

se na drugom mestu više; ovde Toliko javljam, da u ovom mojem spisaniju blagim i milim roditeljem u vospitaniju nji[h]ove dece želiću pomoći.

Mati moja, ostavši udova s četvoro malene dece, ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no

plašenja i dati mi derznovenije, počeo se sa mnom razgovarati, kazujući mi uzrok zašto je on prinužden neku od dece nakazivati i biti, i da dobra deca, pokorna i priležna, ne imaju se ničesa bojati ni strašiti.

Videći me da mi je milo gledati druge dece nove bukvare i časlovce, obeštao mi [je], kako svršim moj bukvar, pokloniti nov časlovac, i ispunio je obeštanije.

kažem da je prava svetinja da mlađi starijega sluša, da se deca svoji[h] roditelja ne od|riču, kako ni roditelji svoje dece, i da človek pravedno i pošteno u svojej kući o svom trudu i muci sa svojom ženom i decom živi, ništa tuđeg ne želeći.

bilo na manastirske gruntove familije naseliti, a manastire u škole, u [h]ospitale i u vospitališta sirote narodne dece preobratiti? o, svemogući bože, dajući, care svetu, po|daj im i duh Petra Velikoga!

Traži nauku i gladujući i žedneći i nagotujući. Ja ti više želim da u jednom malom seocu budeš male dece učitelj, nego u [H]opovu iguman ili arhimandrit.

ibo osim običnoga tovara u veštma na[h]ođasmo se tu okolo 50 persona pasažira, od kojih polovina je bila žena i dece, koji svi prelazahu u Moreju.

Takove vriske žena i dece ne bi[h] rad već u životu čuti. Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatrajući na strah i žalost

na nji[h]ovoj ljubovi i dobroti, ali zaludu hleb jesti, to nije pravedno, nego neka dolaze k nami deset ili dvadeset dece da se što od nas pouče, budući da mi za drugi posao nismo.

Jedna je Jovanka, kći čiče Laze. Ova se uda za nekoga koji rodi s njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Tole, nek ti je puška u pripravnosti! Čuješ li šta ti kažem? Nalokao si se rakije, pa spavaš. — dece mi moje, najbolje je kad nemaš dukata. Kad nemaš, ništa kad nemaš! — Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće.

„Ne znaš ti šta su oni. Mogu da pevaju kao ptice. Da ciče kao krdo prasića. Da se smeju kao trešnja puna dece. Od njih je kuća veća od neba.“ Dugo je glasno mislio, a ona je, zbunjena, ćutala i gledala u furunu zažarenu pri dnu.

Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle. Priđe, malo ih pomeri i pusti.

Ni ti ne smeš na gazde da udariš. Imaš i pravo. Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš. Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju.

Ako ne umru, posle nemaju dece.“ Đorđe zastenja od grčeva i stida, i s celom kafanom i pesmom što je dreka i krkljanje, propade u ambis.

Pričalo se da im je često od svoga brašna i pogače mesio. Sa mnom je razgovarao tek kad sam odrastao. I od nas se, dece svoje, stideo. Kada je saznao da svojim poslovima odlazim iz sela, razgovarao je sa mnom jedne noći u vodenici.

Znam, ima očeva koji se ponose gresima dece.“ Prebledeo sam. „Velike je nauke on tamo izučio, Andro.“ „Sve grehe očevi su smislili deci pre nego što su ih

Aja sam tebe dosad mogao stoput da udavim. — Neću. — Zakuni mi se u decu. — Živa mi deca. — Ti nemaš dece — drhti. — Udaviću te! — Imam. Nisu mu oči zle, misli Tola i gleda mu u zenice. — Ali ovde pušku da ostaviš.

Ugledan. Gazda. Šubare i šeširi pred njim do kolena padaju. Kuća mu puna dece. I mladu ženu ima! A ti pevaš, a? — napipa mu gusle, ščepa ih i baci za vrata. Pevaš, mišiću pogani!

je slušala meseći testo u velikim naćvama, a Milunka je pričala o nekom Spasi, i on je gazda što dugo nije imao dece, pa je hteo ženu da istera.

mladićem, dućandžijom iz Palanke, kad se niko nije nadao, svršila posao, jer je shvatila da je muž kriv što nemaju dece. Polako je podigla glavu, pažljivo se zagledala u majku i rekla: „Neću da znam.

A kako da se spase? Majka izronjava iz zelenkaste tame. Pa ona ima čoveka! Zdrav je. U familiji Katićâ svi su imali dece. Nije krivica do njega. Za porod su žene krive. Ni u njenoj familiji nema nerotkinja.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— seti se neki bradonja. — Ona jedino mališane pušta k sebi... Odbijanje dece da uhode staricu izazva još veđe zaprepašćenje. — Otkud to?

« Devojčica se ponovo vrati prvom prozoru. Ono maleno, svetlo biće nestašno joj namignu. — Pa, Tatagina kuća je puna dece! — potrča devojčica ka Tataginim vratima. Bila su otvorena.

Uz pomoć suseda i sekire on se probi unutra i stade kao ukopan, a kraj nega protrča šareno jato dece, cičeći. Tataga je bila poslednja. 3aprepašćeni, nisu se ni makli da je zaustave.

— Ja sam ona Zlatna kraba o kojoj si pričao! — reče iznenada ljudskim glasom. — Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš! — Kraba zaćuta, ali i dečak nije mogao da izusti ma i jednu jedinu reč.

Najjači! — na udarac je odgovarao s dva udarca i niko ni na senku nije smeo da mu stane. Muke zarobljene dece mora postale su mu smešne.

Starac uzdahnu. Preli ga tuga kao ledena voda. »Ko će sedeti kad ja umrem?« mislio je. Nema dece na salašu. Zato se niko i ne raduje kad orasi, sazrevši, počnu da iskaču iz svojih zelenih košuljica.

Iz leta u leto deca očekuju viline leptire, ali iz godine u godinu dece je sve manje. Onoga leta kad su se na ostrvu pojavili vilini glasnici, u selu su bila samo tri dečaka.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Bila je gotovo sigurna da ga vrlo malo brine sudbina njene dece a mnogo više sopstvena igra sa vlašću. U isti mah, njegova borba je mogla biti i borba za Miloša i dinastiju Obrenovića.

Ako ostane uz Miloša, značilo bi da je protiv svoje dece; ako ostane uz svoju decu, svakako će biti protiv svog Miloša.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Prezrite bratstva pokor i kletvu; Što nebo dade, pogaz'te vi! Ta nije l' grešno, nije li grozno Krv dece vaše gledamo mi! A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“...

sto volja kao belih jata k jugu, Da sva na tvoj ostrv padnu očarana; I sto vera da ti slede jednog dana, K'o sto bele dece u litiju dugu.

Nek' njin nagon ima I sad u nama svoje stare žrece; Nedostojno makar uživajmo s njima, K'o žalosni oci nemoguće dece. Sve to neće dati ono što je prošlo; Al' pohodiće nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

On se ne obaziraše na dovike i opomene svojih suseda, na kuknjavu žena, na plač dece, već crtaše u pesku poslednje geometriske figure svog dela. U to zakuca neko na vratima. To beše Diokles, kujundžija.

„Znaš draga moja,“ reče joj sveštenik, „roditelji zamišljaju sreću svoje dece na svoj način, a deca na svoj“. Sveštenik se okrete svome nećaku. „A šta ti veliš o planovima svoje majke?

Otmena žena brinula je više za svoje vlastito obrazovanje no za obrazovanje svoje dece; to je prepustila drugima. Jedina ona htela je da zadivljava druge.

Oni nisu imali dece, a bilo je otmenije i plemenitije tražiti sreću života u takvoj delatnosti, no u banalnim uživanjima galantnog sveta

“ „Dozvolite mi, gospođo grofice, ovo pitanje: da li je i Vaš drugi brak ostao bez dece?“ „Jeste“. „Onda je bilo najpametnije razvesti se, tim pre što ste oboje bili materijalno nezavisni“.

“ „Ne ako se to shvati doslovce, ali je Lagranž u tome novom braku izrodio ceo roj duhovne dece krepke i napredne“. Slatko se nasmejasmo, a ona priča dalje.

Kad me opaziše, zastadoše zbunjeni i ućutaše. „Šta je, dačice?“, zapita ih njihova stara majka. Najmlađe od dece, četvorogodišnji muškarčić plave kose, njen mezimac, pokaza joj nekakav štap, zavijen na kraju. „Ta je ovo, tala majko?

Ali had ga oslovih po imenu i pomilovah ga on uvide, i po držanju dece, da sam prijatelj kuće i pruži mi, na moj zahtev, svoju šapu.

Sva moja sadanja uživanja stvaraju se samo kroz srca moje dece i unučadi. Kada se ona raduju, obradujem se i ja, kada ona uživaju, i ja se topim od milina.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

umiljavanja, pa je umolih da izađe u varoš i nakupuje nekoliko skromnih poklona: za ženu od 28 godina, čoveka 37, troje dece do deset godina, jedno žensko, dvoje muško, svega jedno predratno. Ne znam zašto sam ovo poslednje napomenuo.

Na peronu jadno osvetljene stanice tiskale se otrcane prilike nekolicine nosača i dece i drsko se grabile oko stvari putnika.

Ajd' recite sami. U svakoj kući oficir, je l' te? Jedna kuća, brate. Stâri pospe, deca pospe, a negde je i bez dece, nema govora. Tu ti je jedini Gospod Bog svedok. A kad si se vratio ona ne može da ti se napriča o poštenju.

Kako izgleda, za ono drugo dvoje dece nije mnogo Ni mario. Imanje je ostalo prilično. Čim sam pročitao pismo pojurio sam u drugu sobu i rekao devojci: — Ah,

— Kad si ranjen, junače? — On je kontuzovan, gospoja. — Na Mačkovom... k... k... k... — Koga imaš? — Troje dece, gospoja, a... a... a dvoje muško i a... a... dvoje žensko.

— Amin da Bog da... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Ali sitno farbaš, druže. Pa ti reče troje dece, a ono ispade četvoro. — Pa... pa, pa na brzinu. Kad se hitro promeša.

— Ama, ko misli? Ti misliš! Ti misliš jedanput godišnje, posle svake propale ofanzive. Setiš se onda dece, otplačeš pet minuta, a posle opet po starom, razumeš! Rekao bi čovek: sve se bojiš da ne dođe kraj ovom ratu.

Njihova božanstva, to su bili njihovi mrtvi očevi čije su duše stanovale u kućama svoje dece i nigde na drugom mestu. Koliko Bogova, toliko otadžbina.

I onda je zločin kad ja pitam: je li otadžbina od tri miliona zaslužila da padne milion njene dece samo zbog njenih mirisnih lugova, bistrih potočića i „božanskih“ zakona?

ona miluje svojom punačkom, golom rukom, on dolazi k sebi, zahvaljuje joj i ponova jeca strašne optužbe protivu bedne dece što su zaboravila na otadžbinu. — Jest, jadni starac bi svisnuo od mojih reči, zacelo. Ali ja ga razumem.

Jesi li ranjen koji put? — Četiri puta, na sedam mesta. — Neoženjen? — Jesam oženjen, troje imam dece. — E, tu si nas slagao, Petronije. Ti nisi oženjen, mi to sigurno znamo. Na rđavom si putu, ali trag nećeš zavarati.

konja, tramvajskih kola što su se tu ukrštala i kad jedva stiže na trotoar stade trčati uz kikot radoznalih žena i dece što kuljahu iz nekog kina.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

mojom ranjavošću uspio da pomalo omekšam one odveć grube oblike u kojima vitalnost provaljuje iz te nesretne zanemarene dece... Zavozim se u maštanja i blaženo žmirim na blagom proljetnjem suncu.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u prašinu, a on zamuca: — Tako mi dece!... Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to! — viknu Pantovac. On podiže novčanik i opet ga pruži unapred.

prvi i drugi put! — viče opštinski birov. — Nemoj, Miloše, da grešiš duše, tako ti slave i dece! — moli onaj siromašak. — Vratiću ti, čim stigne kukuruz. — Sad pare ili kukuruz, to ti je.

Bilo je u kući još dosta sitne dece, Đorđeve i Miletine, pa njihove žene i dvojica slugu. Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke

— To vi je svega, tako mi dece ! Ne znam više ni za jednu paru... Samo mi njega ne dirajte... Đurica razvi zavezak i, videvši da je pun banknota i

Tako stiže u Vrbljane, pred kuću čuvenoga gazde Janka Pajića. Razgledavši kroz plot, vide u dvorištu nekoliko dece u igri i jednu ženu gde mota cevi. Ne razmišljajući mnogo, otvori vratnice i uđe u dvorište.

Istina jest, više nema nas Dražovića. Ja ću poginuti, to je već izvesno, a ja sam poslednji, dece nemam... a ono«... i, kao uboden, skoči i razgleda oko sebe, pa se naže nad Stankom, koja ga pogleda kao krivac

Pogledavši slučajno u dvorište, ugleda tamo dva čoveka, od kojih jedan utrča u kuću, a drugi ode k onoj gomilici dece. »Hajduci!... To je ono strašilo, od koga se i dan i noć strahuje... pa, eto ih!...

I najzad seća se da je tada sve bilo tako lepo, veselo i radosno, da je bilo dosta male vesele dece... I seća se balvana preko reke, kojim su prešli, i kako je žmurio, dok ga je majka prenela...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Zatim se okrene i pođe svojim putem dalje. Idući tako, nađe na jednoj poljani troje dece gde se među sobom svađaju, pa im pristupi i zapita ih: — Što se vi, deco, svađate?

Idući tako, dođe do ono troje dece što su se bili okamenili, zatim dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno preminule, i svugde gde god je prolazio,

Petar je, siromah, iz sve snage bežao, ali ga je smrt već bila gotovo stigla. U tom bežanju dođe on i do ono troje dece što behu okamenjena, pa brzo prekrsti štakom, a deca ožive, pa potrče k njemu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I sve to grob moj! Tu će lepo stati Sve mrtve ruže srca dece nežne, Što će živeti, a bol neće znati, Kao ni cveće ispod kore snežne, Što se kameni, i ipak ne pati.

ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj devojke, Osmeh dece svoje i san što ih ljuška, I veru u Boga, puške i trobojke.

Ja nemam suze za humke sinova, Za humke dece otadžbine ove Što su svoj život kao bulke dala Za staru mis'o i granice nove, Za prošlu slavu i reč sa gusala.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Do koje je mere mašta igrala ulogu u mom detinjstvu mogu da ilustrujem još jednim čudnim iskustvom. Kao većina dece voleo sam da skačem i silno sam želeo da se održim u vazduhu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ali jednog dana Fred stade na ”ludi kamen”, oženi se i izrodi mnogo dece, negde u Džersi Sitiu. - Danas je - nastavi Džim - Fred po svojoj pameti na onoj istoj poziciji na kojoj je bio i pre

kao Amerikanci, a i ponašanje im je bilo američko, ali roditelji, iako su obožavali Sjedinjene države, domovinu svoje dece, još uvek su duboko u duši čuvali lepe običaje svoje Slovenije.

Ali, kad sam je čuo, setio sam se dece prodavce novina i čistače cipela koja su pre pet godina igrala ulogu sudija onda kada sam ja branio moje pravo da

Mišići i borbeni duh dece, čistača cipela i prodavaca novina na Brodveju, isprečili su se preda mnom još prvog dana boravka u Americi, kada sam

Bio je to moj kum. Moja majka je izgubila nekoliko dece u mladosti i posle dužeg vremena rodila je dve ćerke kada je imala već trideset godina.

će se prihod od fondacije posvećene uspomeni Olimpijade Pupin iskoristiti na to da se velikom broju siromašne školske dece u staroj Srbiji i Makedoniji pomogne u školovanju.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Njoj je teško u duši i zbog dece: što će bez nje ono najmlađe, ono razgovorljivo? Pitaće o svemu i tepaće a otac, nagluh, gledaće preda se i ćutati.

Uvek jutrom kad se prene, misao nosi je kući, i u brizi je radi dece, ali domalo, kad dan osvoji, uvlači joj se u misli, pored kućnih potreba, Pavao; krišom dolazi joj u volju raspasan.

oženio se, i preko volje, morao je, jer još koju godinu, pa ga cure ne bi htele; on se tek oženio, a njegovi vrsnici već dece imaju. I Cveta je imala tada dvoje dece i više ih pazila no svoga čoveka, kako su komšinice govorile. ...

I Cveta je imala tada dvoje dece i više ih pazila no svoga čoveka, kako su komšinice govorile. ...Prvo, iza Pavlova venčanja, lepo i raspasano leto,

Pod njegove noge padaju devičanstva devica i dece, padaju simboli i otajstva — molitve, vapaj i jauk. Razbojstvo, pohota, oskvrnuće udružuju se u krvi nevinosti i

U kući nađoše još dva starija radnika ukonačena, domaćina i troje mu dece. Mala soba pri zemlji služila je svima: u njoj se kuhalo, jelo, spalo i pralo prljavo rublje.

Dečaci priđoše k vodi. Milivoj pomisli: „Čija su to deca? Biće da su braća!” Pa upita Arnauta da li on ima dece. —Imao sam...Ali ko zna šta je od njih!... —zatežući odgovori zarobljenik. —Rat, brate, rat nema duše!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

razvijena pripovedanjem o junakinjinim precima s očeve kao i sa majčine strane: „Toliko umobolnih, uzetih, toliko rađanje dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim godinama, večito dolaženje čuvenih ećima, lekara, babica, toliko bajanje,

”151 Najzad, u završnoj glavi kratko se ali oštro izlaže kao slika zle sudbine junakinjinih potomaka, počev od dece, koja su „bila sve bleđa, podbuhlija”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pred polazak je ostavio zaveštanje, da njegova muka ne bi otišla u vetar. Dece nema, pa je sve ostavio narodu. Zato i treba ovaj poduhvat da mu donese najviše zarade...

Zemlja mu je majka, drži ga ona nekim čudnim blagoslovom, te je gotov da nju natopi krvlju svojom i svoje dece. Ostaće na njoj kogod živ da dočeka Srbiju. Nije Druga... Bog je jak... Elbete...

— Ali eto, ne žalim njih. Čim je ovde na Kosovu omrklo, ja znam da smo svi za trošak Turčinu. No star sam, dece nemam više, unučadi ne. Će ostane pusta zemlja. A nju žalim.

i handžara snežanik – čvrst, neugažen sneg sojtarija — lakrdijaš, šaljiv– džija sunet — obrezivanje muslimanske muške dece suteska, sutjeska — kratak, jako sužen deo rečne doline, tesnac tebavija — pratilac, oružani sadrug, sledbenik,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Svak se čuva — to je pravo! Al’ setite s’, glednuv’ dole, Dece gladne, bose, gole! Viće srnâ i fazana, Na šampanjcu biće pena, Viće sjajnih soarea I beseda i „krenchena“, Biće

običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje mile.

Mislila je: šuma j’ svača Kâ i jarko sunce što je, Pa nakupi malo granja Za ogreva dece svoje. Na putu je šumar srete: „Ti si krala, pusta ženo!“ I knjižicu svoju vadi I beleži ime njeno.

Zar ne zbore vaša deca Ove reči iz grobova: „Naše duše našle oca U visini raj-naselja, Al’ na zemlji puno j’ dece Što nemaju branitelja.

“ — Ko god grobak svoje dece Kandilima samo krasi A za tuđu srca nema — Taj kandila ona gasi. A ko želi biti otac, A ko želi biti mati — A

Petrović, Rastko - AFRIKA