Употреба речи деце у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Много којешта мислим, брат-Радоване... Знаш, кад човек своје деце нема, онда о туђој мисли, туђу бригу води!... Да, да, тако је то!

Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему...

Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце. — Нек се угуше, — рече у дивљој јарости, — нека изгину!

— Јест, добри учитељу, тако је! Онај који нема брата, са целим се светом братими... Ето, ти немаш деце, па су сва деца твоја... Учитељу пођоше сузе на очи: — Али, једнога ми узеше...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Колико више земљедјелац деце има, толико је богатији. Једним словом, ако је само трудољубив, паметан и поштен, он је блажен човек на земљи.

А при томе и доста добро нарав деце познајем, јер сам с њима свуда имао дело за заслужити мој хлеб. Знам да кад се мало приобикну оваковим наравоучителним

То није могуће, ван да би свемогући бог чудо хотео учинити. Зато од деце ваља добро почињати. Овде се то може учинити без сваког чудотворенија, правим јестественим начином.

Такови богови који истребљеније и умаљеније рода человеческога изискују, и који се у бешчеловечном неповине деце кровопролитију услаждавају, шта су друго разве бесни волци и љути и немилостиви демони?

— оженим с његовом удовицом, злом женом и проклетом, да јој под небом у злу нејма пара! Седморо деце с њом сам изродио, и све залуду.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

године; ту је онда које погинуло које са пашом живи’ у’ваћено око 600 Турака. — Мој отац и мати имали су јошт више деце, но ја ии’ упамтио нисам, а читуља је изгорела, кад су нам уз Карађорђев рат куће погореле, само још три сестре

Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно у својој кући. Како дођем, посади ме с њима за астал и запита ме брат Игњат (он се није дао друкчије звати, и

Веће смо све са деце пооткидали, где је најмања пара од урока била. Видите и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и

” — А мој отац једнако виче: „Не дај, Јакове, не дај паре, не остављај ми деце под дугом да робују. Он ће и новце узети и нас исећи. Из овог синџира и из ови̓ лисица не мисли он нас живе пустити.

Чујеш само јаук жена була и писку деце. Зауставимо војску. Наместим страже, да се војска близу робљу не прикучује. Дође весник од Турака, моле да изађу на

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци! Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни!

— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. — Кад ево ти учитеља, па удри! Стоји писка јадне деце! — Гад! — рећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, никад се није играо!

— А имате капетана? — Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења. — А има ли деце? — Има двоје-троје... — Па то сте њему купили главу шећера? — Јес̓ — њему.

И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу... А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! — И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.

— Јеси давно из Владимираца? — Прекјуче сам пошао. — Вере ти, шта ли је од моје веселе деце? Где ли су сад?... — Хајде ти, море! Шта чекаш ваздан?

Ревизор оде и остави учитељу врло добру оцену — што је он одиста и заслужио, јер се својски заузимао око деце. Не може учитељ да трпи него једва чека попа — да му све искреше. Онако љут, једнако хода испред школе.

Почесто се обзирала и ослушкивала. У кући се диже читава врева. Живан праска и виче, рекао би, све поби. Двоје деце побеже напоље плачући. Радојка окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај.

Толики имућнији и задружнији људи, па нису кадри одвојити своје деце... Ти си ионако сирота и мученица, па... — Не дам ја, дешо, да ми деца буду последња у селу!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

нећу те послушати!... Он ми је све!... Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!... И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом...

— Вала, ага, није што је мој!... Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!... Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... — Па, види се, Иво, брате, види се!.

Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови. Читава села беху у тим збеговима. Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу

Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!... Па шта хоће човек више?... Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана — Кô сто бледе деце у литију дугу. Дигла си сто мржња да стражаре, као Сто црних једрила, сва пред твојом луком...

Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови: као да цео народ деце мре напијући у стењу и у шкољевима.

Тада се зацерека као блудница, и заплака тихо, као краљица. ЈЕВРЕЈСКА ПЕСМА Њене су очи као двоје деце, обучени у плаво, која се држе за руку, и певају псалам цара Давида.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Док будем имао већу плату! — Доста је, хвала богу, паметноме. Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата. Ја се још више стидим, али се и куражим: — Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?

Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце. Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?

Опет ћуте, само мати час пô усекњује се, а ја чисто осећам како плаче. — Митре, тако ти бога, тако ти ове наше деце, остави се, брате, друговања с ђаволом. Ко се њега држи, губи и овај и онај свет. Ено ти Јове карташа па гледај!

Као каки дуси! Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата.

Ја скочих па и сам пођох на врата. Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој: — Остани код деце! Кад изиђох напоље, притрчим плоту, па све поред плота а испод вишања довучем се до бунара и чучнем иза њега.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

(Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене). И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по

Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле увис.

Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се бог зна како због деце им, која имају, хвала богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца, безобразна, па сваки дан

у перју још, а њему пође вода на уста; па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћýрак, зодовољство комшијске деце. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшијском децом као какав невешт педагог.

Сво село чисто као умивено лице. Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се, да се не искаљају.

плећима преко кошуље од танког српског платна прслучићи свилени са сребрном пуцади, а на глави нови чисти шеширићи (у деце већих газда свилени и чупави), из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли »шоркапе«.

Учио нешто латинске школе; дакле, није онако неки... А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!... Још који дан... сваки час очекују вест.

— А шта би ти к’о фалило, на прилику, за удовца? — А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила. — Па, ето... ти удовица, а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?

— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила. — Уз’о би’ те, Ракила, па не троје деце, него дâ и’ је к’о девет Југовића. Једноме да оставим мој »боктерај«, а друге ће бог извести, што кажу, на пут...

— Нема ти старога времена — вели домаћин. Знам, боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића! Па је ту онда лако. Има и женидбе и удадбе. Па је лако било и милило се човеку онда поповати!

доћи ћемо чим узмогнемо... — Па гледајте, дођ’те нам! Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!... Ја не могу од деце, а њој је бар лако! — ’Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло... Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л’ већ?

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама, збијене, тискајући се, једва улазе и разилазе

очева, тако и њен муж, севдишући и пијући умро рано те она усред целе, велике, чувене куће остала сама са двоје деце.

Не толико с мужевљеве јој стране колико с њене. Нарочито отац јој. И, шта су могли да чине с њом? Да је без деце? Онда се зна шта се у тим приликама ради. Дâ се отров да га добровољно попије. Али, шта ће с децом.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Та ја мислим да то не мора одма' бити. Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце... — Ја се на вересију женити не могу. — А оно бар спустите цену на мање. — Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!

Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком. Ако се уда, све ће из руке испасти.

То је Анка Белкићева, трговачка кћи. Господар Белкић је частан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери. Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.

Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру. Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!

— А зашто да га питате, кад ви ’оћете? — Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити. — Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има.

да ћу узети њену кћер ако дâ поред ње одмах пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник. На друго не пристајем. — Кад је тако, идем да јој јавим.

— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више. — Ал’ ћу вам још штогод казати. Ми немамо деце. Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.

— То је већ што друго. Молим вас, дакле, ви немате деце? — Немамо. — Ал’можете имати. Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.

Мица је код мене фино отхрањена, треба лепо да се носи, а што ја имам требам за се — а имам још деце. — Таленат је капитал, таленат је имање. Постаћу прве рестаурације виценотар, па онда даље, а и ви ћете што допринети.

Алка остаде удовица, а покрај тога у кући неограничена госпођа. Још пре венчања склопљен је био уговор да, ако деце не буде, све имање спада на Алку Рогозића, а деце нису имали.

Још пре венчања склопљен је био уговор да, ако деце не буде, све имање спада на Алку Рогозића, а деце нису имали. Алка уступи, прода трговину, а иначе има имања доста, па ће лако живети.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце! — До виђења на оном свету! — Стоко! — Држ' полуцилиндер! — Првог ми рок менице! — Пази, на радњу, пази на радњу!

„Шетња није за домаћице“. Као мула ћути његов отац за ручком и броји свачије залогаје. „Деце, треба имати деце, жена без деце није ништа“, то је све и само се о томе говори.

„Шетња није за домаћице“. Као мула ћути његов отац за ручком и броји свачије залогаје. „Деце, треба имати деце, жена без деце није ништа“, то је све и само се о томе говори.

Као мула ћути његов отац за ручком и броји свачије залогаје. „Деце, треба имати деце, жена без деце није ништа“, то је све и само се о томе говори.

Африка

Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето.

улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи четвороножну децу, као зверчиће, ћутљиве, са дивним косим меким

Играју својим телима као најлепшом играчком. Беспримерно свеснији од наше деце, они немају онај начин пућења и стидљивости, немају бригу исписану на лицу и болешљивост на образима.

Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега,

Тако овде нема ни стараца ни баба, ни деце која би већ сигурно умела да корачају. Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство.

је да сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било ради окупљене деце. Прво сасвим мали, па онда, охрабрени, и они већи, прилазе да сркну.

Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.

Између колиба је рој голе црне деце измешане са калбасима, са афричким кокошима и неизоставним козама, ситним као наши пси.

Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце. Сву древност, неразумљивост и трагичност Африке оне носе на себи.

Треба се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете,

ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је то отац шесторо деце и уморан од живота и несреће која га је пратила, свуд. Мало риђ, висока чела, са носем као коњски жвал, Трифун је био

Одбила је уистини његова жена, мати шесторо деце – са последњим на сиси – која се беше препала, кад су јој Трифуна, крвавог чела, довезли.

Чек, да то запитам профоза!“ Његова жена, на то, стрча са чардака и поче да га хвата под руку, преклињући: „Ђурђе! Деце ти! Ти да ми ћутиш! Знаш да си срдитко! Ако дигнеш руку на профоза, ни Павлу неће бити живота!

Како ћу да оставим сиротог Трифуна? Шта ће он овде, без мене? Грех је преварити човека са шесторо деце. Тешка је, дугоњо, материна клетва. Да пођемо, па да ми неко, Трифуново, на путу умре? Куд ћу ја од Кумре?

Једино је плакало најмлађе, које је било још на сиси, а које је сад, у колима, била узела дадиља Трифунове деце, Стаменка, жена Цветка Вуцанича, црквењака Трифуновог попа, Тодора.

Госпожа Кумрија плакала је, испрва, много, зато што нема деце, а после зато што их има шесторо, а слутила је да ће их имати још толико, можда још десеторо.

Зар не би, и кад би отишао сам, видео да га, као нека сенка, прати та поворка деце, од којих је шесто још било на сиси.

крене сам у Росију, имао да гледа, кад једе и пије, тамо, како га прекорно гледају шест пари дечијих, тужних, очију. Деце коју је оставио. Кћер капамаџије Гроздина изразила је мишљење да би било боље да они подмите Гарсулија.

Не зато што је Варвара била Шокица, него зато што Варвара није имала деце, и била на свакој игранци и стално у друштву. Нероткиња, весела, безбрижна.

Он, вели, има деце. Има, каже, и међу комшијама – и међу сународницима – шпијуна и улизица. Питаће га кога то има у кући? Ко је то?

Смејао се преко целог дана и његова кућа била је увек пуна његовог гласног смеха. Господин Георгије имао је двоје деце, и жену, лепу, као да је ђаволица. Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња.

Те вечери, дуго су седели за вечером, али он поче гонити матер, да иду да спавају. Ујна га, међутим, однесе код њене деце, у кућу. Тек изјутра виде да му нема матере. Тада га ујна узе за руку и рече: Ајдемо код Петре!

Теодосије - ЖИТИЈА

Бог заповедио, умољен од нас, преподобни оче, превиди ако и има који грех према Богу и која непослушност према теби од деце твоје, и учинићеш да твоја света рака осењивана Духом Светим точи миро сада као и раније, и њиме помазавши узвеселићеш

наш смилова на народ, и чинећи чудо, по јеванђелској повести, са пет хлебова нахрани пет тисућа људи, осим жена и деце. Одатле оде у Јопу, и тако опет по други пут дође у Божји жељени, у свети град, Јерусалим.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У току мојих путовања по балканским земљама нисам нигде видео толико изгладнелих људи и деце као у Лици. Личани су затим схватали да они никада нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје

Имају исте обичаје као и Динарци, кадшто славе и славу. Ово је најздравије католичко становништво; куће су им пуне деце.

У многим варошима централнога типа, у Прилепу, у Велесу, па и у селима подизане су српске школе за васпитање деце. Македонски Словени су их од српске државе тражили толико да им она није могла увек изићи у сусрет. Када сам 1898.

Док је код људи обично црна боја, код жена и деце је боја одела и везова црвена, и то вишњева или крмезна, дакле, затвореноцрвена боја. То је посебице мијачка боја.

Учитељи који су били по разним областима централног типа једногласно тврде да нису видели интелигентније деце. Оно мало старих сточара, који нису путовали, изненадили су ме трезвеношћу мишљења и оштрином схватања.

Тако је и са језиком. Школе, а после ослобођења и војна служба и мешање учинили су да има много деце и младића који говоре језиком Шумадије, задржавајући свој стари акценат.

Било је и доста случајева конкубината и има деце у хришћанским кућама мешовитог порекла: српско-арбанашког. И крај свих недаћа и врло тешких прилика овде се ипак

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале: шта против деце неваљале? Школа им је дошла до гуше, тамо им деца уче да пуше!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Она само слеже раменима. Мислила је како неће ни приметити да је нема. Осим ње у кући је још осморо деце, а она је при горњем крају лествице, иако су јој два брата ожењена, а њихово потомство представља нешто, што Рашида,

- Зар не помислиш понекад и на њу? - гледао ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму, али још није видео чудо као ја. - Ниси ни могао, тата!

- Зар не помислиш понекад и на њу? - гледао ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму, али још није видео чудо као ја. - Ниси ни могао, тата!

Глас којим је то рекла био је напукао испод спољне чврстине. Њени су имали крдо деце, а отац јој је био грађевински радник кога су сваке суботе увече Неда и њен четрнаестогодишњи брат мртвог пијаног

ова пруга на њему, мочвара испод њега и на малом језичку сувог земљишта Рашидина кућа с двориштем пуним вишања и деце.

Она хода као мачка и у томе је цела ствар. Пришла је носећи комад хлеба намазан машћу као да сам и ја једно од оне деце којој је по цео дан мазала те комаде тешке најмање пола килограма. Рекох јој да нисам гладан. - Не лажи!

је то била Љиљана Кангрга, она што је сада у Београду нешто као сликар, или Љиљана Јовановић, већ удата и мајка двоје деце? Или нека десета, нека сто десета Љиљана?

Она се само извила танка и гипка као шибљика, усана свежих и меких и понешто хладних као што су усне сасвим мале деце, а онда насмејала рекавши да ћемо отићи, не одмах, не овога часа, потребно је завршити ово школско чудо и припремити

Зар се ту двоје не заклињу на вечиту верност? - То је онако! - Како онако, Рашида? - Из навике и због деце. После, наравно, варају једно друго. Ми се нећемо никад венчати, Бодо!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Духом претежнији од господара Софре. Деце није имао; он сам собом и женом може живети. А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му

ИИИ Господар Софра има петоро деце. Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.

Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке. Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.

Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце. Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с

Видиш, имамо петоро деце, па ’оћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он

Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.

Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. — Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.

— Ал’ ово је моје, а не твоје. Имам више деце! — Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље?

Благо теби. Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. — Море, има и шесторо деце! — Да је рђав, млого би му било и једно. — Па шта ти је тешко? — Жао ми је моје муке. — Па на млађима свет остаје.

Па кад човек једаред остари, треба да путује. Какав му је то живот? Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?

Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре. Јуца не може никако да оздрави. Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети. Од трупа страда; то се не да закрпити.

дісцантус) — највиши глас (код деце и жена), сопран дишпенсација, диспензација (лат. діспенсатіо) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код

Црњански, Милош - Сеобе 1

поставили велике завежљаје спискова, из којих им прочиташе не само њихова имена, него и имена њихових оцева, жена, деце, што их је, да се зна, сваки пут понова, зачудило и задивило и сневеселило.

Али, сетивши се деце, он зајеца полугласно, пред војником који га је облачио. Тај позив на војну, тако изненада, побркао је био сва његова

Зар хоће да на себе натоваре патњу, којој никад краја бити неће, сеобу душа својих, не само деце своје, промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које

магле што су лебделе ниско, над пољанама и нестајале иза њих, раскидаше се, у њиховим мислима, и слике њихових жена и деце.

у памети, него и кад је желео да је се сети, тамнела му је у сећању и нестајала, пред увек истим сликама жене и деце.

Празнина његовог живота, узалудност породице, жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у

сламе, који беше пун живине, око неких двоколица са великим точковима, било се искупило мноштво сељака, сељанки и деце. Пред њима, држећи своје коње за узде, стајаху два драгона, очевидно врло задовољна.

пре, како би било да се преуда за богатога Аранђела, нарочито ако јој муж погине, она је као заборављала да има деце, јер су јој та деца била тако досадна. Нити је могла да се за њих брине, нити су је о томе питали.

Оно што беше оставио за собом, дође му као да и није било, а смрт његове жене и скоро виђење с братом и плач мале деце, помешаше се пред њим, још једном, са маглом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ 63 БАБИНЕ 64 ПОВОЈНИЦА 66 КРШТЕЊЕ 68 НАДЕВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА 72 МАГИЈА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ДЕЦЕ: ОБРЕДИ И СРЕДСТВА 76 ОДБРАНА ОД ДЕМОНА 80 1. ОДБРАНА ОД БАБИЦА 81 2. ОДБРАНА ОД НЕКРШТЕНАЦА 84 3.

Овим се избегава опасност „да младожења не буде ’врзан’ (везан, немоћан), па да брак остане без деце.“² Постоји више забрана којих млада мора да се придржава ако већ жели да има деце.

“² Постоји више забрана којих млада мора да се придржава ако већ жели да има деце. „Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању

младенаца је та да када полазе на венчање, не смеју „носити небушене новце, већ само бушене, јер неће иначе имати деце“.

У височкој нахији жени која нема деце, а жели да их има, препоручује се да поједе зечје сириште. У поречју Дрима и Радике, жена која нема деце требало би да

У поречју Дрима и Радике, жена која нема деце требало би да поједе жуманце од орловог јајета. Жена која жели дете, верују на Косову, треба да поједе „беле бубреге“,

⁸ Жене без деце у Хомољу „пазе кад нераст скочи на крмачу и запени устима, па хватају од оне пене у новој дрвеној ложици, и њоме

када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која још нема деце, а жели их, да пије прву воду“.¹³ У неким рецептима за плодност наглашава се заједничка улога мужа и жене у справљању

Тако, рецимо, на свадби код банатских Хера млада баца жито, а окупљени сватови говоре: „Колико зрна, толико деце!“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва баца на њу пшеницу говорећи: „Колико пшенице, толико ти,

Заправо, и у нашем народу сматра се да ако неко нема деце, ту „нису чиста посла“, односно то је неизоставно дело некаквих враџбина, урока, вештина, нечије клетве или неке зле

У Заплању, рецимо, муж и жена који сумњају да немају деце због враџбина подметнутих на свадби, да би са себе скинули ове чини, купају се у води у којој се налази расковник,

Ови делови животиња симболи су плодности и промене, а саме ове животињице су готово универзални симболи мале деце и јављају се у митовима, бајкама и сновима.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пре свега, треба да знате да се игре мирнодопске деце много разликују од ових ратних игара. Како само пасторално звучи она дивна мелодична реченица — позив: »Царе, царе,

— Ове наше из брда много су укусније! Стварно, шта је са Тап-Тапиком? —Удала се... Има двоје деце. —Још је онако лепа? —Не. Угојила се. —Штета за Тап-Тапику! —Увек је волела да једе... —Ти, не?

– То се и ја питам! – Што се не разведеш? – Зашто се не разведем? Због деце, ето зашто! Иначе, развела бих се сутра, ево већ сутра ујутру! – Добро. Мислим да смо рекли све једно другом!

Однекуд из грмља, као да ничу из земље, искрсавају комшије, а чопор деце са пристојног растојања неповерљиво зури у придошлице као у неке опасне зверке, зури без речи и покрета...

сто, дебељушкаста жена је неповерљиво вирила у њу испод шефовог лакта, а са њом и дете, једно од оне тупе, осамљене деце која вире из свог стармалог оклопа, чекајући да постану исто тако просечни и свирепи као и њихови родитељи.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме. (Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест!

Оставио сину кућу, винограде, толико добро, пак отишао, то јест, под земљу. ОТАЦ: Е молим вас, шта човек деце своје ради неће учинити. Ја имам само једну кћер и чини ми се што год радим, све за њу једну радим.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Русо је из васпитавања деце изоставио књиге као оруђа наметања ставова; ауторитарни пореци за ту функцију књига једино и знају, или највише до ње

публике једва да и постоји; тај укус је неразвијен и код највећег броја одраслих особа, па би било чудновато да је код деце друкчије!

Оно, пак, што је писано само за децу, због деце и у „дечјем духу”, доиста је књижевно безвредно и безначајно. Кроче је ту био у праву, а с њим, у нас, Богдан Поповић

Јер, ако се ваљане дечје књиге не пишу искључиво због деце, она их, што милом, што силом, ипак читају. Њихова стална и стварна присутност не може се сметнути с ума, без обзира

Ни Марку Соријану7 ( 1918—1994), уплитање деце у разговоре о дечјој уметности не смета; о опа сности списатељског прилагођавања малом читаоцу он и не говори.

Није лако пронаћи примерено рухо и тачан тон при поучавању деце, нити је вештина забављања детета доступна сваком. То је нарочито тешко кад је реч о предшколском узрасту.

Сложеност света не може се, због деце, укинути; она се, и у дечјој књижевности, назире. „Неопходно је да уметник савлада ту сложеност , и да из ње, на

Дечја песма побуђује интересовање и деце и одраслих, и упућенијих и мање упућених: свакоме се чини да је кадар да о њој суди и размишља.

Дечја песма се, наизглед коначно, везала за потребе, навике и могућности поимања одређеног читалачког слоја, деце. Требало би утврдити тачно значење и смисао те везаности.

Змајеви епигони, недаровити, сасвим бледи стихоклепци, који су је схватили као средство за забављање и васпитавање деце.

Са сигурношћу и убеђеношћу која им у озбиљним пословима тако често недостаје, одрасли су још једном проговорили у име деце, забринути због устајале, превазиђене тематике дечје поезије.

потребу за примереном им поезијом. Могућности прихватања поетске поруке, утврђене код деце, јесу већ један објективни чинилац према којем се песма може обликовати, а да се тиме дете као читалац ни на који

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Просвета добија невиђен полет: за десет година владе Јосифа ИИ број деце у основним школама се удесетостручио. Реформе Јосифа ИИ нарочито су биле смеле и значајне на црквеном пољу, тако да

Умро је око 1748. и после смрти оставио је удовицу и четворо мале деце. Мати умре наскоро, око 1752, а деца се растуре по породици. Мали Димитрије допадне једном тетку.

Када говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце. Он исто тако тражи и васпитање женске деце, и још и у том погледу он високо стоји над својим добом.

Када говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце. Он исто тако тражи и васпитање женске деце, и још и у том погледу он високо стоји над својим добом.

У Задру је свршио гимназију 1838. До 1839. био је у Србији учитељ кнежеве деце и чиновник у државној служби, а потом, до 1845, секретар кнеза Михаила. 1845. оде на студије у Берлин и 1847.

Змај је био песник српске деце. Прве његове дечје песме још су из 1858, али нарочито од седамдесетих година он ревносно и обилно ради на дечјој

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици.

Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.

Гледа свој посао, ради неуморно и савесно, а није му до шале, јер има да исхрани неких деветоро своје деце, с којима, кад се ту скоро сликао, и слика му изложена била у излогу, сви су казали: »Ево бурске фамилије!

ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви најречитије говоре.

Дакле, није нужно ни да кажем да је крај много деце и много бриге имао. Али овде је било још нешто што морам нарочито да кажем и да истакнем.

Али овде је било још нешто што морам нарочито да кажем и да истакнем. Кад ту гомилу деце поделимо на две неједнаке гомиле, па у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Тако бака, Па рашити руке, Да довати деце двоје — Јао њине муке! Поскочише, повриснуше: „Јао, мајко, јао!“ Скочи мајка од огњишт(а), Деце јој је жао.

Поскочише, повриснуше: „Јао, мајко, јао!“ Скочи мајка од огњишт(а), Деце јој је жао. Скочи јадна, ма некако Тавицу изврати, Па кајгану свуколику У пепео спрати.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

се прасак сувих лозинака на ватри, узвици при товарењу крблâ, њихово крцкање, кикот девојака, разговор жена и витлање деце...

И већ почели, кога год сретну од деце и слугу, да шиљу по Фатиму, чувену, прсату Циганку с белим лицем, црним и округлим очима.

Где год се окренете, свуда жагор, песма, свирка. Свирачи само ничу пред кућама, заједно с гомилом деце. Зурле пиште, бубњеви бију, да се тресу прозори и гасе кандила. Само код нас! Ех! ...

А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика. Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од некуда.

Хоћемо! Сад ћемо!! — Затим уплашену, силну свирку. Одох у спаваћу собу, у којој беху читави редови поспале деце, разбацаних ствари по сандуцима, тепсије пуне парчади хлеба уквашена вином и јелом. Брзо се згурих и легох.

Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала. И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. Осећала је како сви у њу гледају;

Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце... Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је зато што има толику децу...

А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу. Па преклињући мајку да је не пита зашта то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Не | могу премучати овде велико старање благородни(х) бољара молдавски(х) за воспитаније и науку њи(х)ове деце: не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински и француски, многи — латински и талијански.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: — Забога, мајко, како ти ниси више деце родила до само мене? А она уздахне и заплаче се, али му не смеде казати да је имала три кћери па да их је нестало,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница? Не гледаш нашу сиротињу. СОФИЈА: Чујеш, Максо, ти имаш деце; морамо живити с људма. Да како мислиш девојку удати? МАКСИМ: С баловима да ју удам!

СОФИЈА: Пак? Треба јој купити, дакако. МАКСИМ: И на то да се новци троше. СОФИЈА: Ко има деце, треба да и држи честито, ако није рад, да му се покваре.

СОФИЈА: Чујеш, Максо: човек не може да живи осим људи. Што сав свет ради, морамо радити и ми. Видиш, ми имамо деце. МАКСИМ: Пак? СОФИЈА: Па треба да се с људма мешамо.

Тако је овај свет неправо устројен. Један, који у богатству плива, тужи се што нема деце, а други би му сирома радо деветоро поклонио, и опет би му троје на врату остало. Али су ово новци туђи.

СТАНИЈА (Неши); Чујеш? Оће да ти доведе још којешта у кућу; да певаш: ху! ху! НЕША: Беда од деце. СТАНИЈА: Ама што ја згреши Богу, те то дочека? НЕША: Е, што ћеш. Ајде, да се не лади јело.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И звали доктора кад ти је температура скакала на четрдесет и два, а доктор казао: — Ништа, ништа, госпођо, код деце су те температуре увек високе!

лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку живота, има жену и осредње забавиште деце.

као заливено у нашим рукама и сећа се неких соба у којима је било топло и зашушкано; сећа се можда неке фине плавокосе деце... Свега. Одувек су ми комисиони антикваријати личили на парастост за ствари!

--- као Деда Мраз нашао сирото дете без иког свог па му организовао шоу, и оно се провело боље од оне богате злочесте деце, па онда изнеси Деда Мраза, а уноси типичну југословенску породицу, као, фол, и они славе Нову годину, онако никакви,

А читави народи би свакако морали да буду мало паметнији од своје деце! Суле је те вечери био тако потресен изненадним открићем да се од запрепашћења укокао и пробудио тек сутрадан ујутро,

Побуна вешаних? У реду. Али, питамо се ми, шта значе ти ваши пишљиви критеријуми? Стварате од деце штребере! А ти мали... (Ту се Суле обратио неком Кокану, представнику нашег оделења на том високом скупу.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!“ Око кинеског змаја буљук се деце плете, а он за динар — за два изводи ватромете.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле.

Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа. Коса јој је савим светла. — Волите много децу?

Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини. Двоје деце му је сваки час међ ногама, он их само стрпљиво отура ногом, као да су појас који се развио, а који нема кад да свије.

Откако код нас не иде сасвим добро, после смрти мога оца, она је сасвим усвојила моје две сестрице. Пошто сама нема деце, мале су сасвим кћери за њу. — Зар... Допада ми се баш необично ова соба.

— Не, она није била ружна, али ја је нисам ни гледао, а кад сам је најзад погледао, имали смо већ двоје деце и била је стара. — Али сада волите своју жену? — Како могу да је волим, кад ми је цео живот упропашћен!

— Ајде, ајде, — рече други. — Претерујеш. Као увек. Зар би се могло живети без деце? Ја волим своју децу, и не налазим да ме једу. И после, не можемо рећи да нам у младости није било добро.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

нема више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне деце, јадају се опет на огањ и мржњу: да нема више крова у селу, ни једног воћњака без гроба, ни мрве на трпези крушне,

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

По чему ти то мени мериш је ли ми доста или није? Ја најбоље знам да л' ми је доста. АГАТОН: Друго је то да има деце, али ето, ни то није била кадра. САРКА: Ето ти сад опет! Ију, још ће ми изнети да нисам била кадра.

Нисам имала времена, а не што нисам била кадра. Али што ти мени децу, немаш ни ти деце, па шта? АГАТОН: Ама, не пребацујем ти ја, него велим: да имаш деце, могли би ти и што више дати, овако, ја мислим,

Али што ти мени децу, немаш ни ти деце, па шта? АГАТОН: Ама, не пребацујем ти ја, него велим: да имаш деце, могли би ти и што више дати, овако, ја мислим, доста ти је пет хиљада динара у новцу и све кујнско посуђе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

„Бећарисао“ је до двадесете, тада га други пут оженили и до двадесет четврте године имао је Јанкуљ петоро деце од двеју жена.

Овога момента отаџбина од вас то не тражи. Али вас моле скрштене руке ваших старих родитеља, ваше деце, да ову тајну наше батерије кријете, и да ником не говорите, до последњег даха... Јесте ли разумели, војници?

Командант пука се нервира и наређује да се без милости гази. Али ко има срца да претура кола пуна деце. Зато послужиоци обично на рукама заносе кола, да не би деца попадала.

Људи су изнемогли и поспани, коњи већ преморени... Око поноћи дуну неки ветар и поче киша. Однекуда допире плач деце и жагор жена. Слаби вочићи не могу више да вуку и читава ова маса народа заглави се у једној јарузи. Стадосмо и ми.

Девојке бледих образа, увелих лица и застрашена изгледа, одевене свакако на брзу руку, силазиле су збуњене. Плач деце разлегао се на свим странама. Сав тај нејаки народ стајао је неодлучан на перону, не знајући на коју страну да крене.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук

Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака.

Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави. — Нека деце код мене... ја и онако радим само то. Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам... то није било по мојој жељи.

Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи... Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.

Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.

Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад досад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску. А Љубица? Ни сама она не зна шта је осећала.

Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће. Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети. Проклети нокти! ...

Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... ’нако без кривице, по туђој поруци. Код нас ти је, брате, слобода!...

О, како сам тада страдао!... Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!... Али мој добротвор оздрави!... Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...

Дивна, прекрасна ствар !... Још кад би Бог дао деце!... Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро затим махне руком по

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Расцветаше се гробља и планине, расуше ветри зоре по урвинама; ни мајке, ни дома, за нас нема, ни станка, ни деце. Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир.

су подофицири, и ја гледам како, наслоњен на зид станице, један наредник, који се тек вратио, стоји крај своје жене и деце и плаче. Не налази преноћиште.

Он ми се међутим једнако јада. Мирним гласом. Броји. Говори о хлебу и не мрзи никог. Њему је свеједно. Нема деце. Ја га једва чујем. Ускоро затим, пред зору, добио сам собу. Све је тако смешно.

Они се хвале како Минхен има 57% незаконите деце, али ниједно убиство новорођенчета. И ја им говорим: „Да, снажни сте, снажни.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева... Госпођица у школи каже да је данас празник матера и деце — Материце... Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би од луди, жена и деце могла пасти на земљу. Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.

је, опет, поднела молбу да Народно представништво донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.

разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце. — А где су деца? — упитам. — Која деца? — Па деца о којој говорите?

— А где су деца? — упитам. — Која деца? — Па деца о којој говорите? — Та деце нема, разумете ли, али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је престао рђав живот

— Како не разумете?.. Врло проста ствар. Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце. Разумете ли? — Разумем.

Разумете ли? — Разумем. — Е, лепо, сад пазите дале: како је он врло богат, то зажели да има деце, која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.

Он, сиромах, има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима. Његова се мушка деца, знате, врло рђаво уче; и шта се могло друго

Ма ко био министар, па чак добар или рђав, увек се благодарна држава стара о његовој породици. Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство. — Госпођица свастика има дара?

Устао сам био рано изјутра и одем у градски парк да прошетам. Тамо пуно ђака, деце из нижих школа и младића из виших.

Ништа то није да једна жена изгуби очи за овако велику ствар. То је срамота! Мислиш ли на добро и срећу своје деце? Нека половина нас пропадне за ову ствар, па ништа. Чудна ми чуда, једно око!

” — рекао је онај говорник, те охрабрио свет да иде даље. Неколико мање деце од године-две дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је Бог хтео, а и жалост је мања што су деца мања:

Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. Чл. 14. Порез не плаћа нико. Чл. 15. Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза. Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом

Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу —

За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло,

Пи—ха—а!... ух, чисто ме језа... А да ли ће? — Хоће, што да неће!... И други се жене, па имају деце... Их, па тек кажу: »Чиј си ти мали?« а он: »Ја сам Мојсилов!«... О, часни га убио!«...

Наједаред из мрака испаде он и зграби у руке обоје деце, привуче их на груди и гледаше их чудним уплашеним погледом. — Живи!...

Овако је поп Коста оглашен. Сад треба звонити »на скуп«, али нема деце. Редовни гости звонаре добили су рипиде, јер им је то једина награда за труд око звоњења.

«... Можда стога, што је сама она била последње дете очево, па није запамтила мале деце у кући. Можда је привукла племенска крв. Све то може бити... Али може бити и друго.

Глишини га дакле нису очекивали с нестрпљењем. И он је најзад дошао са женом и са осморо женске деце, и тада се у ч’а Глишину кућу усели некаква ужасна свађа. Једнако су се свађали он и Јула.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом

Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице. Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.

Знале су чак и имена деце, веле да су се звала: Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. ГЛАВА ПЕТА Која је из почасти према ћир-Ђорђу само

ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И он И још сатова милион! Кад је поноћ Месечева помоћ Не само да је згодна Већ и неопходна. Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа. Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника — он је дакле био последње дете, „истришче“ — када је овај одрастао, никако са њиме није

И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце. Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.

И онда све горе и горе ствари. Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабицâ, толико бајање,

Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још Софка поче осећати како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче

Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала све та: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући: — Срећно, срећно, тетка-Стано!

Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући. За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.

Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.

Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.

Полако и уморно је ишла. Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце. Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из

— чује Софка како им одговара, и сигурно понова Алилу лепи новац. Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.

Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.

Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар. И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нек њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар, уживајмо с њима, К’о жалосни оци немогуће деце.

Ја осетим инстинкт изумрлих рâса, Свирепост спрам слабих, спрам деце и жене; У гордости ових кратких, бурних чâса Све сатрапске тежње пројуре кроз мене.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Такве појаве нарочито налазимо код говорних игара не само одраслих, него и код деце, и то како код дечјег народног, тако и код ђачког говора.

На овом месту нас у првом реду интересује народна игра, и то говорна, како код деце тако и код одраслих. Дечје игре свих врста — као саставни део дечјег живота и припреме за онај реални, познији — у

Оне могу, с друге стране, да буду и праве песмице. Поред своје основне намене да буду забава, и то не само деце него и одраслих, — што важи и за загонетке, — брзалице могу да имају у животу и практичну примену, с другим,

учи правилном и смишљеном изговору, ломећи језик и казујући ствари по логичном реду; осим тога нарочито код дефектне деце, код оне која тешко изговарају поједине гласове као р, ш, с, ћ, и тел.

ВИИ ПРИКАЗИВАЊА ИГРА И ГЛУМА И у обичном, свакидашњем животу деце и омладине, а нарочито у вези са породичним, пастирским и ратарским сезонским култовима и обредима, пословима и

— Најгора је птица која каља своје гнијездо. — Свака птица к своме јату. — Ближа је кошуља него ли хаљина. — Без деце — без руку. — Умре кумче, раскину се кумство. — Ако смо и браћа, нисмо дружина.

(Тако се баје пет пута). Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА А) ОДРАСЛИХ 1. УЗ РАЗНА ЗАБАВЉАЊА ДЕЦЕ 1 (Окрећући десну руку детета, да би било дешњак): Мотала, мотала свилицу На ту десну ручицу!

Остала деца поређају се у један ред. Војвода и улаци удаље се од остале деце за двадесет до тридесет корака. Војвода се окрене улацима и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два

Улаци се поклоне војводи, па иду полако ка реду деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам дате лепу Мицу, И уз Мицу

Из реда деце изађе крајње дете и приђе улацима. Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака,

Из реда деце изађе крајње дете и приђе улацима. Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Одведите лепу Мицу И уз Мицу кондир вина, И

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: „За Бога, мајко, како ти ниси више деце родила до само мене?” А она уздахне и заплаче се, али му не смедне казати да је имала три кћери па да их је нестало,

Најпосле рече мужу: „Чујеш, човече; ја ове троје деце више не могу гледати, него их води из куће, или не ћемо ни нас двоје заједно хлеба јести.

У то време човек и жена били су за вечером, па пошто вечерају, рекне жена: „Да је овде сад оној | наше двоје деце, дали бисмо им ово мало корица, те би и они могли вечерати.” А деца онда кроз пенџер: „Ево нас мајко!” па утрче унутра.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Раздавши све имање своје ништима, изиђе од владавине своје, и деце своје и супруге своје, богоданог првог а, јер овај не постаде учесник другога брака, већ заједничарем учини себе

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВАСКА (истрчи, полети оцу; узима га од деце): Ох, оче, зар опет овамо? Зар си опет могао да се украдеш и дођеш овамо? Ох, зашто, зашто?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

О, колике слабости и болести ума плашња деце узрокује! А сврх свега, њи[х]ово младо срце љубовију правде, истине, поштенога мишљења и мудровања како слатким

се на другом месту више; овде Толико јављам, да у овом мојем списанију благим и милим родитељем у воспитанију њи[х]ове деце желићу помоћи.

Мати моја, оставши удова с четворо малене деце, не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но

плашења и дати ми дерзновеније, почео се са мном разговарати, казујући ми узрок зашто је он принужден неку од деце наказивати и бити, и да добра деца, покорна и прилежна, не имају се ничеса бојати ни страшити.

Видећи ме да ми је мило гледати друге деце нове букваре и часловце, обештао ми [је], како свршим мој буквар, поклонити нов часловац, и испунио је обештаније.

кажем да је права светиња да млађи старијега слуша, да се деца своји[х] родитеља не од|ричу, како ни родитељи своје деце, и да чловек праведно и поштено у својеј кући о свом труду и муци са својом женом и децом живи, ништа туђег не желећи.

било на манастирске грунтове фамилије населити, а манастире у школе, у [х]оспитале и у воспиталишта сироте народне деце преобратити? о, свемогући боже, дајући, царе свету, по|дај им и дух Петра Великога!

Тражи науку и гладујући и жеднећи и наготујући. Ја ти више желим да у једном малом сеоцу будеш мале деце учитељ, него у [Х]опову игуман или архимандрит.

ибо осим обичнога товара у вештма на[х]ођасмо се ту около 50 персона пасажира, од којих половина је била жена и деце, који сви прелазаху у Мореју.

Такове вриске жена и деце не би[х] рад већ у животу чути. Мој друг Максим и ја нисмо о себи ни мислити могли, сматрајући на страх и жалост

на њи[х]овој љубови и доброти, али залуду хлеб јести, то није праведно, него нека долазе к нами десет или двадесет деце да се што од нас поуче, будући да ми за други посао нисмо.

Једна је Јованка, кћи чиче Лазе. Ова се уда за некога који роди с њом (не памтим добро) једно или двоје деце, пак је онда остави, оде некуд и степе се и за неколико година нејма му ни гласа ни трага.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Толе, нек ти је пушка у приправности! Чујеш ли шта ти кажем? Налокао си се ракије, па спаваш. — деце ми моје, најбоље је кад немаш дуката. Кад немаш, ништа кад немаш! — Престани ноћас! — Ја... сиромах к сирће.

„Не знаш ти шта су они. Могу да певају као птице. Да циче као крдо прасића. Да се смеју као трешња пуна деце. Од њих је кућа већа од неба.“ Дуго је гласно мислио, а она је, збуњена, ћутала и гледала у фуруну зажарену при дну.

Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле. Приђе, мало их помери и пусти.

Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш. Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају.

Ако не умру, после немају деце.“ Ђорђе застења од грчева и стида, и с целом кафаном и песмом што је дрека и кркљање, пропаде у амбис.

Причало се да им је често од свога брашна и погаче месио. Са мном је разговарао тек кад сам одрастао. И од нас се, деце своје, стидео. Када је сазнао да својим пословима одлазим из села, разговарао је са мном једне ноћи у воденици.

Знам, има очева који се поносе гресима деце.“ Пребледео сам. „Велике је науке он тамо изучио, Андро.“ „Све грехе очеви су смислили деци пре него што су их

Аја сам тебе досад могао стопут да удавим. — Нећу. — Закуни ми се у децу. — Жива ми деца. — Ти немаш деце — дрхти. — Удавићу те! — Имам. Нису му очи зле, мисли Тола и гледа му у зенице. — Али овде пушку да оставиш.

Угледан. Газда. Шубаре и шешири пред њим до колена падају. Кућа му пуна деце. И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани!

је слушала месећи тесто у великим наћвама, а Милунка је причала о неком Спаси, и он је газда што дуго није имао деце, па је хтео жену да истера.

младићем, дућанџијом из Паланке, кад се нико није надао, свршила посао, јер је схватила да је муж крив што немају деце. Полако је подигла главу, пажљиво се загледала у мајку и рекла: „Нећу да знам.

А како да се спасе? Мајка изроњава из зеленкасте таме. Па она има човека! Здрав је. У фамилији Катићâ сви су имали деце. Није кривица до њега. За пород су жене криве. Ни у њеној фамилији нема нероткиња.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— сети се неки брадоња. — Она једино малишане пушта к себи... Одбијање деце да уходе старицу изазва још веђе запрепашћење. — Откуд то?

« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце! — потрча девојчица ка Татагиним вратима. Била су отворена.

Уз помоћ суседа и секире он се проби унутра и стаде као укопан, а крај нега протрча шарено јато деце, цичећи. Татага је била последња. 3апрепашћени, нису се ни макли да је зауставе.

— Ја сам она Златна краба о којој си причао! — рече изненада људским гласом. — Много си моје деце спасао, тражи од мене шта хоћеш! — Краба заћута, али и дечак није могао да изусти ма и једну једину реч.

Најјачи! — на ударац је одговарао с два ударца и нико ни на сенку није смео да му стане. Муке заробљене деце мора постале су му смешне.

Старац уздахну. Прели га туга као ледена вода. »Ко ће седети кад ја умрем?« мислио је. Нема деце на салашу. Зато се нико и не радује кад ораси, сазревши, почну да искачу из својих зелених кошуљица.

Из лета у лето деца очекују вилине лептире, али из године у годину деце је све мање. Онога лета кад су се на острву појавили вилини гласници, у селу су била само три дечака.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Била је готово сигурна да га врло мало брине судбина њене деце а много више сопствена игра са влашћу. У исти мах, његова борба је могла бити и борба за Милоша и династију Обреновића.

Ако остане уз Милоша, значило би да је против своје деце; ако остане уз своју децу, свакако ће бити против свог Милоша.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви! Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми! А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“...

сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у литију дугу.

Нек' њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар уживајмо с њима, К'о жалосни оци немогуће деце. Све то неће дати оно што је прошло; Ал' походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он се не обазираше на довике и опомене својих суседа, на кукњаву жена, на плач деце, већ црташе у песку последње геометриске фигуре свог дела. У то закуца неко на вратима. То беше Диоклес, кујунџија.

„Знаш драга моја,“ рече јој свештеник, „родитељи замишљају срећу своје деце на свој начин, а деца на свој“. Свештеник се окрете своме нећаку. „А шта ти велиш о плановима своје мајке?

Отмена жена бринула је више за своје властито образовање но за образовање своје деце; то је препустила другима. Једина она хтела је да задивљава друге.

Они нису имали деце, а било је отменије и племенитије тражити срећу живота у таквој делатности, но у баналним уживањима галантног света

“ „Дозволите ми, госпођо грофице, ово питање: да ли је и Ваш други брак остао без деце?“ „Јесте“. „Онда је било најпаметније развести се, тим пре што сте обоје били материјално независни“.

“ „Не ако се то схвати дословце, али је Лагранж у томе новом браку изродио цео рој духовне деце крепке и напредне“. Слатко се насмејасмо, а она прича даље.

Кад ме опазише, застадоше збуњени и ућуташе. „Шта је, дачице?“, запита их њихова стара мајка. Најмлађе од деце, четворогодишњи мушкарчић плаве косе, њен мезимац, показа јој некакав штап, завијен на крају. „Та је ово, тала мајко?

Али хад га ослових по имену и помиловах га он увиде, и по држању деце, да сам пријатељ куће и пружи ми, на мој захтев, своју шапу.

Сва моја садања уживања стварају се само кроз срца моје деце и унучади. Када се она радују, обрадујем се и ја, када она уживају, и ја се топим од милина.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

умиљавања, па је умолих да изађе у варош и накупује неколико скромних поклона: за жену од 28 година, човека 37, троје деце до десет година, једно женско, двоје мушко, свега једно предратно. Не знам зашто сам ово последње напоменуо.

На перону јадно осветљене станице тискале се отрцане прилике неколицине носача и деце и дрско се грабиле око ствари путника.

Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора. Ту ти је једини Господ Бог сведок. А кад си се вратио она не може да ти се наприча о поштењу.

Како изгледа, за оно друго двоје деце није много Ни марио. Имање је остало прилично. Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу и рекао девојци: — Ах,

— Кад си рањен, јуначе? — Он је контузован, госпоја. — На Мачковом... к... к... к... — Кога имаш? — Троје деце, госпоја, а... а... а двоје мушко и а... а... двоје женско.

— Амин да Бог да... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Али ситно фарбаш, друже. Па ти рече троје деце, а оно испаде четворо. — Па... па, па на брзину. Кад се хитро промеша.

— Ама, ко мисли? Ти мислиш! Ти мислиш једанпут годишње, после сваке пропале офанзиве. Сетиш се онда деце, отплачеш пет минута, а после опет по старом, разумеш! Рекао би човек: све се бојиш да не дође крај овом рату.

Њихова божанства, то су били њихови мртви очеви чије су душе становале у кућама своје деце и нигде на другом месту. Колико Богова, толико отаџбина.

И онда је злочин кад ја питам: је ли отаџбина од три милиона заслужила да падне милион њене деце само због њених мирисних лугова, бистрих поточића и „божанских“ закона?

она милује својом пуначком, голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова јеца страшне оптужбе противу бедне деце што су заборавила на отаџбину. — Јест, јадни старац би свиснуо од мојих речи, зацело. Али ја га разумем.

Јеси ли рањен који пут? — Четири пута, на седам места. — Неожењен? — Јесам ожењен, троје имам деце. — Е, ту си нас слагао, Петроније. Ти ниси ожењен, ми то сигурно знамо. На рђавом си путу, али траг нећеш заварати.

коња, трамвајских кола што су се ту укрштала и кад једва стиже на тротоар стаде трчати уз кикот радозналих жена и деце што куљаху из неког кина.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

мојом рањавошћу успио да помало омекшам оне одвећ грубе облике у којима виталност проваљује из те несретне занемарене деце... Завозим се у маштања и блажено жмирим на благом прољетњем сунцу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: — Тако ми деце!... Жива ми деца!... Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац. Он подиже новчаник и опет га пружи унапред.

први и други пут! — виче општински биров. — Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је.

Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке

— То ви је свега, тако ми деце ! Не знам више ни за једну пару... Само ми њега не дирајте... Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и

Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића. Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви. Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.

Истина јест, више нема нас Дражовића. Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац

Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!... То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...

И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце... И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Затим се окрене и пође својим путем даље. Идући тако, нађе на једној пољани троје деце где се међу собом свађају, па им приступи и запита их: — Што се ви, децо, свађате?

Идући тако, дође до оно троје деце што су се били окаменили, затим дође и до девојака, па види да су и ове давно преминуле, и свугде где год је пролазио,

Петар је, сиромах, из све снаге бежао, али га је смрт већ била готово стигла. У том бежању дође он и до оно троје деце што беху окамењена, па брзо прекрсти штаком, а деца оживе, па потрче к њему.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И све то гроб мој! Ту ће лепо стати Све мртве руже срца деце нежне, Што ће живети, а бол неће знати, Као ни цвеће испод коре снежне, Што се камени, и ипак не пати.

ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и сан што их љушка, И веру у Бога, пушке и тробојке.

Ја немам сузе за хумке синова, За хумке деце отаџбине ове Што су свој живот као булке дала За стару мис'о и границе нове, За прошлу славу и реч са гусала.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

До које је мере машта играла улогу у мом детињству могу да илуструјем још једним чудним искуством. Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Али једног дана Фред стаде на ”луди камен”, ожени се и изроди много деце, негде у Џерси Ситиу. - Данас је - настави Џим - Фред по својој памети на оној истој позицији на којој је био и пре

као Американци, а и понашање им је било америчко, али родитељи, иако су обожавали Сједињене државе, домовину своје деце, још увек су дубоко у души чували лепе обичаје своје Словеније.

Али, кад сам је чуо, сетио сам се деце продавце новина и чистаче ципела која су пре пет година играла улогу судија онда када сам ја бранио моје право да

Мишићи и борбени дух деце, чистача ципела и продаваца новина на Бродвеју, испречили су се преда мном још првог дана боравка у Америци, када сам

Био је то мој кум. Моја мајка је изгубила неколико деце у младости и после дужег времена родила је две ћерке када је имала већ тридесет година.

Био је то мој кум. Моја мајка је изгубила неколико деце у младости и после дужег времена родила је две ћерке када је имала већ тридесет година.

ће се приход од фондације посвећене успомени Олимпијаде Пупин искористити на то да се великом броју сиромашне школске деце у старој Србији и Македонији помогне у школовању.

Ћипико, Иво - Приповетке

Њој је тешко у души и због деце: што ће без ње оно најмлађе, оно разговорљиво? Питаће о свему и тепаће а отац, наглух, гледаће преда се и ћутати.

Увек јутром кад се прене, мисао носи је кући, и у бризи је ради деце, али домало, кад дан освоји, увлачи јој се у мисли, поред кућних потреба, Павао; кришом долази јој у вољу распасан.

оженио се, и преко воље, морао је, јер још коју годину, па га цуре не би хтеле; он се тек оженио, а његови врсници већ деце имају. И Цвета је имала тада двоје деце и више их пазила но свога човека, како су комшинице говориле. ...

И Цвета је имала тада двоје деце и више их пазила но свога човека, како су комшинице говориле. ...Прво, иза Павлова венчања, лепо и распасано лето,

Под његове ноге падају девичанства девица и деце, падају симболи и отајства — молитве, вапај и јаук. Разбојство, похота, оскврнуће удружују се у крви невиности и

У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце. Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље.

Дечаци приђоше к води. Миливој помисли: „Чија су то деца? Биће да су браћа!” Па упита Арнаута да ли он има деце. —Имао сам...Али ко зна шта је од њих!... —затежући одговори заробљеник. —Рат, брате, рат нема душе!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

развијена приповедањем о јунакињиним прецима с очеве као и са мајчине стране: „Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање,

”151 Најзад, у завршној глави кратко се али оштро излаже као слика зле судбине јунакињиних потомака, почев од деце, која су „била све блеђа, подбухлија”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Пред полазак је оставио завештање, да његова мука не би отишла у ветар. Деце нема, па је све оставио народу. Зато и треба овај подухват да му донесе највише зараде...

Земља му је мајка, држи га она неким чудним благословом, те је готов да њу натопи крвљу својом и своје деце. Остаће на њој когод жив да дочека Србију. Није Друга... Бог је јак... Елбете...

— Али ето, не жалим њих. Чим је овде на Косову омркло, ја знам да смо сви за трошак Турчину. Но стар сам, деце немам више, унучади не. Ће остане пуста земља. А њу жалим.

и ханџара снежаник – чврст, неугажен снег сојтарија — лакрдијаш, шаљив– џија сунет — обрезивање муслиманске мушке деце сутеска, сутјеска — кратак, јако сужен део речне долине, теснац тебавија — пратилац, оружани садруг, следбеник,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Свак се чува — то је право! Ал’ сетите с’, гледнув’ доле, Деце гладне, босе, голе! Виће срнâ и фазана, На шампањцу биће пена, Виће сјајних соареа И беседа и „кренцхена“, Биће

обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу радост деце твоје миле.

Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За огрева деце своје. На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено.

Зар не зборе ваша деца Ове речи из гробова: „Наше душе нашле оца У висини рај-насеља, Ал’ на земљи пуно ј’ деце Што немају бранитеља.

“ — Ко год гробак своје деце Кандилима само краси А за туђу срца нема — Тај кандила она гаси. А ко жели бити отац, А ко жели бити мати — А

Петровић, Растко - АФРИКА

Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето.

улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи четвороножну децу, као зверчиће, ћутљиве, са дивним косим меким

Играју својим телима као најлепшом играчком. Беспримерно свеснији од наше деце, они немају онај начин пућења и стидљивости, немају бригу исписану на лицу и болешљивост на образима.

Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега,

Тако овде нема ни стараца ни баба, ни деце која би већ сигурно умела да корачају. Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство.

је да сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било ради окупљене деце. Прво сасвим мали, па онда, охрабрени, и они већи, прилазе да сркну.

Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.

Између колиба је рој голе црне деце измешане са калбасима, са афричким кокошима и неизоставним козама, ситним као наши пси.

Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце. Сву древност, неразумљивост и трагичност Африке оне носе на себи.

Треба се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете,

ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Дакле, за сина тражи кћер? И ти си пристала?... СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа! А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити, Мене смрвити, ћерку љубити; Господар он је!... Ми смо робови!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Тражим лица своје деце, Што су рано у гроб пала, — Спојила се, —- а кроза њих Смеши с’ сестра моја мала. Кликнем: Оче, мајко, љубо,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Море, нисам имао времена да се развијем, иначе... ха! — он се почеша по потиљку. — Људи, што има лепе деце! Посилни су постављали сто. — Хајде да вечерамо, па ћеш нам после причати натенане. Донесите брже вечеру!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сладости брака уживао ниси, Видно деце радост, Нит’ лепу с веселом ти си дружбом Провео летећу младост. Гологлав, јадан, без крова, без ложа Блудио с’ по

Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке беде стран. У вечном света немиру ти си Један уживао мир.

И пребеле погачице, Шеширићи за пекмезом, Лукумићи и мај виши И печења сваке струке, И црвена јаја ту су, Радост деце о ускрсу. Па се скупе мале дружбе Да се мало опораве, Покојним’ за покој душе, Живим’ за повољно здравље.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

И обећô сам дужду, тасту мом, Хиљаду деце горске послати, Да му у вељој беди помогну Угњетатеља српског побити. — Па пристајете л’ на то ви!... СВИ: Сви!

СВИ: Сви! ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже, сви! ВУКСАН:: Он све: „Хоћемо!...“ Кô да ј’ изгубит деце хиљаду Очитат лудом оченаш?... РАДОШ: Ти деце немаш, оче, ћут’! А ја их двоје имам за мегдан, И ја — не пристајем!

ВУКСАН:: Он све: „Хоћемо!...“ Кô да ј’ изгубит деце хиљаду Очитат лудом оченаш?... РАДОШ: Ти деце немаш, оче, ћут’! А ја их двоје имам за мегдан, И ја — не пристајем!

— Испрва шћаше деце хиљаду, Да их на касапиште своје отпрати; После нам старог оца прогони, А Бановића смрти предаде.

БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити! РАДОШ: О гнусна часа бедне старости! О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода!

Нег’ ово троје... МИРА (кличе): Бабо, ах, бабо! РАДОШ: Ја немам деце!... Немам никога!... Богом сам проклет, немоћан, стар!... (Радош одлази. Мира пада у несвест.

о! о!... КАТУНОВИЋ: И земља ће се ова смрзнути, И Црнојевића река застанут, Кад из пехара деце рођене Окуси отров срамне издаје... ЈЕЛИСАВЕТА: О!... КАТУНОВИЋ: Чуј, господару! И ти, госпођо!

ПРВИ СЕРДАР: Да изгинемо, Ал’ с нашом смрћу, о, господару! Хоће л’ и мрзост умрет несрећна, Што нам по крви деце рођене, Пламеном живим самовољкујућ, Бесом својијем умље питомо У безум ствара братске мрзости...

(Радош Орловић иде лагано и кад опази мртва тела деце своје, он ћутећи застане.) Ал’ ко је оно? Радош?... Злочинства мога сведок столетни, На позив чека оштрог судије

Радош?... Злочинства мога сведок столетни, На позив чека оштрог судије Да тамним оком, бледим образом Убицу тужи деце несрећне — Да сухим прстом тужно пружајућ Осветитеља пошље анђела По грешан измет створа земљиног...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Дочекујте нас, челични јунаци, Дочекујте нас, невесте скрхане, Старице, пред нас венце ружа баци, Да каде ране деце изабране. Бацајте пред нас венце сунцокрета, Кличите пород што за славом плови, Кличите бајке, понос младих чета!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви! Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.

циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.

И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се... Младен је био занет у посао.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Шулек, Рад, 39, 16. у Шулека (Именік) 33 назива. Везују је око себе, и говоре басму, жене које желе да имају деце (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 179). Цветом се каде од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20.

Њиме се опасује ведрица о Ђурђевдану (СЕЗ, 14, 63). Обичај да се, ако муж и жена немају деце а желе да их добију, пред сношај муж маже 6. л.

Б. л. употребљује се и у гатањима. У околини Ђевђелије, мајка која има више деце па хоће да дозна које је најсрећније, уочи Ђурђевдана намени у башти по један струк б. л.

У неким српским приповеткама типа гоњене жене (СЕЗ, 41, 243, №63; Софрић, 28) из убијене царичине деце изникну борови; исти мотив јавља се и у народним песмама о невино погинулима, или несрећним љубавницима (...

»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд.

Ако млада жели да има деце, треба, кад иде на венчање, да у недрима понесе киту б. (СЕЗ, 19, 84; 151); б. који је са младенцима био на венчању,

У Херцеговини прича се етиолошка скаска о постанку обичаја да се на Божић кити кућа б. Кад је Ирод наредио покољ деце, онда су Јевреји, идући из куће у кућу, метнули бршљанову грану на сваку кућу где су дете погубили, да се не би поново

У народним песмама спомиње се в. л. која је сама поникнула из гроба (»Те [цар] сарани двоје деце своје. На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина око брата рука,

Да г. може бити сеновит, даје се наслутити и из једног обичаја из источне Србије. Жена која нема деце а жели да их добије, треба да се пре сунца окупа у води са које се напио жут бик и у коју је стављено три зрна г.

да има најпре двоје мушке деце, па треће женско (о. с., 92). Плод од д. употребљује се против: срдобоље (ЖСС, 311; 312; ГЗМ, 4, 143; ЗНЖОЈС, 14, 80;

, по општем српском обичају, дају, као мртвачку жртву, мајке којима је умрло једно или више деце (то се зове »давање из руке«), и тек се после те жртве ј. смеју јести (в. мало доцније). Упор. чињеницу да је ј.

кора пије се од зубобоље (СЕЗ, 48, 546), и, кроз четрдесет дана, од грознице (ЖСС, 283). Која жена жели да нема деце, треба да нађе самоникао јасен, да га сагори, преостали угљен да пребије на троје, помокри се на њ и закопа га на неко

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јелена Богдан се вратио из манастира без калуђера. Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако нешто, не сећам се више шта ми је Богдан казао. Макарије Ово не слути на добро.

Јелениног презира, због њене сталне и тихе патње, или због времена које тихо пролази примичући га старости без деце која би га продужила. Јевђеније му је рекао да га је зачарала шумска вила једне ивањске ноћи.

Где год је био, оженио би се на брзину, направио жени једно-двоје деце, а онда би просто нестао као да га је прогутала црна земља. Неодољиво су га вукли непознати, још невиђени крајеви.

нарочито последњих годину дана откако је овде међу нама, да усред разговора, као узгред, помене неко од своје деце коју је тако издашно расејао по белом свету.

Посматрао сам луде избезумљене од страха, згађене и растројене како посрћу и повраћају, чуо сам лелек жена и вриштање деце. Но њих троје су остали доле у доњем дворишту, све док она двојица нису распоредили тела према остацима одела.

Немам ни један ослонац, ништа за што бих се закачио, овде у овој ноћи сâм сам без жене, деце, пријатеља; ни парчета земље, ни кровињаре над главом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Када се та реч отштампа, она се устостручи, а писац постаје оцем стотина и хиљада такве деце. Па када је првенце жртвовао боговима, т.ј.

А његова ћерка Елза, удовица Вегенерова, посветила је све своје деловање васпитању своје деце у успомени свога мужа.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Сматра се да је у овом периоду лектира деце просветитељства подразумевала прилагођене верзије/одломке романа из епохе просветитељства и ранијих епоха (Емил Жан

Огњановића, „који су посветили пажњу модернизацији основних школа и коришћењу књижевних текстова у васпитавању деце“) преводи и издаје Поучителни магазин за децу И–ИВ (1787–1800) којим започиње дечја штампа у српској књижевности.

преводи Кампеовог Младог Робинсона 1807, Јован Милошевић Салцманову књигу Драгоцено благо или прави начин васпитања деце 1835, Милован Видаковић преводи драмску игру Благородни отрок 1836. и сл.

министар просвете Стојан Новаковић) подстиче школске управитеље и педагоге на бригу о лектири погодној за образовање деце у школама, из чега се нагло развија и књижевност за децу.

То само потврђује чињеницу да су се, бавећи се школством и интересима деце, аутори окретали књижевности за децу, било да су преводили стране текстове, писали уџбенике, или састављали

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ако морате због деце, што треба они кадгод да ме виде, онда отворите два отвора, оставите две рупе, па нека ме кроз њих гледају.

онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је. (Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи... Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо!

(Полази.) Са улице почињу да допиру узвици деце: »Жиж, жиж!« и бесомучно дерање Парапуте: Изгоре Парапута, изгоре, ах!

(Спази на улици једног пролазника): Чорбаџи Стојане, причувај Парапуту од деце, док ја стигнем да га узмем и одведем код мене у цркву. (Одлази.) ПАРАПУТА (одлазећи): Земља сам, и ти си земља.

Теби, дедо, теби хвала! Ох, да тебе не беше, жива бих умрла или, ко зна шта бих од страха и самоће учинила од себе и деце... Али, зато молим те, преклињем те: да ми долазиш сваког дана.

(Одлази.) Граја на улици. Чују се узвици деце: Жиж! Жиж! Парапута! Улази Јован са Парапутом (гласно му се умиљавајући). ЈОВАН Не бој се, Парапута!

ЈОВАН Не бој се, Парапута! Ту смо, ту, у својој кући. И нико не сме да те пали, и нећеш ти, нећеш изгорети. Узвици деце око капије све чешћи. Виде се како промичу поред капије и убацују овамо упаљене жижице вичући: Жиж! Жиж, Парапута!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Боји се старости. Да ли да се жени? Нуде му и девојке, и удовице, с децом и без деце, али се он некако окреће и од онога што му је пар, и од онога што би требало да му ласка.

Троја су ту! извол'те да видите! И сви здрави и грлати. А није рђаво ни мени, ни мојој мајсторици. Што више деце, све више муштерија!” Није претеривао мајстор Коста.

Мало срећа, мало читаоница, човеку се машта потхранила. Једном, кад је опет с одушевљењем говорио о живости своје деце, рече: „Шта граја, шта тутањ! кад се својски разиграју, у мојој је кући прави земљотрес!

Наравно. није се љутио. Од његово троје здраве деце је потекао израз. С неком сујевером је неговао ту реч. Чинило му се, тај земљотрес, та немирна деца, то је велика

мајстор Косте они познати натмурени, недоједени, па и отплакани ручкови; јавише се пресели празници; дођоше кажњавања деце, прво старим оделом, па затварањем у штофарницу, па напослетку и батинама.

„Не заборави да сваке године узмеш доста богојављанске воде.” Прекинуле се скоро све вести између оца и деце. Не пишу ништа пријатно. Престале су тако бар и оне некадашње страшне вести, и то ваљда значи да им је добро.

После сахране — не пре — да адвокат пише Ристи, а ако Риста не може доћи, онда Секи. Адресе деце своје само је отприлике могао дати. Кућа да се прода, новац подели унуцима.

Пробудило се у њој цело срце. Пробудила се цела жена, мајка и чуварка деце. Па се дигла слутња, или бар питање, да ли ће Јулица, тако друкчија него и отац и сестра и поочим, да ли ће моћи бити

можда први пут у животу Станојле Перчинове, што је ружна и незграпна, што се није могла удати како се удаје, и имати деце. Па неко кајање и самоосуђивање, што се кроз безазленост и доброту Тодорову провукла у ову кућу.

И онда опет неки порив, неки глас нагона и позива, нешто јасно и једино лепо: постати пријатељ деце, чувар деце, ма чије, свачије.

И онда опет неки порив, неки глас нагона и позива, нешто јасно и једино лепо: постати пријатељ деце, чувар деце, ма чије, свачије. У госпа Ноли почели се сређивати нагони, интереси, потребе, можда и страсти, можда и егоизам жене.

И тако је, просто статистички узето, госпа Нола набрала троје деце и једно унуче. Иако она никога није законски усвајала, њена реч и воља, њен очигледни и искључиви живот за друге,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

и свађају се је л’ царствовало дебело јер пре тисућу година у славенској литератури, или не, а воспитаније своје деце слушкињама остављају. Но шта је то инвокација?

бригу водио, представљајући му своје стање и недоскудицу, и свештеник, добра срца и тако, а особито не имајући мушке деце, узме га под своје. Ево га дакле под тврђом заштитом, где ће му дозвољено бити себе више распространити.

Он се јамачно назвати могао комет, то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао внимателније на њега погледати.

« — Опет просиоци. »Удовац, има троје деце.« — »Нек иде без трага, ја би га први дан удавила кад би за њега морала поћи.

— онај који пита, запиткује ВОПРОСИТИ — упитати, запитати ВОСПИТАНИЈЕ — васпитање, духовно одгајање и вођење деце ВОСХИТИТИ СЕ — занети се усхитити ВПЕЧАТЛЕНИЈЕ — утисак ВПРОЧЕМ — уосталом, ипак, свакако ВРЕД — штета, квар

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То оцу нисам могао да опростим утолико пре што је имао доста деце, па није међу њима морао баш мене изабрати да направи тако пакосну шалу.

А као год што родитељи имају својих жеља за будућност своје деце, имају их тако исто и деца, само што су деца много скромнијих претензија од родитеља.

Тако, на пример, деведесет одсто деце жели да буде: ватрогасац, оџачар, жандарм, колачар и музикант, док истовремено деведесет одсто родитеља жели да им

Колико би среће по човечанство било када би се још код тако мале деце знало шта ће ко бити, па ако ништа друго а оно бар, док смо деца, да се сити натучемо будућег министра, епископа и

Кад год сам размишљао о томе, увек сам се питао: зашто „Друштво за заштиту напуштене деце“ не би узело под своје окриље и ову децу која су осуђена да полажу испите из латинскога језика?

У младости били пајташи па остали тако добри пријатељи све до старости. Ђука имао двоје деце, Сиду и Спиридона, а Нића само 'ћер Сосу. Па тако... – 'Ајде па сад! – упада у реч опет Бора.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Јурили смо путићем један за другим, и улетесмо у село, у које су замицале и батерије... Као да чујемо врисак жена и деце. У пролазу видимо побијену запрегу, мртве возаре. Тек иза села застадосмо да се прикупимо. Коњи су бректали.

Две покварене. — Аух!... Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир. — Јеси ли ти сигуран, стари? — Деце ми... — Добро. Водници нека су код својих водова. Нико од војника да се није макао с места.

Војници без обуће, а одело поцепано. Из успутних вароши беже грађани и лакши рањеници. На свима странама плач деце и јаук рањеника. Мост на Морави бачен је у ваздух. Људи имају утисак као да им је откинут један део тела.

— Ајс, напред, напред! — Терај! — Удри га! Напред се чу неко запомагање, као врисак жена, деце, онда ломљава низ реку... кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше... Али коњи из једних кола ни да крену.

Она једна улица закрчена од кола и народа. Из многих кола вире главе жена и деце. Или су се избеглице размилеле по вароши и купе остатке хране. А магацини отворени.

— Приликом одступања — говорио ми је он — многи су родитељи повели и своју децу. А имало је и доста деце која су погубила родитеље, па су их поједини пукови водили собом до Крфа.

— објашњава ми један капетан. Осећам се нелагодно због деце. Размишљам већ где ли ћу наћи ауто да их вратим назад. Деца ћуте, јер мисле да овако све треба да буде.

Ипак пристаде напослетку, чини ми се више због деце, да нас превезе. Нареди само да деца поседају, како се које не би преврнуло услед љуљања лађе.

ТАМО ДАЛЕКО Горело је хиљадама свећица, као трепераве звезде, у мрачној ноћи. Поворка људи, жена, деце и војника ишла је лагано певајући побожне песме.

Сутра полазимо у отаџбину. Починемо давно очекивану офанзиву. Мозгови ове још непобијене деце почеће опет да прскају на врелом македонском камену.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Можда ће ти поштедети живот. А вода већ до браде дошла. Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати наредбе Мајке Вода, само нека се вода повуче. И повуче се вода, отпоче Ведранова служба.

Па и нема! ЦРВЕНИ МАКОВИ Жена је почињала већ да стари, али је туга што нема деце није напуштала. Млâде се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне

Млâде се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех не чује. Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла.

Окрену се жена ка месту одакле је глас долазио и виде како из чахура у њеном наручју вире сићушне главе деце. Ој, како су им се смејале очи, блистала лица!

Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне, насмејане деце. Како им је смех звонио! Како су, као да је зачикују, кружила око женине главе!

Али, жена је веровала у свог сина. Чак је почела да машта како ће он једнога дана стварати чуда. Зар није, мимо све деце, из сузе рођен? Али, малишан се плашио деце.

Зар није, мимо све деце, из сузе рођен? Али, малишан се плашио деце. Међу њима, у школи или на игралишту, осећао се као међу некаквим суровим џиновима.

Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке. Како су беле и ледене биле крошње дрвећа!

У истом часу искочио је из јајета мравић другачији од све остале мравље деце. — Гле, какав је! — узвикнула је мравица-бабица. — Је ли мрав?

— Брод само што није запловио... И попе се дечак. Дуга и мека је била пловидба. Тамо камо су ишли чекало их је много деце, много песме. Треба се одморити, треба се припремити за сусрет.

— Само док Месец из млађака у пун не пређе имам времена. Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим? Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци. — Ти си та која ме тражи?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ту горе златна слова стоје. И у првом реду, на Мраморној плочи, Угледа имена лепе деце своје. Полагано сриче уклесана слова: ''Ратко, Ђорђе, Дејан'', па грца и стане, Срце стиска, затим сриче, сриче

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

„Ако желите да увећате своју храброст, ако желите да укрепите своју мужевност, приближите свој нос носу своје деце“ (тј. реците им: збогом). деца су најузбудљивије оличење отаџбине, будућности, живота ради кога треба умрети.

Добар краља кобак сукобио, сукоби га војвода сибињска, — с собом води три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа. Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!

Нас је мало, а млого Маџара: што нас има? дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио краљу: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, нећу, бабо, заметати кавге, а тако ми улеве

Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.

Маџари игру започеше, другу игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.

игру започеше, трећу игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.

камена с рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура!

увод, ИИИ, 3 лале — учитељи владалачке деце, доглавници, дворани лакрдија — реч, говор Ландово (тј. Ландол) — село у околини Смедерева ласно — лако Латинин —

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И ова нам три наша света краља: Симеона првога, Владисава и Стефана Дечанскога с Урошем Последњим кано оцем деце добре и синовом својим српским.

Толико им је света Богородица страх била задала у срдце, те они, будавши на коњи оружати, бежали су испред деце. Толико их Царограђани у пољу пак истукоше и исекоше тушта, што ни броја мртвих није се знало.

Како се сами нисмо измала божију путу учили, тако и сад деце ваше на учењу нејма ни мушко ни женско, него се по сокаци бију и псују, ка и оци што су им чинили.

И да се затим на бригу, на старост. ДЕЧИЈЕ ИГРЕ Та реци ми док нисам рекао; чим смо бољи од деце калашасте, скачући по сокаци и врат ломећи, правећи бабутке и из блата колибе?

Многе преграде у једноме двору, многе кћери и синови, ама једна им је мати. Доста је ситне деце, ал' из једне су утробе. Многи су састави телу, које глава, очи, нос, уста, руке, прсти, ноге, ама то је један човек.