Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se diže u zoru da zvoni Zdravu Mariju, a kamoli da prati pišice strica kad digod na konju pođe, a kamoli da bude svuda skokom, kuda redovnici okom, kâ šta je, bome, red najmlađem dijaku! Aja, brate!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Znaš li ti ko sam ja? Ja kradem suze od svita, da niko ne plače, i ove kapi po meni to su te suze. Kad je digod velika suša, ja malo stresem tamo, i to je rosa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ — „Dosad“ reci, „nije g' vid'lo oko moje; Neverno, čula sam, njegovo je srce.“ Ako l' se kad utrefiš da me digod sretneš, Čuvaj da se na mene, dušo, ne nasmeješ, Učini se kanda me nigdar vid'la nisi, Učini se kao da ti moja bila
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A je li ti dobar? — reče joj približivši se i pogledavši je u oči, jer bijaše čuo da je brat bije. — Rđav je, ma digod jema pravicu... — Hoćemo li se viditi ovih dana? — prevrnu Ivo govor i s očitim nemirom iščekuje odgovor.
— Smućujete me... Grih je i misliti! Da bar prođu ovi veliki dani.. — Pa? — Vidićemo se digod, — promuca i obrne od njega glavu. — Fala ti! — jedva dočeka Ivo.