Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Bežali od tebe tvoja kosa, tvoje meso! Zalud bradu iznad potopa dizao! Koliko ti mukama treba, toliko disao! z. Na svim ti putevima oklopnici osvanuli! Ujahali u tvoja žita! u tvoju postelju! u tvoju crkvu!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče on i kao da ponovo povuče uzdice i ponovo zaspa. Kapetan istrča napolje u sveže jutro. Jedva je disao. Neiskazan strah vladaše njime. On utrk dotrča do stanične lađe.
Odnijesmo popa kući. Iz usta i nosa loptila mu je krv, a noge visiše kao mrtve. Još je disao. Namazasmo mu uljem izgorijelo mjesto na leđima, pokvasismo košulju octom, pa mu je navukosmo i položismo ga u krevet.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ponoć je davno bila prošla kad se Jurišić digao sa stola za kojim je nekoliko časova zaneseno pisao. Smrtno bled disao je kao u ropcu, krivio ustima, tresao glavom, kašljao i drhtao celim telom.
Afrika
„Aude, sa na Me Auide, o'nareble, iha blama, ma...“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pri izlasku iz kola, prvi put su morali da ga vode i podupiru pod pazuhom. Bio je gologlav i disao je teško. Kad je ugledao Grka, on zastade i zadrža na njemu pogled svojih velikih očiju, nekoliko trenutaka.
na postelji, sa rukama izvijenim nad glavom, i obrvama izvijenim nad sklopljenim očima, lep i svež, kao neki Efeb. Disao je kao tihi povetarac i pućio usne.
Jedva je disao. Čuo je samo da ona viče, da je pobeđena, u igri, pošteno i, da je kapetan oteo loptu, pravilno. Kao da ih je bilo
Vazduh je u Serviji bio tako hladan i čist, a ovde je tako teško disao. Neće više videti ni svoje ljude, koje je bio, sa Trifunom, u Srem, preveo, a koji sad čekaju da čuju, je li živ, i kad
Nema ničeg žalosnijeg, nego te hungarske, sunčane, zemljane, prazne, krčme, na ravnici. Jedva je, kaže, disao. Ana je, sva sretna, zagrlila Pavla, kad je stigla i videla prostranu, prijatnu, kuću, koju je Pavle bio iznajmio u
Ali mu nozdre nisu više drhtale od ljutine, od podsmeha, nego je često disao teško, kao da ga guši neki strah. Varvara je primetila, na detetu, glavu, koja je rasla brže od tela, bila je
Petar je Grka posmatrao, čkiljeći, prebledeo. Nozdre mu se behu tako skupile, od besnila, da je jedva disao. Ako mu dete bude umrlo, kaže, neće biti duga veka, ni Trikorfosu.
Pavle oseti da se ne radi o nekoj šali, ili munitvi, Trifunovoj, nego da mu je bratenac zabrinut, iskreno. Teško je disao. Ili nek se pokloni Višnjevskom, kaže, ili da se u Kijevu sastanu, pa da ga pretuku.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
do mraka u jednom tesnom sobičku na Trgu Marksa i Engelsa, telefonirao slikarima i piscima, napućivao ih i nadahnjivao, disao sa listom i za list.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Svaki list ima slepi napor da se odvoji od susednih listova kako bi što potpunije disao. Osećam to, i onda nesvesno razdvajam prste na rukama kako bi ih vazduh što bolje obavio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem. Disao je teško i iz grudi njegovih je dopirao neki čudan šum.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
zgusnuo, Samo je kiša tanko muzla, I Krapinac je, gladan, usnuo; Niz obraz mu je jedna suza Potekla, dok je teško disao. Tako se rodila ljudska misao.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
proljetni ćuh vjetra, tako silni uzdah ote mu se iz grudi, a u isti mah dvije krupne suze skotrljaše mu se niz obraze. Disao je kao što diše čovjek kad je u najvećem trku. „Kuku meni, jadnoj!“ kukaše mu kći. „Ubiše ga!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda se vitlo zahuktalo. Ja ne znam šta je bilo sa mojim bratom, ja ga više nisam video. Ja više nisam ni disao. Najpre sam osetio kako mi hladno piri po leđima. Onda je neki neizmerni val jurnuo na mene.
Ćutali su. Njegovo ukočeno lice grčilo se uvek u onoj užasnoj napetosti i jadu. Disao je teško, ubrzano, kao da se s najvećom mukom penje uvis, drhtao je od nekog nejasnog, jezivog straha.
ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je on, rumen i napregnut, pognute glave uzbuđeno disao. — Radosti moja, ja samo tebe volim, samo tebe!
i krvlju i zemljom po licu umrljan, više je sedeo nego ležao jedan ranjen, krupan i riđ bugarski vojnik, koji je teško disao i kome spasa nije bilo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Atmosfera osvjetljenih dvorana bila je zadugo zrak koji sam disao. Kasnije sam izvrstan broj godina proćubio u onoj polumračnoj udubini podno pozornice, negdje odmah pod lijevom rukom
dobro je i ovako!” Bio je zadrigao, pletoričan, teško je disao. Prošlo mi je glavom: ovaj će umrijeti od kapi. „Sličite mi na Krilova“ — rekao sam mu.
Krakov, Stanislav - KRILA
nož u ranjeno meso noge i počeo da seče, i kako je riknuo od bola, posle je ućutao, samo su mu grudi visoko skakale i disao je teško. Skočio bi, otrgao bi se, da ga deset ruku nije prikovalo za sto.
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Aude, sa na Me Auide, o'nareble, iha blama, ma...“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na strašnoj muci kaljen čeliče, Sa mnom ćeš ovde trenut čekati Da kužnu tamu krvlju razvedriš Po tamnicama što si disao, Sa nestrpljenja umljem bolesnim Iščekujući ponoć veselu Što će polugâ teške šipove Slobodi tvojoj šumno pomerit!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Gde je komandir? — pitao sam. — U velikoj zemunici. Tamo svi idemo. Komandir se podbočio rukama. Disao je brzo. Njegovi nervi kao da su još napeti. Jeste li dobili vatru na vreme? — zapitao sam ga. — Dobro je. Hvala!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
često kod Vidakovića, peva jedna ličnost u romanu: „Osobito je Ljubivoj”, — veli Sterija — „mladi Jugović, za ljubvom disao, često je on u samoći svoju Milku oplakivao, kojoj je serce posvetio, često je u liru udarao i od uzdisaja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda se izmače, gledajući ga netremice, gotov nanovo da skoči, ako bi samo jednu reč progovorio. Disao je brzo i škripao zubima...
— Druže, može li se? — Eto, polako — progovori šišteći, i zasta de da udahne vazduh. U grudima mu nešto zakrklja. Disao je otvorenim ustima i pri svakom udisaju glava se negova dizala, a potom spuštala. — Jesi li umoran?
mi da je toga momenta u meni zamrlo sve voljno i svesno, i ja sam izvršavao tuđe naredbe po ceni života, kao automat. Disao sam brzo. Komandir me ugleda i potrča meni u susret, misleći da nosim neku zapovest.
Petrović, Rastko - PESME
SVEST (JUDA) Proći će kroz život misao, Zalogaj presni mesa kroz telo, Čoveka, koji je toliko pio i disao Dok svariti je nije uspeo: I to divno preobraženje hrane, I taj zanosni trbuh što je mašina: Dočekaće u drhtanju
nek prevaziđe ta misao, Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao, Mir, srce; i taj Čas daću, za jedan još čas ljubavi!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud su mu podanici upućivali uzvike pune divljenja! Car je od straha jedva disao. Konačno se priseti: ili će otići on, ili podanici čija je visina iznad propisane!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh stekao Kome je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao Kad bi mi neko rekao
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Treperio je, teško disao i obeznanjeno gledao u daljinu, a kad je najzad došao sebi i vidio okolo đake, učiteljicu i školu, on ih sve začuđeno