Употреба речи дисао у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Бежали од тебе твоја коса, твоје месо! Залуд браду изнад потопа дизао! Колико ти мукама треба, толико дисао! з. На свим ти путевима оклопници осванули! Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа. Капетан истрча напоље у свеже јутро. Једва је дисао. Неисказан страх владаше њиме. Он утрк дотрча до станичне лађе.

Однијесмо попа кући. Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве. Још је дисао. Намазасмо му уљем изгоријело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Поноћ је давно била прошла кад се Јуришић дигао са стола за којим је неколико часова занесено писао. Смртно блед дисао је као у ропцу, кривио устима, тресао главом, кашљао и дрхтао целим телом.

Африка

„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.

Црњански, Милош - Сеобе 2

При изласку из кола, први пут су морали да га воде и подупиру под пазухом. Био је гологлав и дисао је тешко. Кад је угледао Грка, он застаде и задржа на њему поглед својих великих очију, неколико тренутака.

на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб. Дисао је као тихи поветарац и пућио усне.

Једва је дисао. Чуо је само да она виче, да је побеђена, у игри, поштено и, да је капетан отео лопту, правилно. Као да их је било

Ваздух је у Сервији био тако хладан и чист, а овде је тако тешко дисао. Неће више видети ни своје људе, које је био, са Трифуном, у Срем, превео, а који сад чекају да чују, је ли жив, и кад

Нема ничег жалоснијег, него те хунгарске, сунчане, земљане, празне, крчме, на равници. Једва је, каже, дисао. Ана је, сва сретна, загрлила Павла, кад је стигла и видела пространу, пријатну, кућу, коју је Павле био изнајмио у

Али му ноздре нису више дрхтале од љутине, од подсмеха, него је често дисао тешко, као да га гуши неки страх. Варвара је приметила, на детету, главу, која је расла брже од тела, била је

Петар је Грка посматрао, чкиљећи, пребледео. Ноздре му се беху тако скупиле, од беснила, да је једва дисао. Ако му дете буде умрло, каже, неће бити дуга века, ни Трикорфосу.

Павле осети да се не ради о некој шали, или мунитви, Трифуновој, него да му је братенац забринут, искрено. Тешко је дисао. Или нек се поклони Вишњевском, каже, или да се у Кијеву састану, па да га претуку.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

до мрака у једном тесном собичку на Тргу Маркса и Енгелса, телефонирао сликарима и писцима, напућивао их и надахњивао, дисао са листом и за лист.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Сваки лист има слепи напор да се одвоји од суседних листова како би што потпуније дисао. Осећам то, и онда несвесно раздвајам прсте на рукама како би их ваздух што боље обавио.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем. Дисао је тешко и из груди његових је допирао неки чудан шум.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му је једна суза Потекла, док је тешко дисао. Тако се родила људска мисао.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

прољетни ћух вјетра, тако силни уздах оте му се из груди, а у исти мах двије крупне сузе скотрљаше му се низ образе. Дисао је као што дише човјек кад је у највећем трку. „Куку мени, јадној!“ кукаше му кћи. „Убише га!...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда се витло захуктало. Ја не знам шта је било са мојим братом, ја га више нисам видео. Ја више нисам ни дисао. Најпре сам осетио како ми хладно пири по леђима. Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене.

Ћутали су. Његово укочено лице грчило се увек у оној ужасној напетости и јаду. Дисао је тешко, убрзано, као да се с највећом муком пење увис, дрхтао је од неког нејасног, језивог страха.

озарена срећом, милујући меком и белом руком његову плаву косу, док је он, румен и напрегнут, погнуте главе узбуђено дисао. — Радости моја, ја само тебе волим, само тебе!

и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник, који је тешко дисао и коме спаса није било.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Атмосфера освјетљених дворана била је задуго зрак који сам дисао. Касније сам изврстан број година проћубио у оној полумрачној удубини подно позорнице, негдје одмах под лијевом руком

добро је и овако!” Био је задригао, плеторичан, тешко је дисао. Прошло ми је главом: овај ће умријети од капи. „Сличите ми на Крилова“ — рекао сам му.

Краков, Станислав - КРИЛА

нож у рањено месо ноге и почео да сече, и како је рикнуо од бола, после је ућутао, само су му груди високо скакале и дисао је тешко. Скочио би, отргао би се, да га десет руку није приковало за сто.

Петровић, Растко - АФРИКА

„Ауде, са на Ме Ауиде, о'наребле, иха блама, ма...“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

На страшној муци каљен челиче, Са мном ћеш овде тренут чекати Да кужну таму крвљу разведриш По тамницама што си дисао, Са нестрпљења умљем болесним Ишчекујући поноћ веселу Што ће полугâ тешке шипове Слободи твојој шумно померит!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Где је командир? — питао сам. — У великој земуници. Тамо сви идемо. Командир се подбочио рукама. Дисао је брзо. Његови нерви као да су још напети. Јесте ли добили ватру на време? — запитао сам га. — Добро је. Хвала!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

често код Видаковића, пева једна личност у роману: „Особито је Љубивој”, — вели Стерија — „млади Југовић, за љубвом дисао, често је он у самоћи своју Милку оплакивао, којој је серце посветио, често је у лиру ударао и од уздисаја

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Онда се измаче, гледајући га нетремице, готов наново да скочи, ако би само једну реч проговорио. Дисао је брзо и шкрипао зубима...

— Друже, може ли се? — Ето, полако — проговори шиштећи, и заста де да удахне ваздух. У грудима му нешто закркља. Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала. — Јеси ли уморан?

ми да је тога момента у мени замрло све вољно и свесно, и ја сам извршавао туђе наредбе по цени живота, као аутомат. Дисао сам брзо. Командир ме угледа и потрча мени у сусрет, мислећи да носим неку заповест.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

СВЕСТ (ЈУДА) Проћи ће кроз живот мисао, Залогај пресни меса кроз тело, Човека, који је толико пио и дисао Док сварити је није успео: И то дивно преображење хране, И тај заносни трбух што је машина: Дочекаће у дрхтању

нек превазиђе та мисао, Сувише жедна да зна који би нов сан да устави Толико добре тишине дође из ноћи коју сам дисао, Мир, срце; и тај Час даћу, за један још час љубави!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Узалуд су му поданици упућивали узвике пуне дивљења! Цар је од страха једва дисао. Коначно се присети: или ће отићи он, или поданици чија је висина изнад прописане!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

парама платио И пошто би га вратио Кад би ми неко рекао Како је ваздух стекао Коме је писма писао Да моли да би дисао Кад би ми неко рекао Како је сунце стекао Којим се смехом смејао Да би се џабе грејао Кад би ми неко рекао

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Треперио је, тешко дисао и обезнањено гледао у даљину, а кад је најзад дошао себи и видио около ђаке, учитељицу и школу, он их све зачуђено

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности