Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
behu svršene, ali šta to mari, baš zato je on i poslan iz štaba, gde je bio navikao da služi na potpuno zadovoljstvo divizijara, čiji beše ljubimac...
— Da i mi, ljudi, da'nemo jedanput. Major mamuza, mamuza i s mukom goni umorno kljuse da pokasa, pa stiže divizijara i prinosi ruku do štitića kicoški nakrivljene šapke. — Molim... je l' po volji, gospodine đenerale?
Koračao sam lagano sve do divizionog štaba. Tu sam dobio konja, da bih mogao otići do divizijara, koji je bio gore, u šancu. Iz jedne kućice pozdraviše me nekoliko oficira, s šalom i s osmehom. — „Ovi se ljudi smeju!