Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci se žestoko počeše braniti; nji’ov starešina Guša Musta-baša uzjâ na hata a mač u ruke i uprav potrča sokakom, a Đoka Mićanović (iz sela Klinaca, sat i po niže Valjeva, koji je docnije postao stražmesterom) dočeka ga nasred puta i
niže Valjeva, koji je docnije postao stražmesterom) dočeka ga nasred puta i karabilj opali, a Guša padne s konja mrtav, a Đoka pritrči, uzme njegov mač, odseče mu glavu, hata njegovog u’vati i uzjaše.
] bio je fendrik, a Đoka Mićanović stražmešter. Tu sam gledao kako moj otac, da bi i drugim ljudma omilio egzercir, skine oficirski mundir, pa
godine), Đuka fendrik, Đoka Mićanović stražmešter i mlogi drugi. (Žao mi je što ne znam sve iz Srbije oficire, a naravno bilo i̓ je dosta koji su
„A, kojekuda, po duši vas, viče vama Đoka: ne idite dalje, prevariće Turci, al̓ vi Đoke ne slušate!” rekao im posle Karađorđe.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Prirodi onoj kojoj se ostavljaju ovaki bolesnici. I to kao da i devojku donekle umiri. A Đoka nam i sam već uze pričati o nekom njegovom svojaku: kako je bio na samrti, kako su ga doktori već ostavili, kako su mu
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Pa to je sve, drugo ništ’ ne znaš? — Više ništa, samo se čulo, da je siroma’ Đoka Miloradović prosio, pa je onda umro. — Ne znaš ništa, ja ću pripovedati kako je to bilo.
Bio je valjan, ugledan čovek, sekao je svinjsko meso u svojoj maloj kućici, i porodicu ranio. Sada njen sin Đoka seče meso, i tako životare. Jedno pre podne, obučem se lepo, pa idem upravo u kuću Tatijane Uglješine.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Za ljude kao što su bili Milan Narandžić i Đoka Glađenović on je imao neprikrivenih simpatija, i sa ljubavlju je slikao njihov vulgaran i nizak, ali živopisan i zanimljiv
Radičević, Branko - PESME
3/7. 1844. (DETE I GUSLAR) Đokina majka po kući šuška, Oće ona da je sve u redu, A Đoka po zemlji se valjuška, Ne zna za ovoga sveta bedu, On iznutra na vratôca gleda: „Mati, mati, evo jedan deda!
Slep je, mati, sede duge brade, Al' u torbi nešto on imade.“ Đoka skače, materi oko vrata, Ona s njime odlazi na vrata.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« Ali ona je zato ipak njega već zvala »moja Đoka«, na što se seljaci gurkali i smejali, a gazda Đoka se ponekad ljutio, ali nije mogao da je oduči od toga, ili upravo
« Ali ona je zato ipak njega već zvala »moja Đoka«, na što se seljaci gurkali i smejali, a gazda Đoka se ponekad ljutio, ali nije mogao da je oduči od toga, ili upravo bio je slab prema njoj.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI 389 ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO 391 KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU 393 ZAVRŠNO PEVANjE: PODELA ZARADE 395 NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU 397 KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I
” „U tami svog bola skupljam vedrinu: Da makar kum-Đoka odnekud bane!...” „Da vidimo ličnu kartu dedinu”, Uzvikuje džambas iz jabane, Pipa mu bubrege, jetru, slezinu, I
!” KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU „Kad bi bar mogao moj kum-Đorđe Odnekud, ovaj čas, da mi dođe!” To reče, a uz drum doplovi šum: Iz
” Od radosti, deda se na zemlju skljoka: „Stiže od Semberije moj knez Ivo! Moj divni kum, Đorđević Đoka, Kumašine, da si mi zdravo i živo! — Ljubim te u čelo, izmeđ dva oka, Ti ćeš ispraviti sve što je krivo.
— Ljubim te u čelo, izmeđ dva oka, Ti ćeš ispraviti sve što je krivo. Đoka prekide ludo maštanje I reče, sa smislom za praštanje: „Mi svi grešimo, jer smo smrtnici, I svakog ljubav grdno
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada je ušao Ciganin-seljak Đoka Evstatović. Đoka Evstatović zakolutao je izbočenim očima nalevo i nadesno, onda je, vukući nogu, prišao krstu i
Tada je ušao Ciganin-seljak Đoka Evstatović. Đoka Evstatović zakolutao je izbočenim očima nalevo i nadesno, onda je, vukući nogu, prišao krstu i evanđelju.
“ „Ene, pa šta ako imaš kašalj, proći će te“, primetio je predsednik, tek da nešto kaže, ali je Đoka na ovo zavrteo glavom: „Oće da prođe, gospodin predsednik, Bog da te živi, sinovi ti carevi i generali bili, kako da
“ Pita ovako Đoka i čeka da mu predsednik na ovo odgovori, ali se na predsedniku vidi da se od ljutine mnogo promenio i da se s mukom
„Plačem“, kaže Đoka, „jerbo me srce boli zbog što pravde za nas seljaci nema. Mene mi, Đoki Ciganinu, kao što svi ovde vidimo, surgun-pasoš
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Slušaj, ne bila ja Živka ako ga ne nateram da se uvuče u kakvu komisiju. Šta tu partija! Đoka kuma-Dragin nazida kuću sa ovaj moj rasturi kuću. SAVKA: Da l' si baš sigurna? ŽIVKA: Šta?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Pantić, sreski kapetan Anđa, njegova žena Marica, njihova kći Vića Žika sreski pisari Milisav Tasa, praktikant Đoka Aleksa Žunjić, sreski špijun Gazda Spasa Gazda Miladin Josa, pandur Zbiva se u doba naših oceva, u jednoj pograničnoj
ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko? JEROTIJE: Pa Đoka! ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem? JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš?
JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti! (Daje joj (pismo.) ANĐA (čita pismo): „Đoka”. JEROTIJE: Njega znamo već. Ostavi njega, pa počni ozgo. ANĐA (čita ozgo): „Marice, dušo moja!
JEROTIJE: Čudo ne kaže: da udarim pečat na tvoj raspis. ANĐA (završava čitanje): „Tvoj do groba verni Đoka.” (Zgranuta.) JEROTIJE: Boka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka. ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, ju!
” (Zgranuta.) JEROTIJE: Boka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka. ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikad više ne napiše pismo.
„Gospođici Marici Pantićevoj”. Oho, rekoh, tu smo! Otvorim ga, po Mirišem, kad... zamirisa Đoka. Eto ti! ANĐA: Ja ne znam, boga mi, šta radi ova država!
ANĐA (razmišlja): A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika? JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka!
JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka! I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto, čovek je hoće, nije da neće.
ANĐA (krsti se): Gospode bože! Pa dobro, evo da te pitam. 'Ajd' kaži mi: koji ti je taj Đoka? MARICA: Apotekarski pomoćnik. ANĐA: Apotekarski pomoćnik? Zato njegovo pismo miriše na promincle!
Idi sad, Joso! JOSA: Pa ići ću, dabome! H MARICA, zatim ANĐA MARICA (ushićena): Slatko ime, Đoka. Bože kako sam uzbuđena! (Čita.) „Stigao sam, nalazim se u hotel Evropi, soba br.
Kao što vidiš, postupio sam u svemu kako si ti želela. Grli te tvoj Đoka.” ANĐA (ulazi sleva, pa kad sagleda polomljene sudove po zemlji, ona zastane na vratima): Maro, dete, ti si mora biti
Šta je tebi, dete? MARICA: Jednu reč da ti kažem samo, pa ćeš sve razumeti. ANĐA: Jednu reč? MARICA: Đoka! ANĆA: Pa šta? MARICA: To što sam ti kazala — Đoka! (Odjuri veselo u sobu, iz koje je došla Anđa.