Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци се жестоко почеше бранити; њи’ов старешина Гуша Муста-баша узјâ на хата а мач у руке и управ потрча сокаком, а Ђока Мићановић (из села Клинаца, сат и по ниже Ваљева, који је доцније постао стражместером) дочека га насред пута и
ниже Ваљева, који је доцније постао стражместером) дочека га насред пута и карабиљ опали, а Гуша падне с коња мртав, а Ђока притрчи, узме његов мач, одсече му главу, хата његовог у’вати и узјаше.
] био је фендрик, а Ђока Мићановић стражмештер. Ту сам гледао како мој отац, да би и другим људма омилио егзерцир, скине официрски мундир, па
године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други. (Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су
„А, којекуда, по души вас, виче вама Ђока: не идите даље, превариће Турци, ал̓ ви Ђоке не слушате!” рекао им после Карађорђе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Природи оној којој се остављају оваки болесници. И то као да и девојку донекле умири. А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па то је све, друго ништ’ не знаш? — Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. — Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било.
Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио. Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре. Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За људе као што су били Милан Наранџић и Ђока Глађеновић он је имао неприкривених симпатија, и са љубављу је сликао њихов вулгаран и низак, али живописан и занимљив
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
3/7. 1844. (ДЕТЕ И ГУСЛАР) Ђокина мајка по кући шушка, Оће она да је све у реду, А Ђока по земљи се ваљушка, Не зна за овога света беду, Он изнутра на вратôца гледа: „Мати, мати, ево један деда!
Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.“ Ђока скаче, матери око врата, Она с њиме одлази на врата.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо
« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО 391 КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ 393 ЗАВРШНО ПЕВАЊЕ: ПОДЕЛА ЗАРАДЕ 395 НА ЈЕДНУ ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ 397 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину, И
!” КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ „Кад би бар могао мој кум-Ђорђе Однекуд, овај час, да ми дође!” То рече, а уз друм доплови шум: Из
” Од радости, деда се на земљу скљока: „Стиже од Семберије мој кнез Иво! Мој дивни кум, Ђорђевић Ђока, Кумашине, да си ми здраво и живо! — Љубим те у чело, измеђ два ока, Ти ћеш исправити све што је криво.
— Љубим те у чело, измеђ два ока, Ти ћеш исправити све што је криво. Ђока прекиде лудо маштање И рече, са смислом за праштање: „Ми сви грешимо, јер смо смртници, И сваког љубав грдно
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада је ушао Циганин-сељак Ђока Евстатовић. Ђока Евстатовић заколутао је избоченим очима налево и надесно, онда је, вукући ногу, пришао крсту и
Тада је ушао Циганин-сељак Ђока Евстатовић. Ђока Евстатовић заколутао је избоченим очима налево и надесно, онда је, вукући ногу, пришао крсту и еванђељу.
“ „Ене, па шта ако имаш кашаљ, проћи ће те“, приметио је председник, тек да нешто каже, али је Ђока на ово завртео главом: „Оће да прође, господин председник, Бог да те живи, синови ти цареви и генерали били, како да
“ Пита овако Ђока и чека да му председник на ово одговори, али се на председнику види да се од љутине много променио и да се с муком
„Плачем“, каже Ђока, „јербо ме срце боли због што правде за нас сељаци нема. Мене ми, Ђоки Циганину, као што сви овде видимо, сургун-пасош
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Слушај, не била ја Живка ако га не натерам да се увуче у какву комисију. Шта ту партија! Ђока кума-Драгин назида кућу са овај мој растури кућу. САВКА: Да л' си баш сигурна? ЖИВКА: Шта?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Пантић, срески капетан Анђа, његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески шпијун Газда Спаса Газда Миладин Јоса, пандур Збива се у доба наших оцева, у једној пограничној
АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем? ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш?
ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети! (Даје јој (писмо.) АНЂА (чита писмо): „Ђока”. ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго. АНЂА (чита озго): „Марице, душо моја!
ЈЕРОТИЈЕ: Чудо не каже: да ударим печат на твој распис. АНЂА (завршава читање): „Твој до гроба верни Ђока.” (Згранута.) ЈЕРОТИЈЕ: Бока! Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју!
” (Згранута.) ЈЕРОТИЈЕ: Бока! Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо.
„Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти! АНЂА: Ја не знам, бога ми, шта ради ова држава!
АНЂА (размишља): А опет, шта знаш, Јеротије, можда је ово каква добра прилика? ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока!
ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока! И ти, да си мајка као што треба, ти би требала да је научиш. Ето, човек је хоће, није да неће.
АНЂА (крсти се): Господе боже! Па добро, ево да те питам. 'Ајд' кажи ми: који ти је тај Ђока? МАРИЦА: Апотекарски помоћник. АНЂА: Апотекарски помоћник? Зато његово писмо мирише на проминцле!
Иди сад, Јосо! ЈОСА: Па ићи ћу, дабоме! Х МАРИЦА, затим АНЂА МАРИЦА (усхићена): Слатко име, Ђока. Боже како сам узбуђена! (Чита.) „Стигао сам, налазим се у хотел Европи, соба бр.
Као што видиш, поступио сам у свему како си ти желела. Грли те твој Ђока.” АНЂА (улази слева, па кад сагледа поломљене судове по земљи, она застане на вратима): Маро, дете, ти си мора бити
Шта је теби, дете? МАРИЦА: Једну реч да ти кажем само, па ћеш све разумети. АНЂА: Једну реч? МАРИЦА: Ђока! АНЋА: Па шта? МАРИЦА: То што сам ти казала — Ђока! (Одјури весело у собу, из које је дошла Анђа.