Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— reče Crnoglavka svečano, ali caru, carici i Knedlicama ne bi jasnije šta je to okruglo što upada u rupu. Ni doglavnici, ni Jasnovitka nisu znali neko bolje objašnjenje. Samo su uzalud provodili dane u nagađanju!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
se penjemo stepenicama, opet ulazimo kroz kapiju u još manje dvorište gde nas sačekuju Lauševa žena Jelena i njegovi doglavnici: Miloš Jevtović zvani Dadara i Isidor Alimpijević zvani Kirča. Zaboga, zar je Jelena tako lepa?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zar mu nisu zbog toga nadenuli ime Miki-No, što na jeziku Carstva znači: »Veliki i najveći?« Zar mu nisu, kasnije, doglavnici to ime zamenili sa Mikiki-Miki-No?« A to, naravno, znači: »Najveći od Najvećih?« I šta sada?
Čemu hitnja? I hodom mrava i trkom antilope stiže se istom kraju! Nakon seče praznoga klasja Carevi doglavnici nisu imali briga: ali Car izgubi mir i ne nađe ga ni danju, ni noću. Naročito su noći bile užasne.
U srećnom Carstvu srećnog Cara zavlada mir. Čim bi Car otvorio usta da nešto kaže, doglavnici bi uglas viknuli: — Avardi, Mikiki-Miki-No! Na jeziku Carstva to je značilo: »Tako je, Najveći od Najvećih!
Srećni život Carstva tekao je u potpunoj tišini, sem što bi Car, ponekad, nešto prošuškao, a doglavnici povikali: — Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Car je brzo zaboravljao šta je pitao. »Mikiki-Miki-No!
Ah, kako je slatko spavao Car! Kako su slatko spavali Carevi doglavnici! Jedino su švalje bile budne po svu noć. Zelena i plava svila blještala je na Carevim doglavnicima, s izuzetkom Prvog i
Car se namršti i odgovori da će već nešto smisliti. — Mikiki-Miki-No! — vikali su uglas doglavnici. Carskim ušima nije trebalo lepše pesme! Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad!
Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni. Car je blagonaklono klimao glavom. Kao crveno-zeleni plamenovi jurili su carevi doglavnici i bili svuda i u svako vreme. Konačno, s malim sinom stiže i Car s desne strane planine.
— reče Princeza i sede na stolicu, ali na njoj ne osta dugo. Dvorani, doglavnici, pa i kraljević—verenik više nisu klicali: — Gle, kako je lepa Princeza!
— Zar na ovom dvoru ima i takvih? Oterajte je da ne kuži vazduh našeg srećnog Carstva... — dodala je, a doglavnici i savetnici zbunjeno su pogledali jedan drugoga, ali već sutradan iz dvora i iz srećnoga Plavog carstva nestala su
Unezvereni i bledi zgledali su se dvorani i doglavnici, a onda dečak opet uzviknu: — Zevalica na zidu! Taj uzvik kao da razbudi gomilu okupljenih dvorana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Todor vezir je Dušanov doglavnik za koga ne zna istorija; pevač ga naziva vezirom zato što su taj naziv nosili doglavnici turskog cara. Vojinovići Vukašin i Petrašin su ličnosti za koje ne zna istorija.
uvod, III, 3 lale — učitelji vladalačke dece, doglavnici, dvorani lakrdija — reč, govor Landovo (tj. Landol) — selo u okolini Smedereva lasno — lako Latinin — Talijan; „u