Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече Црноглавка свечано, али цару, царици и Кнедлицама не би јасније шта је то округло што упада у рупу. Ни доглавници, ни Јасновитка нису знали неко боље објашњење. Само су узалуд проводили дане у нагађању!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
се пењемо степеницама, опет улазимо кроз капију у још мање двориште где нас сачекују Лаушева жена Јелена и његови доглавници: Милош Јевтовић звани Дадара и Исидор Алимпијевић звани Кирча. Забога, зар је Јелена тако лепа?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар му нису због тога наденули име Мики-Но, што на језику Царства значи: »Велики и највећи?« Зар му нису, касније, доглавници то име заменили са Микики-Мики-Но?« А то, наравно, значи: »Највећи од Највећих?« И шта сада?
Чему хитња? И ходом мрава и трком антилопе стиже се истом крају! Након сече празнога класја Цареви доглавници нису имали брига: али Цар изгуби мир и не нађе га ни дању, ни ноћу. Нарочито су ноћи биле ужасне.
У срећном Царству срећног Цара завлада мир. Чим би Цар отворио уста да нешто каже, доглавници би углас викнули: — Аварди, Микики-Мики-Но! На језику Царства то је значило: »Тако је, Највећи од Највећих!
Срећни живот Царства текао је у потпуној тишини, сем што би Цар, понекад, нешто прошушкао, а доглавници повикали: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Цар је брзо заборављао шта је питао. »Микики-Мики-Но!
Ах, како је слатко спавао Цар! Како су слатко спавали Цареви доглавници! Једино су шваље биле будне по сву ноћ. Зелена и плава свила бљештала је на Царевим доглавницима, с изузетком Првог и
Цар се намршти и одговори да ће већ нешто смислити. — Микики-Мики-Но! — викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град!
Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом. Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време. Коначно, с малим сином стиже и Цар с десне стране планине.
— рече Принцеза и седе на столицу, али на њој не оста дуго. Дворани, доглавници, па и краљевић—вереник више нису клицали: — Гле, како је лепа Принцеза!
— Зар на овом двору има и таквих? Отерајте је да не кужи ваздух нашег срећног Царства... — додала је, а доглавници и саветници збуњено су погледали један другога, али већ сутрадан из двора и из срећнога Плавог царства нестала су
Унезверени и бледи згледали су се дворани и доглавници, а онда дечак опет узвикну: — Зевалица на зиду! Тај узвик као да разбуди гомилу окупљених дворана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тодор везир је Душанов доглавник за кога не зна историја; певач га назива везиром зато што су тај назив носили доглавници турског цара. Војиновићи Вукашин и Петрашин су личности за које не зна историја.
увод, ИИИ, 3 лале — учитељи владалачке деце, доглавници, дворани лакрдија — реч, говор Ландово (тј. Ландол) — село у околини Смедерева ласно — лако Латинин — Талијан; „у