Obradović, Dositej - BASNE
” Ovi gotov. Pođu; k večeru stignu. Uvede građanin svoga gosta u podrum bogata domaćina gdi on življaše: tu su šunke, sir parmezan i svakojaka pečenja za večeru ostavljena.
Čudi se seljanin, i svojim očima ne veruje. Kad eto ti domaćina s lova, zagrmi avlija od lupe konja i lajanja pasa. Užasne se gost, beži po budžaci, nevešt mestu, ne zna gdi će se
Zato, mila braćice, blago kući koja ima dobra i pametna domaćina. Blago narodu koji ima pravdoljubiva, bodra i prosveštena cara, koji ne čuva saraj i žene kao Sardanapal, niti lovi
„Ne bojte se“ — reče im mati — „dok god ne vidite domaćina da dođe i ne čujete da on to rekne, ne plašite se“. Naravoučenije Svaki posao gdi pravi domaćin ne prisustvuje,
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U Drežniku - luč u krov od slame, džak na konja, karabin na rame, domaćina u grob do kolena. Pa ka Uvcu, kroz dim, kroz teskobu, a na pustom ostaje na grobu sneg jesenji, cveće bez korena.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kola su već gotova bila, zovnemo našeg ljubeznog domaćina da nam trošak pokaže, no fon-Benković kaže: „Svakom drugom naplaćujem na personu po rublju, a vama kao mojoj braći
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neću pominjati ni samog domaćina što se, čim je izučio ono malo osnovne škole, odmetnuo od oda i pustio se u piskaranje po seoskim kancelarijama, te ga
počituju gospodu, prizivaju je u svoj dom te ugoste i počaste, koliko se može i koliko je bog dao; napija se u zdravlje domaćina Davida, koji je s Trudom stekao svoj pošteni dom i u domu mahala i zahire, te može danas uljudno dočekati odabrane
— Pa kud misliš sad? — upita Vidak. — Ne znam ni sam — odgovori Sreja. — Valjda ću naći gde dobra domaćina. — 'Oćeš, 'oćeš Srejo! — kuraži ga Boroje. — Ti si čovek vredan — poznat ovde kod nas.
— Tako se i ja nadam — odgovori Sreja. — A bi li ti, Srejo, kod jednog dobrog domaćina da ja progovorim za te? — upita Vidak i uz to namignu na Goluba te ovaj usta i nestade ga nekud iz mehane.
Ta je nesreća zadesila još mnoge kuće u ovome kraju. Mnoga udovica žalila je i prežalila svoga domaćina. Posle godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i odvede svoju decu tuđem ocu.
I zar ja nisam srećna? Ko to kaže!... Te kako sam srećna! More, imam ja sina! Imam domaćina, hej... Neće meni više poslovati tuđe ruke... Aja!... Nema niko ovakvog detića. Eno ga ore!... Ne može bolje ni Jelenko!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Trideset godina kmetuje on Crnoj Bari. Znao je svaku kuću kao svoju, znao je svakog domaćina kao sebe. On nije smatrao svoju dužnost kao breme, nego kao počast.
Kmet Jova to odmah kaže popi, a popa mu rekne te pozove po nekog od ovih domaćina, pa se o svemu razgovore. I kad se sporazumu, zađe čiča Sima „knez” (birov) i sazove domaćine sudnici, koju su nasred
Dok bahnu u avliju Ivan Miraždžić. Bio je bled kao krpa. Kako dođe, op zapita za domaćina. Kad mu rekoše da je kod kovanluka, on se diže žurno k njemu.
Trideset godina kmetuje, a toga čuda zapamtio pa ni čuo nije. U mislima sećao se on svakog domaćina i njegove čeljadi, i ne smede, ama nijednog časka, posumnjati ni na koga...
Srce mu je strepilo od slutnje, koja mu se baš tad javi... I kažu ljudi da ne može srce potegliti!... Pedeset domaćina stajahu bledi i nemi pred ovim prizorom... I svih pedeset srca potegliše Aleksi: želja sviju beše da se ništa ne nađe!..
Ono nije imalo ni kućerka ni stanovnika, sem ako će se nazvati tim imenima ono kolebaraka i ono nekoliko domaćina iz okolnih sela što su tu svoje kovanluke imali... Ravnje je naseljeno docnije, a naselili su ga Bosanci...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Već ni rakija ne može da zagreje srca, i ti se nestrpljivo osvrćeš, nećeš li gde ugledati kuću i domaćina koji voli gosta. Ja, bogami, znam kuda ću. — Ja idem kod Matije Đenadića.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Ajde daj mu i rakije — veli domaćin. Doneli mu i rakije. Pije Nića rakije, pa se prihvata jela i nudi domaćina. — Ovo mi je po treći put što večeram večeras! A kako i ne bi’, kad te samo gledam kako umeš da jedeš!
Zaturio se malo u stolicu, pa pustio glas, a diže obrve, i veze i kiti sve lešpe i lešpe, na zadovoljstvo i divljenje domaćina, koji ga od vremena na vreme obodravaše reč’ma; »A, to, to! To mi se dopada!
To mi se dopada!« Ispeva ceo psalam, svih devet stihova, a između svakog stiha namigne očima na domaćina kao trijumfujući, pa veli: »Aj, šta velite?!« Vesele se popovi.
’Ajde, dakle, idi... Domaćina nestade u gostinskoj sobi. — Nema po džepovima — veli domaćin s vrata — tražio sam, pa nema...
— Izvol’ te, česnjejši, ded’, Spiro! Putnici posedaše. Nude domaćina. On se izvinjava. — A, fala, fala! Ja, bome, sam ne ispuštam ovu lulu iz usta do doveče! — reče smejući se.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
osvane, da dođu muški, dovedu popa da ga očita, opoje i posle da ga u crkvu odnesu i sarane kao svakog drugog čoveka — domaćina.
Afrika
Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N. možda nije ličnost s kojom bih ja mogao produžiti put.
četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih domaćina, proda. pokojnice.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ponavlja laskave reči, čak i ćerci domaćina, ponavlja, kao što vetrenjača maše krilima, i kad je prazna, na vetru. Taj čovek ne ume da sakrije svoju čežnju – ni za
Veterinar, sa svoje strane, očigledno, pokušavao je da se iza Božiča, domaćina, ili kapetana, krije. Nije napadao žene. Božič i domaćin su, međutim, glasno vikali.
Gospoža Božič, i sama, priđe kapetanu, i uze ga za ruku. Ne bi bilo lepo, kaže, da kapetan igru pokvari. Uvredio bi domaćina, koji se trudi da ih ugosti. Ne bi trebalo ni nju da izvrgne ruglu. Treba i on da otima loptu.
Zbunjen, gadeći se Božiča, Isakovič se onda, brže‑bolje, poče praštati od domaćina i domaćice, a zatim priđe, da joj poljubi, ceremonijalno ruku Domaćica mu je rekla da ga je Franciska, koju svi u kući
Nada se da će, u njenoj kući, imati lepih snova, koje će moći, sutra, da joj ispriča. Pavle se zatim ote, od ćerki domaćina, i Božiča, koje ga behu opkolile, kao čavke gavrana, pa priđe Božički i poče da je uverava da žali, jako, ako je,
Lepo su putovali, a naipače je ova noć lepa. Božič sa njom ne spava. On spava kod domaćina, a sutra će, već u zoru, sa veterinarom, ergelu da pregleda. Ona je noćas sama.
U istom trenutku, ugleda, pored svoje postelje, i malu sobaricu domaćina, Francl. Bila se trgla i stajala je pred Isakovičem bez reči.
Trže se i vide, kraj postelje, malu sobaricu domaćina, pa nehotice uzviknu, nežno: Francl! Ona, međutim, nije bila ista, kao dan pre, nego bleda, isplakanih očiju,
Upoznao ga je sinoć, kao sretnog oca, sretnog muža, sretnog Bereitera grofa Para, dobričinu domaćina. Kao veselog čoveka. Bio je tako veseo u krugu svoje familije. A danas?
Božič je smešten u sobu kraj odaje domaćice i domaćina. Tekla spava u sobi sa ćerkom domaćina. A njoj je data soba domaćičina. Bila je sama. Tako ga je željno čekala.
Božič je smešten u sobu kraj odaje domaćice i domaćina. Tekla spava u sobi sa ćerkom domaćina. A njoj je data soba domaćičina. Bila je sama. Tako ga je željno čekala. Isakovič je bežao od nje, kao da je poludela.
Stigao je u Budim, peti dan po odlasku iz Vijene, na miru. Ušao je u kuću Trandafilovu dozivajući domaćina, tiho. Bio je željan mira, žalosti, bio je željan da provede, dan, dva, u razgovoru sa Trandafilom, koji mu je bio
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena gostima krčme da ne idu na tanak led za nekim kockarom i najzad oglas jednog domaćina koji javlja da je u krčmi izgubio dobar glas i moli svakoga ko o njemu nešto zna da mu odmah javi.
mišu jahaču i mačku konju bio je neki mačor skitnica koji se vraćao iz njive noseći u zubima našeg starog znanca miša domaćina. Skitnica od iznenađenja zinu i pusti miša, a naš ti domaćin strugnu u prvu rupu i viknu: — Baj-baj, mačoru, do viđenja!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
u kuću dolazili, pa pri čaši vina zbijaše s domaćinom šalu, koji je šalu rado primao, ali ne da se njegova važnost kao domaćina vređa.
Posle ručka mnogi se raziđu, mnogi ostanu, no i sam gospodar Sofra sa društvom preporuči se i oprosti od domaćina, a šljahtec Jaroslavski opet ih doprati na karucama u mehanu. Šljahtec će se još zabaviti ovde.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
pokazuje ne samo da je dete neizdiferencirano od majke (žena), već i da je njegov položaj zavisan, podređen u odnosu na domaćina, gospodara. Reč „roblje“, prema Vuku, znači: „1. servi bello capti. 2.
(napijanje u zdravlje domaćina) (Grđić Bjelokosić, L., 1985, s. 17—18) — Koliko u slavskom kolaču zrnaca, onoliko bilo u našega brata domaćina:
, 1985, s. 17—18) — Koliko u slavskom kolaču zrnaca, onoliko bilo u našega brata domaćina: ovaca, jaganjaca, a najviše žutica (dukata) i muške djece! (Vlajinac, M., 1975, s.
članova i, što je još važnije, bez poštovanja opšteprihvaćenog načela patrijarhalne kulture, koje ima veći autoritet od domaćina i kome se on sâm pokorava.
osobina), pa i krađe, sukoba među članovima, osporavanja moći domaćina, kao i zavisnosti zadruge od šire društvene zajednice.
Na samom vrhu hijerarhije kao najviši autoritet nalazi se „domaćin“, „starešina“ ili „glava kuće.“ Obično je za domaćina biran najstariji muški član, otac i deda muških članova porodice.
Ovo su, dakle, sve same negativne odredbe uspešnog starešine. Pozitivno određenje dobrog domaćina sadrži, pre svega, njegov dobar odnos sa ukućanima, sa spoljnim svetom i poželjne karakteristike ličnosti.
Bez znanja i bez odobrenja starešine ništa što je od važnosti za život u zadruzi nije se smelo učiniti. Vlast i moć domaćina, ipak, nije baš tako neograničeno suverena i samovoljna kao što to izgleda.
kulturi izgrađen je čitav sistem znakova, ceo jedan dobro izgrađen kodeks kojim se demonstrira poštovanje visokog ranga domaćina.²¹ Kada domaćin, na primer, govori sinovima i drugim ukućanima, oni stoje i slušaju ćuteći.
Njihova je dužnost da slušaju domaćina, da dobro i na vreme obavljaju poslove za koje su zaduženi. Oni imaju manje prava od domaćina, ali i manje obaveza, tako
Oni imaju manje prava od domaćina, ali i manje obaveza, tako da žive prilično bezbedno. DISTRIBUCIJA MOĆI U ZADRUZI U zadruzi postoji podela moći
Pri obedovanju za stolom, posle domaćina sednu stariji muški članovi zadruge, zatim oni mlađi, a tek na kraju „ženskinje“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Često bi ostajao i na spavanju kod svojih dokonih domaćina, koji mu nisu dozvoljavali da se vraća u hotel. Pričao je o sebi, o Beogradu i pariskim danima, žaleći se na pakleni
Matavulj, Simo - USKOK
I da si mi zdrav sa cijelom porodicom, sa cijelijem svojim junačkim brastvom! Domaći bjehu se primakli i zbili iza domaćina. Milica držaše bratanića. Knez, razdragan, obazrije se i graknu: — A-nu! A-nu! Vidi ih samo! A večera!
Ja ću k njima s tobom, jer ja sam najmlađi od svijeh domaćina. Samo me ti sačekaj kod Pura, dok ja časkom obiđem djeda Mrguda, strika popa i strika Steva Bajova.
odsiječe s pleća veći dio mesa, pa ga stavi u opću zdjelu, pa stade najlak otkidati sitne zalogaje i stade pitati domaćina: — Ovaj je tvoj, to znam, no mi reci, kakve bješe dlake i rogova?
Onda njih šestorica, onako mrtvi umorni, polijegaše. Kad poustajaše, obradovaše se čuvši od domaćina da je ranjenik prilično spavao, da je pojeo malo kajgane i da govori.
Sremac, Stevan - PROZA
Paju, a on samo šilji brk i sluša bajagi pažljivo domaćina i osmejkuje se jednako. A Jova pada sve više u vatru, naliva i sebi i polaženiku, ispija i svoju i polaženikovu čašu;
Gospođa Kaja se trže i zapuši uši, a polaženik raščešlja brkove i otpoče »Roždestvo« uz pripomoć domaćice, a posle i domaćina Jove. — E, sad, priko, ’ajde jedno »Mnogaja ljeta«. Da mi pomažeš, a ja ću započeti. Zapevaše.
Ali sad opet polaženik padaše sve većma u sevdaluk; sad on stade domaćina terati da piju. — Pobratime — viče polaženik — pobratime, nemaš, bre, boljeg prijatelja od mene!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Grmeča, od sela do sela, i ljudima pravio i popravljao samare, propijajući svoju zaradu često već i na licu mjesta, uz domaćina kod koga je radio.
— Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed. — Da, da, samo dobar. U Podovima, kraj same Une, ima, na primjer, u jednog domaćina konj, Dorat, duša od konja. Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić! Đe si mi, Rade, pobratime moj!
— Hm, šta veliš, Petrače? Petrak samardžija, držeći na koljenima rašivenu stelju od samara, gvirnu ispod oka na domaćina i mirno mu predloži: — Otidi, brate, pa vidi, što se tu skanjuješ.
Dobiješ tako najmenika koji je bio na situ i rešetu, pa ti ga sad popravljaj kako znaš. Kod jednog domaćina naučio ovo, uz drugog zaboravio ono, a kao za pakost, nit je dobro ono što je naučio nit mu je loše bilo ono što je
Vide li to u kući, ne vide li, kako tuguje Nidžina mlada, ko će to znati. Ona se najviše stidi starog domaćina, mog djeda Rade, a i ne sluti da je baš on prvi otkrio njezinu tajnu tugu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
koga bi pogledala, ako bi što rđavo o njoj pomislio, to se nje ne bi ticalo, ne bi se odnosilo na nju, već na nj, na muža, domaćina, kao da je njega rđavo pogledao. On je bio tu, jer ona je bila njegova. Pa i kad je umro, opet je ona i dalje bila njegova.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo.
Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje
Onda on upita domaćina: — Šta ti je ono za pećkom, brate? A on mu odgovori: — Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sve baš onako, kao kod pravih kućevnih ljudi! I on izvesno sad predstavlja pravoga domaćina! I njemu se to čini i smešno i u isto vreme čini mu zadovoljstvo. On razvuče usne još jače, i stade rukom gladiti bradu..
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Kažem da sjajno miriše! SIMKA: Okupacijska gozba!... Hoćete li da preuzmete ulogu domaćina, da sečete? VASILIJE: Sa zadovoljstvom! SIMKA: Sedite, služite se! A gde je gospodin Filip?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
veselje trajalo sve do bela dana, kada se veseli i zadovoljni gosti jedva oteše od zaustavljanja darežljiva i gostoljubiva domaćina, i raziđoše se svojim kućama u primernom i najlepšem redu, kao što i priliči trezvenim građanima.
! A ete dođe si odnekud, pa ga ne znaeš ni ko je ni što je, jedan takav iz Jevropa so pućet, pa ha pred domaćina se pokloni, pa zbori: »Eli može, gazda Đorđe, da igram sas vašu domaćicu; da gu malko za kef obrnem po jevropejski?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Osobito udovice, čiji sinovi tek što nastali, pa mesto da preduzmu i počnu voditi brigu o kući, da zamene oca, domaćina, a oni počeli trošiti i rasipati — osobito su one te svoje sinove jednako njime, „batom svojim“, kako su ga svi u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
crne oči, u njima joj je sav život bio, jer njeno tijelo bijaše kost i koža, a rasta bješe omanjeg, oči uprije opet put domaćina.
Kako si brate!“ zapita Joka, pa opet mu se objesi o grlu. I on bješe jako dirnut. „Ujače, evo ti mladoga domaćina; do sad ga nijesi gledao!“ reče Stana, donijevši maloga Miluna. „A jabuko moja! daj mi ga amo!
Mladež se također raziđe. „Kamo Cuca?“ upita Joka domaćina videći e onoga nema sa zvanijema. „Otišao je da sô sije!“ odgovori Đeklić, veseo, preveseo.
“ E, to Joku zanese. Odjednom, ama jednom, preobrazi se. Nesta ščinjanja, nesta brige, no gotovo veselo gledaše u domaćina, tako je živo predočila sve ljepote što joj je domaćin nanizao. Šta ćeš! Taka ti je ženska misao, prevrtljiva.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Šta nema u carevini. — Tako se pripovijeda da je nekakav gost na jelu zapitao domaćina ima li paprike, a domaćin mu odrovorio: „Šta nema u carevini!
dobavila, a dala nam ruku pomoći, pa nam ne mogo niko odmoći — Zdrav si, brate, koji si prema meni, a u zdravlje našeg domaćina, života i dobroga zdravlja! U zdravlje njegove braće i bratučeda! U zdravlje njegovih sinova i sinovaca!
U zdravlje njegove svake dobre sreće! — Da bog da i milost božija; što smo pomenuli našega brata domaćina: gospodin ga Bog pomogao, a u napredak pomakao!
— Kojeg se preblagi Hristos rodio — i međ’ nana dohodio! Koliki je mlinac ovaj ’ljebac mlio, toliki u našeg domaćina sirac bio; kolika ga gonila rijeka, toliko u našeg domaćina bilo mlijeka; koliko u njega zrnaca, toliko u našeg
Koliki je mlinac ovaj ’ljebac mlio, toliki u našeg domaćina sirac bio; kolika ga gonila rijeka, toliko u našeg domaćina bilo mlijeka; koliko u njega zrnaca, toliko u našeg domaćina bilo jaganjaca!
sirac bio; kolika ga gonila rijeka, toliko u našeg domaćina bilo mlijeka; koliko u njega zrnaca, toliko u našeg domaćina bilo jaganjaca!
3 Pomozi, Bože! Sunce na istok a gospodin Bog na pomoć. Pomozi, Bože, veseli, Bože, u dom domaćina i njegove kumove, i njegove prijatelje koji su mu ovdje i drugovdje i na sve četiri strane da bi mu se vazda kupili na
A najviše, Bože daj mu čistu dušu na umrli čas kako mu je bila i na kršteni dan! Bana domaćina ovo krsno ime sv. Stjepan u zdravlju zaskočilo, a boljemu ostavilo od ove godine do godine, a od godine dok bude volja
Pomilovao bog vas rod rišćanski, a najbolje nas koji smo ovđe danas. Za zdravlje oba brata domaćina, i našega i vašega. Veselje im ovo sretno i čestito bilo!
I opet ti fala, moj bane stari svate, i spasi te Riste i Bogorodice. 2 STARI SVAT DOMAĆINU DEVOJAČKOG DOMA Za doma i domaćina i njegove sreće i ćese, za njegovog plemena i sjemena, stada i rala, života i dobroga zdravlja!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
umalo te nijesam prožderao!” Iza toga pošto večeraju i stanu se o svačemu razgovarati, zapita Međedović domaćina šta mu je bilo onome zubu, te je onako mimo sve ostale pokvaren.
Po tom zapita domaćina za što on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: „E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje
Onda on upita domaćina: „Šta ti je ono za pećkom, brate?” A on mu odgovori: „Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na ovome
se gost za svoje potrebe, te posred mlijeka, a iz mlijeka nasred kuće strmoglav, pa poviče onako trapovijesan iza sna domaćina.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pitam domaćina, arhimandrita Jerusalimca, kakove se škole i učitelji u mestu na[h]ode. Ovaj mi kaže da su tu dve škole, u kojima se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kradu, raznose, Morava oburvava. Ovo imanje nema domaćina. Aćim ni o čemu ne vodi računa. Simka ne izlazi iz dvorišta, sluge se pogojile oD ležanja i nerada.
Tu topolu, davno, još je on bio mali, odnela je reka. Posle, i njemu i njegovom bratu, pokazivala je jatagan domaćina koji joj se nije vratio.
Prvog muža ona je do smrti zvala „moj domaćin“. Jednom Mu rekla: „Jatagan mojega domaćina ima da se čuva u ovoj kući dok god muška ruka pali slavsku sveću i jede hleb što njegove njive rađaju.
To je krila. od Aćima, a govorila mu prekorno: „Sve ovo što vi uživate, moga je domaćina Vasilija. Njegova ruka načinila je ove duvare što vas od vetruštine štite, i ovaj krov, da ne kisnete.
od mehane do mehane, za bogatstvom koje će sam steći i njime sinove hraniti, da majka ućuti s prekorima i ne pominje domaćina Vasilija, da on ne bude Aćim Došljak, sin sluge i vodeničara Luke Došljaka, da bude prvi gazda u selu, pa Đorđe očeVinu
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Izgledalo je da se senka ipak pritajila jer je, istoga novembra, nekako baš podmlađen, Dositej sam pripremio, za svog domaćina i njegove zvanice, jelo koje je osobito cenio: pitu od vinove loze i ribe, nalivenu maslinovim uljem.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
skoro svih postova, a jedem samo toliko koliko moj snažni organizam iziskuje, a to mi dozvoljavaju moje dužnosti domaćina i ugostitelja svojih milih gostiju“. Pri tim rečima skoči on, zaboravljajući na svoje bolove, kao oparen sa sedišta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kao što i priliči dobroj i urednoj domaćici, a ja kad se vratim, da ručak bude gotov na astalu i da me dočekaš kao domaćina čoveka.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Satima sam znao buljiti u okretanje grnčarskog koluta i u nijemi rad ruku mog slučajnog domaćina. A onda bi me opet spopao nemir, pa sam nasumce kretao dalje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Jovo, ja bih malo spavao — reče on kresnuvši okom na domaćina, koji ga pojmi, pa ustade i iziđe sa njim. u sobi ostadoše Đurica i Stanka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo.
Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje
Onda on upita domaćina: — Šta ti je ono za pećkom, brate? A on mu odgovori: — Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na
Začudi se čovek ovakovom razgovoru, sede na prag da domaćina čeka, i više ni o čemu nije smeo da pita. Dockan uveče stiže i domaćin, te se pogodiše da mu on da ćerku za sina.
Kad su došli kući, sve selo je pričalo da je snaha toga domaćina mnogo pametna, da ume sve napred pogoditi i da je svekru donela nebrojeno blago.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U kući nađoše još dva starija radnika ukonačena, domaćina i troje mu dece. Mala soba pri zemlji služila je svima: u njoj se kuhalo, jelo, spalo i pralo prljavo rublje.
Da ubije vreme, naveče razgovara s domaćicom. Ali večeras ni domaćina u kući nema, zadocnio se preko običaja. Kasno stiže, a došavši, ne nazva boga, već ravno baci se na krevet.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ali mu u isti mah, time što ustaje, hoda po sobi, daje na znanje da mu veruje i da ga počinje priznavati za novog domaćina.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!.. Ona pođe put sela. Arnauti odmah vešto okružiše domaćina. Jer se menjaše u licu i sve upornije pogledivaše za ženom.
Visoko popovo obličje u osvetljenoj prostranoj odaji odista za čas zbuni i goste i domaćina. U crnom, dugačkom do ispod pojasa, nezapučenom gunju, u crpim čakširama sa visokim zakaljanim čizmama, pod crnim
— Što me ne pitaš, Novice, zašto sam se vratio natrag? — upravi Selim svoje već prijateljske oči put domaćina. – Nije u običaju, Selime! – Eh, nije u običaju!..
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan žutičavi vojnik drešio je teški gvozdeni lanac sa kola, i trpao ga sebi u ranac. Kalinu, ćerku domaćina poginulog oficira, izvukli su onesvešćenu ali nepovređenu iz ruševina. Otresli su crvenu prašinu sa nje.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N. možda nije ličnost s kojom bih ja mogao produžiti put.
četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih domaćina, proda. pokojnice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ama da vas neko samo časti tri godine, pa bi vam dodijalo i ratosiljali biste se ljubaznih domaćina... Išli smo lagano uzbrdo, serpentinama.
— čudi se Kosta. Bora nali sebi i Kosti. — Šteta što vas dvojica ne pijete!... Hajd u zdravlje naših ljubaznih domaćina — on diže čašu i kucnu se sa Kostom, a potom ispiše naiskap. Mljasnuli su nekoliko puta ustima, i pogledali se. — Bre!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U njihovoj zaštiti od progona angažovano je celo stanovništvo, od jataka - domaćina koji ih prima na konačenje do krčmarica u hanovima, gde se ukrštaju putevi i razmenjuju obaveštenja.
Od seljaka tako postaje hajduk, od domaćina - zaštitnik naroda, od porodičnog čoveka beskućnik, kome su "mač i puška i otac i majka,/ dvije male bratac i sekuna,/
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Prema tome da li je (»domaća«) badnjidanska j. zdrava ili crvljiva, gata se u Sremu o zdravlju domaćina i domaćice (GZM, 13, 465). Komad te iste j.
, 380), čobanin, kad dođe da čestita Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac, 381; 382), domaćica posipa vola (Glasinac, 382).
(za svinje), malo vinove loze (za vinograd), delić jarma (za volove), pšenica i kukuruz (za useve), komadić praga (za domaćina), pa šta kome od toga za vreme božićnog ručka padne u deo, u tome će i biti srećan te godine (419).
gosti ljube i pri dolasku i pri odlasku (SEZ, 16, 124 id). Najvažniji deo obreda je sečenje slavskog k. U tome, pored domaćina i najstarijega gosta, u Gruži učestvuje i drugi gost (da bi se »otrojičilo«).
i to tako da domaćin srče sa polovine kolača koja je u njihovim rukama do gosta, a gost srče sa polovine koja je do domaćina, pa se uz to ljube po pet puta i istovremeno blagosiljaju«.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne znam šta ga je teralo, korist ili zabava, tek on se pretvorio u veštog trgovca i spretnog domaćina. Začudo, Dorotej se nije ljutio što ovaj iskorišćava njegovu veštinu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mojoj prvoj, prikradenoj, poseti sledovale su druge: ja se malo po malo izmigoljih od svojih domaćina. Oni posumnjaše da sam načinio kakvo lepo poznanstvo; što, u ostalom, u ovoj varoši lepotica ne bi bilo nikakvo čudo.
Takav nacionalni događaj morao se dostojno proslaviti. I zato dođe moj ujak i poočim Vasa u Beč da, u ulozi domaćina, proslavi moju promociju. Dođoše i drugi moji rođaci, i čika Andrija iz Ciriha.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Žena koja je zalazila da pogleda kuću, počela je da potkrada domaćina nemilosrdno. Kirajdžije nisu donosile kiriju, a stari je nije tražio, jer se bojao svega i svakoga, i nije više znao
Jedan od napadača je još udari i obori. Drugi dočepa Nolu za obe ruke. Treći je s podignutom sekirom tražio od domaćina sav novac i nakit. Gos-Toša se zaneo, pa došao k sebi, pa opet posrnuo i seo. Gospa Nola se prva sabrala.
Njih dvoje kao da spremaju nešto što drugima ne saopštavaju. Od momenta do momenta, uvuku na neki način u to i domaćina kuće, čika Jovu; i palanka tad mora da primi činjenicu da u toj zajednici vlada ipak neki sklad.
Pominju se ili besni ćefovi bogatih domaćina, ili manije čudaka i bolesnika. Hladna i sitna palanka tako im se valjda svetila, u ono doba, što nije mogla da im
No, mada je domaćina u njegovoj kući čekao ručak svaki dan, dešavalo se da tu, bez njega, ruča neko društvance mladih ljudi, dok bi domaćin,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zašto? TOMA Zato, što me rasplakao moj sin — nesin! Što mi se kuća raskućila, te ne smem da pogledam u oči čoveka, domaćina; što me... A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na druga svojega: kum Boroje nek ide na kuma, a starojko neka na starojka, Radivoje neka na đevera, a ja hoću baš na domaćina, a Grujica neka na Manojla, svi svatovi redom na svatove“.
pogubio kuma, a starojko pogubi starojka, Radivoje pogubi đevera, i on uze lijepu đevojku, odvede je u goru zelenu; domaćina Novak pogubio, svi svatovi svate razagnali; sam ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad bi negdje pronašli sakriveno oružje, strijeljali bi domaćina kuće, pa makar on bio i starac stogodišnjak. Tuđinski osvajač brzo je našao i svoje pokorne i vjerne sluge, dao im
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
TRGOVAC I SMUK Bijaše u jednoga poštena domaćina trgovca u kući mu smok — ona crna zmijica što ne ujeda mnogo dobi. Hranjahu je kućnja čeljad koje čim; so toga razgoji se
Sa sramotom odertiti i s pizmom na me izvaditi moga mi domaćina gospodara. Gavril Arhijerej prorok Zaharija Jelisavetin, muž tvoje rođake, dobro za to znaš da kad on ne poverova
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć! Po-za domaćina smejaše li koj da ulegne u kuću?! A si domaćin dođe, a izmećarka si turi čiviju na portu — i svršena rabota!