Radičević, Branko - PESME
Rajko stoji, pa gleda odzade, Pa i vidi srpske velje jade. Oh Soliman, prokleta mu ruka, Svojom sabljom dopanuo muka, Jera njome posekao Gojka!... Što će činit Kosana devojka?
Oh moj Bože, gde Radivoj mladi, Šta od Srba, šta od braće radi. Prokleta mu i duša i ruka, Svojim gvožđem dopanuo muka, Na mukama rukom se mašao, Živo srce sebi iščupao!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Teške sam ti muke dopanuo, pobratime, u madžarske ruke. Uvati me Vuča dženerale i još moja oba pobratima; bacio nas na dno u tavanicu, đeno leži
Tu li si mi, bolan, dopanuo! Al', tako mi moje vjere tvrde, hoće tebe pobro izbaviti jal' za blago, jali na junaštvo!“ Pa on ode svojoj tankoj
A ti, bane, danas k mene dođe da ti uzmeš tvoje dugovanje, a ja, bane, ni dinara nemam! Strahiniću, — jada dopanuo! — će ti dođe da pogineš ludo u Kosovu u vojsci carevoj?!
Da vi kažem ko me obranio, od koga sam rane dopanuo: kad dijelih megdan sa Turčinom, o moj taste, stari Jug-Bogdane, onda mene ljuba obranila, ljuba moja, mila šćera tvoja,
sabljom isjekao, drugu vojsku Šarcem pogazio, treću vojsku pred cara dognao; al' se Marko ljuto izranio: sedamdeset rana dopanuo, sedamdeset rana od Arapa; pak on caru pade preko krila; pita njega care gospodine: „Moj posinko, Kraljeviću Marko, jesu
pominje goru Romaniju i u gori sivoga sokola, baš kâ da je čiča Radivoje: ja je čiča zadobio blago, jali nam je muke dopanuo; no hajdemo da mu pomognemo“.
Mijat harambaša, ’vaku riječ reče u družinu: „Braćo moja, trideset hajduka, eno puče laki dževerdane, Vide ni je muke dopanuo!“ Pa poskoči na noge lagane, ode pravo niz goru zelenu, a za njime trideset hajduka.