Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Рајко стоји, па гледа одзаде, Па и види српске веље јаде. Ох Солиман, проклета му рука, Својом сабљом допануо мука, Јера њоме посекао Гојка!... Што ће чинит Косана девојка?
Ох мој Боже, где Радивој млади, Шта од Срба, шта од браће ради. Проклета му и душа и рука, Својим гвожђем допануо мука, На мукама руком се машао, Живо срце себи ишчупао!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тешке сам ти муке допануо, побратиме, у маџарске руке. Увати ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено лежи
Ту ли си ми, болан, допануо! Ал', тако ми моје вјере тврде, хоће тебе побро избавити јал' за благо, јали на јунаштво!“ Па он оде својој танкој
А ти, бане, данас к мене дође да ти узмеш твоје дуговање, а ја, бане, ни динара немам! Страхинићу, — јада допануо! — ће ти дође да погинеш лудо у Косову у војсци царевој?!
Да ви кажем ко ме обранио, од кога сам ране допануо: кад дијелих мегдан са Турчином, о мој тасте, стари Југ-Богдане, онда мене љуба обранила, љуба моја, мила шћера твоја,
сабљом исјекао, другу војску Шарцем погазио, трећу војску пред цара догнао; ал' се Марко љуто изранио: седамдесет рана допануо, седамдесет рана од Арапа; пак он цару паде преко крила; пита њега царе господине: „Мој посинко, Краљевићу Марко, јесу
помиње гору Романију и у гори сивога сокола, баш кâ да је чича Радивоје: ја је чича задобио благо, јали нам је муке допануо; но хајдемо да му помогнемо“.
Мијат харамбаша, ’ваку ријеч рече у дружину: „Браћо моја, тридесет хајдука, ено пуче лаки џевердане, Виде ни је муке допануо!“ Па поскочи на ноге лагане, оде право низ гору зелену, а за њиме тридесет хајдука.