Jakšić, Đura - PROZA
— reče joj mekim glasom, koji je kao ustreptali zvuci meke frulice do njenih ušiju dopirao. — Sedi, Jelice!... Oh, kako je ovo divno mesto!... Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U tom mučnom ćutanju provede dva puna sahata. Najedanput otpoče život oko njega. Iz okolnih sela dopirao je glas petlova; ptičija se rascvrkuta; sveža vazdušna struja pokrenu lišće na drveću i ono zašušta...
Sunce je peklo i kroz gusto lišće. Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja... Izdaleka je dopirao šum talasa valovite Drine. Hajduci su išli ćuteći. I sami razgovorni Zavrzan povukao se u se pa premišlja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina. Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki stari rast,
Kad zamukne lavež pasa u okolini, zavladala bi mrtva tišina. Nikakav ljudski glas nije dopirao do lazareta. Na drugoj strani, reka se činila beskrajna. Isakovič posla prvo Jermenina, da ulaz opipa.
Imala je gvozdeni balkon, iznad bašte, iz koje je dopirao miris cveća. Isakovič je umoljen da sedne, i da čeka. Podmetnuta mu je bila jedna stolica, kakvu dotle nije bio video,
Isakovič onda kleče pa je klečao i čekao. Smeh, odnekuda, još i tad je dopirao. Vrata sa leva se, međutim, otvoriše, i zatvoriše, a kroz njih ušeta carica.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam hteo da mislim o tome. S banatske strane dopirao je lavež pasa i tupi zvuk bućkala za somove, a Baronica je čučala na skeli i pevala.
Uhvatila me je za kosu i protresla, onako kako je to znala da uradi kad sam joj jedva dopirao do pojasa. Onda se nasmešila i, zgrabivši me za ruku, okrenula me prema reci bez reči.
- Nije potrebno, Slobodane! - nasmešio se, ali mu osmeh nije dopirao dalje od usana. - Ocene muškaraca u tim godinama nikada nisu nešto izuzetno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neobičan i tuđ zvuk zvona dugo se slivao, sa varoši, na njih. Iz zadnjih ulica grada, koje su svetlucale pod bregom, dopirao je ne samo lavež pasa, već i svirka potmula i neka huka.
Pa i ono malo stražara, oko logora i kod topova, udesi te se poče dozivati. Sa brda pak, i to najviše osetiše, dopirao je miris voćaka, tolikih voćaka koliko ih, kod njih doma, nikada na jednom mestu ne beše.
Odnekuda je dopirao miris jorgovana i mesečina jednog fenjera. Nad njinim glavama spuštao se, od jednog anđela, ogroman pauk, sa velike
Iz nje je dopirao mukli rik volova i krava, topot konja i kamila, glas jaraca i ovnova, blejanje ovaca i jaganjaca. Iza plotova te kuće,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Četiri. Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila na brdu iznad Stona. – Eli, Eli, lama azavtani...— dopirao je udaljeni, vrišteći glas četvrte sestre. – Koliko smo dužni? — upita mladi čovek kaluđericu. – Ništa.
najsiromašnijeg od svih siromašnih gradova, taj presudni delić snage koji je poput očajničkog signala tonućeg broda dopirao iz njegove svesti do njegovih tetiva, koje, mada su čule naredbu, nisu mogle da je poslušaju, držao ga je u
Matavulj, Simo - USKOK
Janko mu naredi da omete ćeliju, a sâm poče hodati po hodniku. Žagor je dopirao iz dvornice i trpezarije; odjednom kroza žagor prodrije glasina ostroškog igumana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo je malo vojnika na ulici, više seljaka, starijih, sa torbama na leđima... Iz palanačkih radnja dopirao je miris katrana i štavljenih koža. Pred kafanama sedeli starci i posmatrali prolaznike...
Živost je zamirala i logorom ovlada tišina. S vremena na vreme čulo se rzanje konja, a iz polja je dopirao metalni zvuk zrička. Zvezde su nevino žmirkale.. Gotovo da zaspim, kada me probudi neki šum oko šatora.
“ Vojnici se raziđoše. Još se neki iskašljuju, i onda baterija zaneme... Gledali smo na desnu stranu, u noć, odakle je dopirao topot konjskih kopita. Onda se naredi da vojnici skinu kape.
A četvrti metak udari u karu, odakle posuklja crn, gust dim. Jauk je dopirao sa one strane. Naši ranjeni vojnici, koji su još mogli ići, pritrčaše obali uzdignutih ruku, moleći da ne gađamo.
Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem. Disao je teško i iz grudi njegovih je dopirao neki čudan šum. Vojnici mu otkopčaše brzo koporan i ugledaše veliku ranu na grudima. Trebalo ga je podići i on jeknu.
Vojnici prikloniše glave tiho šapćući molitvu. — So svjatima u pokoj. Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću.
Iz drugoga ugla dopirao je nečiji pišteći glas: — Braćo, ne dajte!... To vapije za pomoć nišandžija Đorđe, čija cela ruka visi na jednom
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
gde su bili zatvoreni sa sviračima, koje nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati šta oni rade, po nekoliko dana dopirao ovamo u varoš pucanj pušaka i videlo se bacanje raketli.
Sa ulice dopirao je bat koraka. U opšte dan je bio čist, topao, i pun životvorne, balsamske svežine, kao što su dani proleća pred Uskrs.
I da sve to ne bi bilo, ona, tobož poslom, poče jednako švrljati po dvorištu, a najviše oko kapije, do koje je ipak dopirao žagor, koji je hrabrio. Ali međutim iz bašte poče da bije svežina i to tako slatka i bujna.
Već je blizu zora. Mrak se gubio. Okolo, iza ravnica, kroz magle, već su se ocrtavala bila. Iz njiva i bašta dopirao miris trule trave i korenja. Tamo negde daleko, oko reke, čulo se šuštanje vode i po koji cvrkut probuđenih tica.
Arsa, pošto alata raspremio u štali, iz koje se jasno odvajao, dopirao onaj topao vonj i šum od već probuđene stoke, uđe opet ovamo, k njemu, sa svećom.
od kako se isprosi, pa ni na sam ispit, kad prvi put vide mladoženju svog, Tomču, koga i ne zapamti, jer joj je jedva dopirao ispod pazuha, nikako se Sofka ne zaplaka.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
uz post, zamišljajući sama sebe kad bude velike nedjelje pjevao „Muku gospodinovu“ kao i lani, a proletnji miris bude dopirao s polja. Prekovođani opet pitaju: „Je li ono mali Jerković, što onako lipo piva?...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svi prozori bili su prekriveni mraznim čipkama, a sneg je dopirao do ramena. — Šta li je sa Tatagom? — pitala su se deca. — Šta jede?
Devojčica kriknu od čuda! Svuda, dokle je pogled dopirao, sedele su, ležale, skakale, smejale se i pevale malene devojčice u šarenim suknjama!
Zatim protrlja oči, ali orah je i dalje bio tu. Ispod oraha dopirao je nečiji tihi smeh. Je li čudo što je jedva čekao noć?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali njemu su stizali samo mrtvi predmeti: putem bi se na njima ohladio topli dodir njenih ruku, i do njega — vaj! — nije dopirao njen uzdah.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ustaviše se tik do otvorenih vrata, preko kojih je žarka svetlost i vlažan vazduh čak do njih dopirao. Leđima se prisloniše uza zid što je od žestokog ognja bio vruć.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Okolo nas kao da vri. Bombe, puške, mitraljezi. — Drugovi, zašli smo u našu zemlju! — dopirao je nečiji glas. Ja l’ reče!... Masa polete, i kao da me ponese. „Ura! Ura! Ura!“ Vojnici se skoliše oko mene.
Prišao sam mu da pomognem. On duboko uzdahnu i pogleda u tavanicu. Spolja je dopirao cvrkut vrabaca i veseo žagor. — Čini mi se — nastavi Vlajko — radije bih se ubio, samo da ne gledam više takve
Jednoga dana prenuli smo se svi, i nakrenuli glave da bismo bolje čuli. Slušali smo drhtavi jek zvona, koji je dopirao iz ravnice. Setili smo se da je danas nedelja. — Pa danas je Uskrs! — plesnu se Luka rukama.
Kuršumi su fijukali. Komandir je išao uspravan kroz splet od rovova, zatim okrete opet u pravcu odakle je dopirao prasak pušaka. U visini ranije objavnice naišli smo sada na drugu.
Zastali smo naskoro pred nekom podzemnom pećinom, tri, četiri metra pod zemljom. Iznutra je dopirao težak zadah masti, kože, ljudskog znoja, sve izmešano sa mirisom zemlje. Moje su se oči jedva privikle na polutamu.
Komandir je razmišljao kratko vreme. Čuo se samo šum sa tavanice od miša, koji je grizao gredu. Iz daljine je dopirao potmuli pucanj topova. — Drugovi! — progovori komandir.
PREKO TALASA KRVI Iznad naše zemunice, prema zvezdanom nebu, videla se silueta stražara osmatrača. Iz zemunice je dopirao jednoliki glas telefoniste. U ovo gluvo doba noći oni razgovaraju među sobom, da ne zaspe.
Ćipiko, Ivo - Pauci
* Sutradan osvanu nedjelja. Probudio se je kada se već širok trag sunca povlačio po sobi i dopirao do same postelje mu. Naglo rastvori oči, promeškolji se po postelji i, podavivši prekrižene ruke pod glavu, zagleda se u
Marija smjestila po kući i najposlije prislonita se uza zid, na kraj kuće, u mraku, dokle plamen s ognjišta nije dopirao. Jure je sjedio na niskom trupiću do ognja, nalaktio se na koljena, i rukama pokrio oči. Mati im bila kod mrca u sobi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nas dvoje u tu četvoronožnu i četvororučnu životinju, kad su ga svuda okolo čekale zanimljivije stvari: spolja je dopirao zveket bitke i nečastivi se dovoljno dobro zabavljao, tutkajući vojnike protiv razbojnika i obratno, da bi imao vremena
Sneg je već dopirao do prsa, ali i Dadara je porastao u isto vreme na preko dva hvata, te prema njegovom rastu svi ti smetovi postadoše
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici su stajali ukočeni. Rugovska klisura je zjapila. Zvezde su podrhtavale. Iz pešačkog logora je dopirao žagor... — Gospodine potpukovniče, mi ne želimo da se predajemo — začu se glas, kao da zapomaže.
Stražar me i ne pogleda. Iz kuće je dopirao veseo žagor. Na ulazu sretoh jednu Crnogorku. U nedoumici je zapitah: je li tu komandant. — Jes’, vrag ga odnio!
Kosi zraci su lepršavo treperili iznad malih talasa, ostavljajući dugačak zasenjujući trag. Sa mora je dopirao laki vetar, a tala si su šumorili, zapljuskujući obalu... Vojnici su blenuli. Sada će se navesti na pučinu.
Jer kad kidišu ovi pešaci gladnice, za nas neće ništa ostati — dodaje Dušan. Iz dubine broda dopirao je potmuli udar mašine i svuda se osećao miris ulja. Pođosmo uzanim hodnikom... Opet neke stepenice.
Preko telefona niko nam nije mogao dati tačna obaveštenja. Pucanj topova dopirao je nanovo. Sad još žešće. Izmučeni neizvesnošću, zamoreni od nestrpljivosti što ne možemo krenuti napred, imali smo
Bili smo nadahnuti mladošću. Nosili smo bujne kose i razbarušene kravate. Kroz otvoren prozor naše sobe dopirao je miris trešnjina cveta, a mi smo pevali: Vы žertvoю pali v borьbe rokovoй za čestь i svobodu naroda...
Pred očima mi zaigraše ljudi i predmeti, i ja klonuh... Kao iz daljine dopirao je nečiji glas: „A jaoj, braćo, moja noga!“ Preko glave razli mi se neka toplina. Krv poče da mi juri niz čelo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Polako, sa visina silazila je sve niže i niže, dok ne ugleda poznati predeo i rodnu kuću. Po smehu koji je odande dopirao shvati da je Sunčeva majka nije prevarila, i zadrhta: želela je da vidi svoga sina, mora ga videti, mora, mora.
Car im je jedva malo iznad stopala dopirao. Veća od prekomorskih lađa bila su ta stopala. Kako im umaći ako reše da se pomere?
Ali, samo što podiže motku, a jedan dečak koji je seljaku jedva dopirao poviše kolena — zgrabi rodu i pritisnu je sebi ia grudi. — Ne dam je! Ne dam!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Mačak, mačak, mačak! Kad su se vraćali natrag, u Tepsiju, začuše u blizini logora nekakav neobičan žagor koji je dopirao odnekle s visine, iznad šume. Mačak se trže. — Koji je sad ovo đavo?