Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— рече јој меким гласом, који је као устрептали звуци меке фрулице до њених ушију допирао. — Седи, Јелице!... Ох, како је ово дивно место!... Осећаш ли како липа мирише?... Чујеш ли песму славуја?...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. Наједанпут отпоче живот око њега. Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта...
Сунце је пекло и кроз густо лишће. Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. Хајдуци су ишли ћутећи. И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки стари раст,
Кад замукне лавеж паса у околини, завладала би мртва тишина. Никакав људски глас није допирао до лазарета. На другој страни, река се чинила бескрајна. Исакович посла прво Јерменина, да улаз опипа.
Имала је гвоздени балкон, изнад баште, из које је допирао мирис цвећа. Исакович је умољен да седне, и да чека. Подметнута му је била једна столица, какву дотле није био видео,
Исакович онда клече па је клечао и чекао. Смех, однекуда, још и тад је допирао. Врата са лева се, међутим, отворише, и затворише, а кроз њих ушета царица.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам хтео да мислим о томе. С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а Бароница је чучала на скели и певала.
Ухватила ме је за косу и протресла, онако како је то знала да уради кад сам јој једва допирао до појаса. Онда се насмешила и, зграбивши ме за руку, окренула ме према реци без речи.
- Није потребно, Слободане! - насмешио се, али му осмех није допирао даље од усана. - Оцене мушкараца у тим годинама никада нису нешто изузетно.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Необичан и туђ звук звона дуго се сливао, са вароши, на њих. Из задњих улица града, које су светлуцале под брегом, допирао је не само лавеж паса, већ и свирка потмула и нека хука.
Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати. Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких воћака колико их, код њих дома, никада на једном месту не беше.
Однекуда је допирао мирис јоргована и месечина једног фењера. Над њиним главама спуштао се, од једног анђела, огроман паук, са велике
Из ње је допирао мукли рик волова и крава, топот коња и камила, глас јараца и овнова, блејање оваца и јагањаца. Иза плотова те куће,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Четири. Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила на брду изнад Стона. – Ели, Ели, лама азавтани...— допирао је удаљени, вриштећи глас четврте сестре. – Колико смо дужни? — упита млади човек калуђерицу. – Ништа.
најсиромашнијег од свих сиромашних градова, тај пресудни делић снаге који је попут очајничког сигнала тонућег брода допирао из његове свести до његових тетива, које, мада су чуле наредбу, нису могле да је послушају, држао га је у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко му нареди да омете ћелију, а сâм поче ходати по ходнику. Жагор је допирао из дворнице и трпезарије; одједном кроза жагор продрије гласина острошког игумана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било је мало војника на улици, више сељака, старијих, са торбама на леђима... Из паланачких радња допирао је мирис катрана и штављених кожа. Пред кафанама седели старци и посматрали пролазнике...
Живост је замирала и логором овлада тишина. С времена на време чуло се рзање коња, а из поља је допирао метални звук зричка. Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора.
“ Војници се разиђоше. Још се неки искашљују, и онда батерија занеме... Гледали смо на десну страну, у ноћ, одакле је допирао топот коњских копита. Онда се нареди да војници скину капе.
А четврти метак удари у кару, одакле посукља црн, густ дим. Јаук је допирао са оне стране. Наши рањени војници, који су још могли ићи, притрчаше обали уздигнутих руку, молећи да не гађамо.
Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем. Дисао је тешко и из груди његових је допирао неки чудан шум. Војници му откопчаше брзо копоран и угледаше велику рану на грудима. Требало га је подићи и он јекну.
Војници приклонише главе тихо шапћући молитву. — Со свјатима у покој. Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу.
Из другога угла допирао је нечији пиштећи глас: — Браћо, не дајте!... То вапије за помоћ нишанџија Ђорђе, чија цела рука виси на једном
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.
Са улице допирао је бат корака. У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.
И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио. Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.
Већ је близу зора. Мрак се губио. Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била. Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења. Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.
Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.
од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
уз пост, замишљајући сама себе кад буде велике недјеље пјевао „Муку господинову“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља. Прековођани опет питају: „Је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сви прозори били су прекривени мразним чипкама, а снег је допирао до рамена. — Шта ли је са Татагом? — питала су се деца. — Шта једе?
Девојчица крикну од чуда! Свуда, докле је поглед допирао, седеле су, лежале, скакале, смејале се и певале малене девојчице у шареним сукњама!
Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али њему су стизали само мртви предмети: путем би се на њима охладио топли додир њених руку, и до њега — вај! — није допирао њен уздах.
Ћипико, Иво - Приповетке
Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих допирао. Леђима се прислонише уза зид што је од жестоког огња био врућ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Около нас као да ври. Бомбе, пушке, митраљези. — Другови, зашли смо у нашу земљу! — допирао је нечији глас. Ја л’ рече!... Маса полете, и као да ме понесе. „Ура! Ура! Ура!“ Војници се сколише око мене.
Пришао сам му да помогнем. Он дубоко уздахну и погледа у таваницу. Споља је допирао цвркут врабаца и весео жагор. — Чини ми се — настави Влајко — радије бих се убио, само да не гледам више такве
Једнога дана пренули смо се сви, и накренули главе да бисмо боље чули. Слушали смо дрхтави јек звона, који је допирао из равнице. Сетили смо се да је данас недеља. — Па данас је Ускрс! — плесну се Лука рукама.
Куршуми су фијукали. Командир је ишао усправан кроз сплет од ровова, затим окрете опет у правцу одакле је допирао прасак пушака. У висини раније објавнице наишли смо сада на другу.
Застали смо наскоро пред неком подземном пећином, три, четири метра под земљом. Изнутра је допирао тежак задах масти, коже, људског зноја, све измешано са мирисом земље. Моје су се очи једва привикле на полутаму.
Командир је размишљао кратко време. Чуо се само шум са таванице од миша, који је гризао греду. Из даљине је допирао потмули пуцањ топова. — Другови! — проговори командир.
ПРЕКО ТАЛАСА КРВИ Изнад наше земунице, према звезданом небу, видела се силуета стражара осматрача. Из земунице је допирао једнолики глас телефонисте. У ово глуво доба ноћи они разговарају међу собом, да не заспе.
Ћипико, Иво - Пауци
* Сутрадан освану недјеља. Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му. Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у
Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао. Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи. Мати им била код мрца у соби.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
нас двоје у ту четвороножну и четвороручну животињу, кад су га свуда около чекале занимљивије ствари: споља је допирао звекет битке и нечастиви се довољно добро забављао, туткајући војнике против разбојника и обратно, да би имао времена
Снег је већ допирао до прса, али и Дадара је порастао у исто време на преко два хвата, те према његовом расту сви ти сметови постадоше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници су стајали укочени. Руговска клисура је зјапила. Звезде су подрхтавале. Из пешачког логора је допирао жагор... — Господине потпуковниче, ми не желимо да се предајемо — зачу се глас, као да запомаже.
Стражар ме и не погледа. Из куће је допирао весео жагор. На улазу сретох једну Црногорку. У недоумици је запитах: је ли ту командант. — Јес’, враг га однио!
Коси зраци су лепршаво треперили изнад малих таласа, остављајући дугачак засењујући траг. Са мора је допирао лаки ветар, а тала си су шуморили, запљускујући обалу... Војници су бленули. Сада ће се навести на пучину.
Јер кад кидишу ови пешаци гладнице, за нас неће ништа остати — додаје Душан. Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља. Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице.
Преко телефона нико нам није могао дати тачна обавештења. Пуцањ топова допирао је наново. Сад још жешће. Измучени неизвесношћу, заморени од нестрпљивости што не можемо кренути напред, имали смо
Били смо надахнути младошћу. Носили смо бујне косе и разбарушене кравате. Кроз отворен прозор наше собе допирао је мирис трешњина цвета, а ми смо певали: Вы жертвою пали в борьбе роковой за честь и свободу народа...
Пред очима ми заиграше људи и предмети, и ја клонух... Као из даљине допирао је нечији глас: „А јаој, браћо, моја нога!“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Полако, са висина силазила је све ниже и ниже, док не угледа познати предео и родну кућу. По смеху који је оданде допирао схвати да је Сунчева мајка није преварила, и задрхта: желела је да види свога сина, мора га видети, мора, мора.
Цар им је једва мало изнад стопала допирао. Већа од прекоморских лађа била су та стопала. Како им умаћи ако реше да се помере?
Али, само што подиже мотку, а један дечак који је сељаку једва допирао повише колена — зграби роду и притисну је себи иа груди. — Не дам је! Не дам!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Мачак, мачак, мачак! Кад су се враћали натраг, у Тепсију, зачуше у близини логора некакав необичан жагор који је допирао однекле с висине, изнад шуме. Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво?