Jakšić, Đura - PROZA
ga opet videla; nije govorio, a opet mi se više puta činilo da mi, kao neki glasak tanane vrulice, njegov glas do ušiju dopire. „Šta je to?“ pitah se sama... I jedva sam čekala da ga opet vidim...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
2. U ovom mraku, iz ovog surduka, ne vidi se dalje od hleba i luka! Iz ovog mraka glas nam ne dopire ni do praoca, ni do praunuka! 3.
Ti nećeš, ko će nas povesti, zakopane s rovcima i krompirima, putniče koji si bosim nogama dospeo tamo dokle se ne dopire ni krilima? 4. Lađo s koje se vidi Jerusalim! Pute kojim se vraća bludni sin, ratnik iz rata, s robije robijaš!
Dučić, Jovan - PESME
Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume... NOSTALGIJA Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A kraj vatre po dvoru čas po čas prolaze crne ljudske slike i psi. Iz ara dopire topot od konja, pred kačarom se isprežu volovi, s kojima se ovaj čas vratio Nenad iz varoši.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Tada počne ono čuveno cvilenje. Cvilenje koje se na sve strane čuje i čak u varoš dopire. A naročito cvilenje mladih matera za prvence.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad šta? „Sve dokle dopire vidik moga razuma — mislio je Jurišić — ja ništa jasno ne mogu da vidim i ništa od svega ne razumem.
Afrika
Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i
Kada su već bili sasvim blizu, njihova pesma bila je još uvek toliko tiha i prosta, da je izgledalo kao da dopire iz daljine. Ja sam dotle sa uzbuđenjem merio koliko je razmak između svirača i nas sve manji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Popci su, međutim, u travi, počeli da zriču, a u visini, u mraku, javljala se opet noć, zvezdana, do koje ne dopire ljudski glas, ni smeh, ni plač, i koja ne odgovara, nikada.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Prvome pripada i pojas najviših dinarskih površi, a na severu dopire do panonske ravnice (sa prelaznim oblastima: bosanskom Posavinom i Mačvom), dok se drugi prostire od visokih površi do
jug, koji se uglavnome poklapa sa zonom turskog stanovništva, koja se od Dojrana pruža na sever, istočno od Vardara, i dopire skoro do Skoplja. Najjasnije izražena u Makedoniji, ta se psihička granica može pratiti i dalje na sever sve do Dunava.
Od šopskog varijeteta je odvojen pomenutim pojasom turskog stanovništa istočno od Vardara. Na severu dopire do šumadijske grupe. Više nego svi ostali, moravsko-vardarski varijetet je raznovrsnog etničkog sastava.
Slovensko stanovništvo južne Makedonije ne dopire do mora ili samo mestimično. Duž primorja ima uzan pojas grčkog stanovništva, koji je s jedne strane u vezi sa grčkim
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Pa opet aga da seiri! MAJKA PINTOROVIĆA: Džaba pričaš, to do nje više ne dopire! Poslušaj je, kao da ti se radi o glavi! Ne vredi da objašnjavaš, ona je ko na drugom svetu...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
lonci i kotlovi jela; iz bašte, sve utapkane radi igre, čuje se prasak lozinke i cvrčanje pečenih jaganjaca; iz podruma dopire zveket čaša, okanica i točenje pića; po dvorištu se vitlaju i prevrću deca; a oko kujne, zgureni uz zid, načetali se
Pa san toplih noći kad vetar duše i lišće kreće, kad mesec sija a iz obasjane daljine dopire zvon od klepetuša i tiha, monotona pesma pastira u „duduk“; san tamnih večeri, razvalina od zidova, turskih konaka,
Oni rade, kidaju mlade izdanke. Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja, strnjišta, dopire pesma grličina... Rade, utrkuju se, dirkaju jedno drugo, pa se sporečkaju i, tobož rasrđeni, odmiču se. Ćute oboje.
Zato se valjada toliko i žuri, podskakuje, nabija šajkaču na oči, isprsuje gole grudi i peva. Čak do mene dopire njegov istrošen, ali još topao glas i poslednje reči jedne te iste pesme mu: A ja sam ti, Leno, bolan, bolan — nrebolan!
još ne zaspale ptice, do vas, u bunaru, kako kaplje voda sa ovlaženih kamenova, a odozgo iz ciganske mahale jedva dopire zurla, koja tanko pišti i čuje se daleko, daleko... Danas bila nedelja, a mene jedva otrgli sa svadbe.
Mesec sija kao rastopljeno olovo. Senke velike, mrke, talasaju se i šire. Sa svadbe, kroz našu baštu, dopire mrka, žuta svetlost, isprekidana i izlomljena od granja i lišća dok do nas dopre. I oni tamo na svadbi večeraju.
Svirači sviraju, oro se već raširilo i počelo da dopire čak ovamo, do nas, a on nikako da digne ruku s njenih, i da se odvoji i ode. Nuška se jedva oslobodi. — Hajdemo!
Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore. Sa ulice dopire oštar bât novih cipela.
Na moj mali fes mećeš kitku, staru, očevu, od samoga fildiša, koja mi do ispod ušiju dopire. Opremiš me. Dâš sveću, bosiljak, maramicu.
ima kad, tri su dana. I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je ponoć prešla, a po gdegde tek zapišti zurla i dopire koji glas pesme.
A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i njegova vika. Traži konja i sablju, neku staru, veliku, koju je za vreme oslobođenja dobavio od
A ono se nadaleko čuje. Evo, ma da je njegova mahala treća od moje, čujem ga, već čak i do mene dopire. Znam, sada majka mu, bez šamije, raščupana, pišti, i preplašena istrči od njega mrtvog iz sobe u kujnu: — Mito!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Doviđenja! — Doviđenja, doviđenja, gospodine. Kroz zatvorena vrata trpezarije dopire razgovor ukućana. Moja soba je do sinoć pripadala nekome od članova porodice: prostrana, čista, s mnogo fotografija.
Slušam lagani šumor ovoga bilja i glasna dovikivanja ptica u visinama. Čuje se šum vazduha i vode, a iz daljine dopire lavež. Pored svega toga, nazivam opet, po navici, to noćnim ćutanjem i tišinom.
Mislim: Kako ne potrče svi onamo! Svi prozori nisu zatvoreni, a ljudi, do kojih dopire taj glas, ne mogu da se ne probude. Vidim da su neki prozori uistinu osvetljeni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
S vremena na vreme daju se zastanci i ljudi posedaju. Ali odmah zadremaju i, taman glava klone na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači se kroz noć.
Neki umiru. U jednoga se grudi snažno nadimaju, a poluotvorene oči već su potamnele. Dopire odnekud samrtni ropac. A iz kafanske sobe, gde rade lekari, čuje se užasni krik.
Štrčao je zvonik crkve, kao da vapije za pomoć. Povremeno dopire snažan zamah puščane vatre, a vazduh para šum aeroplana koji šestari nad krvavim razbojištem.
Na desnoj strani od nas krkljalo je od puščane vatre. Iz one šume neprestano dopire klokotanje mitraljeza. Neka naša baterija, a i austrijska, zasipaju, čini nam se, isti prostor u šumi.
Zasipa krv vojnike, koji žurno cepaju košulje da bi mu zapušili ranu. — Seci ruku! — viče neko. — A-a-a!... A-a! — dopire umirući glas tempirača, čiji se očni kapci lagano sklapaju, a ruke sve više opuštaju. — Ostavite ga, ostavite!
Opet se čuje komanda... Nismo u stanju da osmatramo, ali po komandi i ubrzanoj paljbi puščanoj koja dopire iz ravnice uviđamo da je kod naših pešaka mučno stane.
Ljudi su iznemogli i pospani, konji već premoreni... Oko ponoći dunu neki vetar i poče kiša. Odnekuda dopire plač dece i žagor žena. Slabi vočići ne mogu više da vuku i čitava ova masa naroda zaglavi se u jednoj jaruzi.
Stigosmo u podnožje Kosmaja. Sa vrha dopire živo puškaranje. Pošto je već pao mrak, komandant pešačkog puka reče komandiru da za noćas ostanemo gde smo a sutra će
Pred drugom kafanom povezani konji za drveta na trotoaru, a iznutra dopire pesma pijanih ljudi. Iz jednih kola pokrivenih arnjevima pomoli se jedna glava. — Druže, gde je, slave ti, ta Banjica?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ozgo na niže, stajaše on posmatrajući selo, koje se, okićeno voćnjacima, pružilo po drugoj kosi, a svojom širinom dopire do livada. Čobančad, videvši putnika u varoškom odelu, pođoše k njemu, ali prišavši blizu, stadoše.
A tamo dalje, iza potesa, dokle ti god oko dopire, pružila se čas talasasta čas ravna polja, po kojima su naizmence razasuti potesi, sela i šume, i tako sve do kraja
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Osloboditeljka! Ta ni Dropcu ne bi branila da je začepi! BLAGOJE: Samo ti laj! Tvoj lavež do nje ne dopire! GINA: Znam da ne dopire, mnogo je ona visoko! Ne može da je povali samo ko neće!
Ta ni Dropcu ne bi branila da je začepi! BLAGOJE: Samo ti laj! Tvoj lavež do nje ne dopire! GINA: Znam da ne dopire, mnogo je ona visoko! Ne može da je povali samo ko neće! BLAGOJE: Naučio je Blagoje da razlikuje svilu od sargije!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Poda mnom jednako vidim sobu i četiri daščana kreveta u mraku, otkuda dopire smrad. Jedne izderane cipele ostavljene na stolu. Eto, i to je svojina!
Prelazim rukom po čelu, i ležem na stenu, iz koje teče nešto rumeno, kao krv. Iz dubine dopire do mene miris tih lepih, pomazanih vitkih tela, golih kao bogovi, meša se u maglu, koja nas obavija.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Dopire li Stradija do mora? — Zasad ne. — Pa našto onda taj zakon? Poslanik se nasmeja i dodade: — Naša se zemlja, gospodin
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na dubinama od 1000—1200 metara do njih ne dopire ni trag od kakvog spoljnjeg zraka. Oni tu žive u uvek hladnoj vodi, čija se temperatura ne razlikuje mnogo od one na 0˚,
Pre toga nije se moglo ni zamisliti postojanje organskog sveta u dubinama u koje ne dopire sunčana svetlost i gde je ogroman pritisak vode.
Sasvim nove krupne vrste vanredno lepih boja potvrdile su da u okeanskim ponorima, u koje ne dopire ni najslabiji zračak sunčane svetlosti, ipak ima intenzivnog organskog života.
Rakić, Milan - PESME
POMRČINA I Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa; Od svekolikog svetskog jada Ne dopire do mene ništa.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
“ KNEZ ROGAN Hvala Bogu, pasjega mileta, kâ je opit sa zlom i nepravdom! Đe dopire, tu zakona nema; zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Koran ne piše. POJU SVATOVI UZ POLjE.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zvona već stadoše da prodiru kroz gužvu i vrevu iz varoši. Gore do Sofke poče da dopire vika, blejanje stoke, i ukroćivanje otrgnutih konja s pazara, i razilaženje selaka.
službe počeše naglo da rastu i rasturuju se na sve strane po varoši kao poslednji put; i kad do nje ovamo u sobu poče da dopire iz ulice bat koraka, glasni razgovori; i kada mati, videći i sama odozgo, iz sobe, kako se oko crkve izlazeći iz nje,
Iz kujne poče da dopire prasak suvih lozinaka. I | odmah posle toga brza, jaka svetlost izbi iz ognjišta i poče na sve strane čak i ovamo kod
I | odmah posle toga brza, jaka svetlost izbi iz ognjišta i poče na sve strane čak i ovamo kod njega, u sopče, da dopire. Čuli su se tihi, uplašeni koraci, bat nogu iz one druge sobe u kujnu i obratno.
I naslonjena u krevetu, držeći glavu rukama, osećajući kako iz kujne dopire miris još sasvim nezagašenog ognjišta, neopranih sudova od jela i ustajalosti, ali ipak zato promešan sa svežim noćnim
Svu me izujeda. Iz amama opet dopire strina-Pasin grleni glas, glas mlade, male, pune žene i tek sada, posle udadbe, sasvim razvijene: — Sama je kučka.
Ponova nateže testiče i opet se ne pokaja, jer još jače oseti snage i vreline. Kroz nozdrve joj dopire noćni hladan vazduh.
Samo je njega osećala, kako joj dopire do ispod pazuha. I nikako nije mogla kolena da mu sagleda, tako je on sitno išao pored nje.
Otuda, ispod hladnjaka, poče ovamo da dopire silan žagor, ne razgovor, smeh, zdravice, nego kao neko ratničko halakanje, nadvikivanje: — A, dedo! Nazdravi, dedo!
Zato Sofka, ne žureći se, pusti Marka ispred sebe. Prolazeći pored kujne ču kako i odande takođe dopire graja, sigurno od slugu. A pored toga, ma da su ga ostale sluge uplašeno zadržavale, zaustavljale, ispade pred nju Arsa.
stoga što nije silno, ne priziva u pomoć, već tiho, ubijeno, bez nade, baš zbog toga ono mu sve jasnije, sve silnije dopire do ušiju.
Iz one velike sobe, kroz široke, prizemne prozore, ulepljene mestimice počađavelom hartijom, dopire žuta, mrka svetlost. U kujni svetluca mala lampica što je na stoličici blizu vrata.
Pandurović, Sima - PESME
Daleko, tužan, sam, sred crnih njiva, S bolom, prazninom — sve k’o da se sniva! A oko puno gorkih, teških suza. Dopire tužan žamor kukuruza Po polju punom suza, punom rose; Poslednji vetri vapaj seni nose Zorom, životom što će ih sve
ruku, U šibi kiše iz vrta se pruža Prozoru mome, gde poslednja ruža U bolnu jesen žalostivo vene, Dok monotono dopire do mene Zvuk kapi koje o prozore tuku.
svakad, mnogo, malo, Treptati uvek: u tišini, U burnom vetru, na visini, U mirnom kutu, gde se čini Da ne dopire val orkana.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja je mislio da je iza tijeh vrata njeka svetinja, ali kroz njih dopiraše ono „blagovonije“ koje dopire iz manastirske kujne. — A jesi li kad bija ovdi? — zapitaće ga jedan mališa, pošto ostaše s njim na trijemu.
Govorio je o četi Radekinoj, koja zimuje po Kotarima i po Primorju, a ljeti se stanuje po bosanskim planinama i dopire čak do srpske granice. Govoreći o jatacima sudija nastavi: — Šve na Radeka!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— granama kao rukama bor zagrli male svirače i povuče ih uvis, na sam vrh krošnje do kojeg pogled jedva dopire, ali gonioce ni to ne obeshrabri. — Donesite lestvice! — reče zapovednik potere.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ponekad bi mu se učinilo da mu pogled dopire do samih gradskih zidina i da jasno vidi baš Stambol-kapiju. Opaka i ravnodušna pod turskim stražama, netaknuta
jedu se sendviči i sladoled i, krišom, protura hašiš, iz trgovačke uličice koja nosi ime dobroćudnog putopisca, uvek dopire polumrak sav od prozračne jeze (kao da još, kako je nekada bilo u ovom sokaku, ide Čika-Ljubinom vlaga iz starog
Leti, otkako je podignuto novo naselje na starom Dorćolu, do vrha Višnjićeve više ne dopire miris Dunava ali se i dalje, povremeno, okupljaju seni malih trgovaca sa nekadašnje Jovanove pijace.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Našto, kada je na jade nam data! Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje! Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha. Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja!
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad žica o žicu se tare... - Al' ćuti, pesmo, dalje ne govori!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
katete i hipotenuza ravnokrakog pravouglog trougla inkomenzurabilne veličine pokazuje jasno da racionalno rasuđivanje dopire dalje od iskustva. Do tog saznanja nemoguće je bilo doći putem iskustva i merenja.
Ali je u njoj ipak stekao neka korisna iskustva: on uvide jasnije od svih svojih savremenika dokle dopire vlast nauke, šta su hipoteze, a šta prirodni zakoni. „Od sad se ne upuštam ni u kakve hipoteze“, reče on.
„Priroda se pokorava svojim zakonima; ako ih poznajemo, onda proziremo tkivo prirode do one dubine do koje dopire vid našeg uma dalje ne. Gde leži ta granica preko koje ne možemo preći? „Prirodni zakoni!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
! Ali divizijar, stari vojnik, zakopčan, nema volje ni da nagovesti. I oficiri srču i ćute. A iz sela, iznenada, dopire graja, neko komešanje kao uzbuna, pa sve bliže i jasnije, i čopor meštana pojavljuje se, pa se približuje divizijaru.
Šta? Zašto da ga ubijem? Ali iza brega odnekud, duboko odnekud dopire nečiji glas, neko drsko ponavlja moje sopstvene reči.
što onako fino predu i jecaju, i kao najfinija nevidljiva para svileno bruje, i nisu mlazevi, već istinsko brujanje što dopire iz beskrajnih nizova telegrafskih stubova koji promiču, putuju, lete nekuda, sami samcati, ili se vrte kao vreteno,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A onda prve, bez podloge živahne riječi pri susretu. Sve to dopire do mene sordinirano, izdaleka. I, iz ove moje sigurnosti, gotovo zabavno. Jer ja se osjećam dosta bezbjedan.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gle, i sad mu dopire do ušiju taj čarobni zvuk: cin... can... cin... can... I on, harambaša hajdučki, sav blažen, kao nevino dete, sluša
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Što sam više slušao, sve sam više bio uveren da do mene dopire jezik zvezda kao čovečiji glas preko telefonskih žica, nošen promenljivim električnim i magnetnim silama.
A kada sam joj govorio o Faradejevoj viziji da se sva materija rasprostire tako da dopire do svake tačke vasione, i da su zbog toga sve stvari u međusobnom kontaktu, da svaka zvezda oseća, da se tako
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim hukom noćnog vetra što čak do srca dopire. Noć je vedra i hladna; ako tako ostane svanućem, biće i mraza.
Putem ne sretaju čeljadi, a i uokolo sve je mirno, samo što iz daljine u odmacima, do njih dopire zveka motika kopača vinograda kad o krš udare, a dolje kod mora, neko kamen kreše.
joj buči more, no nema one prvašnje sile, a mjesečeva svijetla zelenkasta pruga iz otvorene pučine igra na valovima i dopire sve do na žalo. —Počekajmo još! — veli stari ribar.
Danguba ostade sam kunjajući. A sunce osvaja, svugdje dok oko dopire svjetlost i žar; uvuklo se u doce i drage, čisto prožiga.....
U punome sjaju treperi plavetnilo mora i zemlje, i svugdje ono dopire i ispunjava svježinu jarkim dahom života: i potočine, i drage, i gudure prekomorskih brdina što se odbljeskuju u jasnoj
Po Dubravi uokolo već se peku na ražnju janjci i ovčevina; dim se gubi u svetlosti dana, a vonj dopire do njega i čisto ga podražuje...
veselijim, i časom zaželi da ovde ostane u ovoj pitomini, ali kad se seti njih, Primoraca, čiji žagor do njega dopire, mahom se sneveseli: čudo što se oni odvojili od njih Zagoraca! Sitni su, tesnogrudni... nisu obilati....
Samo šum usamljenih česama blaži tišinu. Nigde nikoga dokle oko dopire, a iza rešetaka kuća svih oblika i svih boja gledaju ga stotinu radoznalih očiju turskih ženskinja.
osamljeni platan ispod kojega u hladu odmara se sa dugim kamišem u ustima neki stari Turčin, sakrivene bašte iz kojih dopire jaki miris, zaklonjene grčke crkvice, manastiri... Sve ređi prolaznici, neko pusto polje.
Zalutali galebovi Mramornoga mora savijaj u se nad porušenim gradom i kriče... A uokolo, dok oko dopire, vide se žuta polja posuta žitom, cvećem i drvetima, veliki deo stambolijskih predgrađa sa svojim vijugastim ulidama,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kontekst neposredno se oseća u ratnim poemama, i o njemu se najpre i najradije govori, ali se pri tome ne dopire do unutarnje strukture Kulenovićevog stiha, nego se ističu spoljne veze, spoljni odnosi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on onda uzme cigaretu koju je pre toga zavio, počne „da je pali, ali nevešto,
Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju.
i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz dvorišta, bašte; nego se samo pribojava da će je sve to sunovratiti, kao što i hoće, u erotski doživljaj, koji ona
A kroz sve te tragično obasjane prizore protkiva se junakinjino opažanje crkvenog prostora kao podloga iz koje dopire jedan elementarniji ljudski strah.
se može kazati da je posuvraćena baš zato što je okrenuta unutra, prema sopstvenome telu; erotska žudnja koja iz tela dopire do svesti vraća se, opet, nazad na samo to telo.
I dok je tako sve uokolo „skamenjeno, mračno i nemo”, jedino „otuda, sa reke, a baš nad onim ponorom, dopire šum i to kao od krila. Kao treperenje goluba.
Miljković, Branko - PESME
Svet nestaje polako, tužni svet. Ko će naše srce i kosti da sahrani tamo gde ne dopire pamćenje, pokret gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
Krakov, Stanislav - KRILA
Five—o—clock. Izbrijani i rumeni oficiri došli su da svoj čaj popiju. Docnije će igrati pokera. Iz jedne sobe dopire strašna graja. Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i
Kada su već bili sasvim blizu, njihova pesma bila je još uvek toliko tiha i prosta, da je izgledalo kao da dopire iz daljine. Ja sam dotle sa uzbuđenjem merio koliko je razmak između svirača i nas sve manji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatim ospe u pravcu kuda mi idemo, ili zakrklja na celoj liniji. Iz daljine kao da dopire neki žagor, dok u jednome momentu ne začusmo jasno nečije: „Ure, ure!“ Zastali smo.
Jednog sam oborio. Drugi pade. Ubi ga neko. Čujem nečiji ropac... „Drži vezu!“... „A-ha!“ — dopire krik. Opet rovovi, kamenje. Otuda sunuše na nas bajoneti... Mi prilegosmo s ove strane. „Predajte se!“... Ura! Ura!
Svi skaču, okreću se. U paviljon uveo neko kučku. Iz jednoga ugla dopire glas, kao vapaj: — Nepodnošljivo! Zašuštale su slamarice. Revnosni potporučnici skaču i svi naglas protestuju.
Rovovci grokću. Poljaci prašte. Haubica grmi. Po pucnju znaju vojnici odmah koja baterija gađa, a po pravcu odakle dopire pucanj pušaka, ma to bilo i u mrkloj noći, kazaće na kome je tačno položaju.
Teška haubica grunu i granate zaparaše vazduh. Kao da čujemo kako od one strane dopire jauk i škrgut. Zvono se više ne čuje. Utonusmo u krvavu svakidašnjicu.
— To rade preko dana — objašnjavao mi je vojnik — a noću ih gore izbacujemo ispred rova. Oštar pucanj dopire, da izgleda kao da mi neko iznad glave puca. Ili se tek začuje zvizak kuršuma.
Te i njima. Ali su već stekli naviku, i lakše podnose... Hteo bih da kresnem žižicu, ali ne znam dokle dopire svetlost. Onda sam prilegao i slušam... Negde levo prolomi se eksplozija... Puške prašte ovde, onde...
Merzer grunu. Naš rovovac desno kao da zaurla. Iz objavnice bugarske dopire jauk ranjenika. Odbijeno puščano zrno jezivo zapara vazduh. Fi-u! Gr-r-ru!... Gr-r-u!
Naši pustiše crvenu raketlu. Bau-ćiu-gru! — počeše i naši brđani da riju po bugarskim rovovima. Jauk dopire i sa bugarskih objavnica, i iz naših rovova... „Majko... braćo!“ — razleže se kroz noć.
Još samo svetao odblesak zrači u visinama. Predstraže se pozdravljaju i već odjekuju pucnji pušaka. Iz nekoje zemunice dopire otegnuti, prigušeni zvuk harmonike... Negde mazga njače... Kroz saobraćajnicu se čuje zvek nečijih mamuza.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Vek protiče, deco! — Vek za vekom Možda tužno uzdišući plače; Ali vapaj do nas ne dopire — Crna kopren vekovečitosti Rastavlja nas od tajnih grobova, U kojima sahranjeni leže Vek čoveka, prošlost
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen kroza san čuo bi kako otuda kroz kujnu dopire očev glas. Pun, kratak i ponizan. Uz to zvek novaca i izvinjavanje: — Nisam mogao više, nano.
Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju.
Da uveče, sedeći ispred kapije i gledajući kako mrak pada, po ulici se sve ređe čuju koraci, iz čaršije dopire sve češće i ubrzanije spuštanje ćepenaka, ona, usred larme što je po kući, kujni, dvorištu od trčanja da se zaostali
što je po kući, kujni, dvorištu od trčanja da se zaostali posao na vreme svrši, od svetlosti i puckaranja vatre što dopire iz kujne, na mahove, brižno, kao žureći ih, govori: — Hajde! Sada će doći!
Ali noću, kad sve legne, pospi, Mladen bi gore čuo odozdo kako kroz tavanice iz sobe njihne dopire plač, jecanje, uzdasi, i to takvi duboki, žalosni uzdasi, da bi Mladenu postelja ispod njega zadrhtala...
Ćipiko, Ivo - Pauci
gdje ljeti sa stokom planduje, a gdje sada veselo snijeg lapta; vidi se kako silazi: eno već je popršano polje njime, dopire i do njega, ali još se topi ovdje, po kaljavu putu. — Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo.
Nad sve, dokle oko dopire, pala je duboka, snježana, zimnja noć, čista, bijela, neoskvrnuta kao Prečista djevica! ... A njihovi obgrljeni životi
Pa mu pade na pamet: — Možda me gazda plaši da više istrgne? I gleda u pare, i ćuti ... Iz dućana do njih dopire žagor ljudskih glasova Radi u ćutanju dolaze u pamet nekakvi ulomci sitnih misli i odvraćaju ga od glavnoga, radi čega
i plameno čelo i slijepe oči obuhvata i dok dopire — sažiže . I ne zgraža se, i lakše mu je... —Je li dosta? —Nije, brate, ni pet puta ovoliko. —Baš nije? —Ne!
Bijaše mu dodijala vrućina. Ispred očiju bliješti mu se i osjeća, gdje sunce dopire, da ga peče i kožu mu na licu suši.
Stoje prislonjeni uza zid ograde, i iz zatišja gledaju u noć. Kroz šum vjetra na mahove do njih dopire šapatljivi žamor zatresenih grana morskih borova. — Mnogo pušiš! — opazi Ivo kad osjeti oštri vonj duhana.
Djevojka popusti, ćutke idu niza selo. Mrak ih krije, a malo ko ih sreta. U hodu iz daljega do njih dopire zvuk harmonike i miješa se sa žalosnim zvukom vjetra.
Ivo stoji na mjestu i gleda za litijom. Do njega na mahove dopire snažna čeljadetska molitva: „ Jer je veliko milosrđe njegovo!” Sluša i htjeo bi da u sebi probudi zamrle uspomene.
Zraka svjetlosti iz kazane dopire preko puta do brodova u luci. A po moru je mrak, u kojem se čuje šapat s brodova i žuborenje mora između škrapa.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
smeha i života nije tu naodmet, da Bog ne pomisli kako je stvorio jedan užasno nesrećan svet od koga samo vapaj dopire.
Na počinak su otišli blaženi i razdragani. Siguran sam da im te noći nije ništa smetalo, ni buve, ni smrad koji dopire odozdo iz štala, ni suva prašina iz slame, ni krpe umesto pokrivača.
Mogu da budem sam sa sobom, a što je još važnije dovde ne dopire zadah raspadajućih leševa koji svuda leže nesahranjeni.
Nema ni najmanje nedoumice šta valja ostaviti, a šta iščupati. Jevanđelje ne dopire do njihovog uma, ono im se čini kao smutnja koja ih zbunjuje.
Spušta se sumrak. Čujem glasove monaha okupljenih, valjda, negde na sredini dvorišta. Prema mirisu dima koji dopire kroz badžu na zidu ćelije, znam da su naložili vatru pred crkvom i to me uopšte ne čudi.
Ona provetrava dušu, otapa u njoj čemer kao što topli vetar otapa sleđeni sneg u zastrancima i uvalama gde ne dopire sunce.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato je nebo potamnelo. Direktna Sunčeva svetlost ne dopire više u naše odeljenje, jer se ovo zaokrenulo u neobasjanu stranu voza.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
dva... tri! Čuje se neko stenjanje i krckanje, kao da se kidaju mišići i kosti pucaju. — Još malo! — dopire nečiji prigušen glas. — Zateži konopce! Ovi sa obale povukoše. — Ne puštaj!... Još malo!... Napred!... Stoj!
Potrčim kao bez duše u bateriju. Tamo već čujem prasak pušaka... Jedan top opali... Neka vika dopire iz baterije. Ja trčim što brže mogu.
Pri vrhu počeše se lediti šinjeli. Vetar dopire do kostiju, a snaga u ljudi sve više popušta. Veliki je ovo napor, a oni žive samo o hlebu. Pa i hleba je već ponestalo.
Bezizrazan mračan pogled njihov kao da dopire iz nekog ponora. I ćute!... Umiru, svesno, kao da im je ugodno što se oslobađaju muka.
On nam pokaza i izlaz. Išli smo u pravcu odakle dopire žagor, i najednom se nađosmo pred jednom osvetljenom salom. Lusteri su bleštali, a posluga obučena u belo odelo nosila
A na Esplanadi svira marinska muzika i dame šetaju. S druge strane dopire besomučna larma, jer je danas utakmica između engleskih i francuskih mornara u ragbiju.
Oseća se odnekuda i dah limunovog cveta... Sa mora dopire laki šum talasa. U daljini cvile šakali. Agave večito ukočene i trome. I među njima stražar iz nekog šumadijskog sela.
Teška prašina obavila zemlju, kao da smo u nekoj pušnici. Od nekoje strane dopire miris pečenih semenki. Pred Belom kulom svira muzika i sve živo ispija pivo.
Puče negde puška... — Na život i na zdravlje! — reče Luka. Svi smo se podigli i gledali u pravcu odakle dopire pucanj. Nigde se nije video čovek... Opet dva pucnja jedan za drugim. — Izvidnice — reče neko.
Jedan poslužilac ispade. Mi se sručismo kod baterije. Komandir je već okrenuo cevi topova unazad, u pravcu odakle dopire puščana paljba... Haos na svim stranama. Imao sam utisak da smo svi izgubljeni.
Na osmatračnici je bilo dosta nas, i svi smo se napregli da ocenimo odakle dopire zvuk. Ali usled gruvanja naših topova i treštanja eksplozija od njihovih granata, gubili smo orijentaciju.
Voz stade. Francuz siđe, a mi ostali ostadosmo ležeći u kolima. Spolja dopire larma, lokomotive pište, čuju se razni govori, stanična kolica tandrču.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta će mu deca, šta ptice, šta oblaci? Što bi sa vrha svoje staklene kule silazio? Vetar do njega ne dopire, ne ranjava ga trnje i kamenje. Na meko seda, po mekom hoda. Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste?
Dečak je čuo da je kula princezina visoka, previsoka, u samo nebo dopire. Ptice zaziru od nje, vetrovi je se plaše, a ključa nema. Kako poslati poruku princezi da si usamljen kao i ona?
Krošnja mu do sedmog neba dopire, a korenje je do srca zemlje spustio. Pod tim korenjem ključa izvor života. Ko ma i jedan gutljaj popije — oslobodiće se
Kakav je to šum? Zvezdana Majka prinese uho grudima svoje najmlađe kćeri i ču kako odande dopire užurbano kucanje kakvo se na nebeskim livadama nikada nije čulo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.
Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma. Na stepenicama od kućice sede Marko i Magda, osluškujući. Svirka i pesma burnija i sve bliža.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Da možda nema zmija? Majstor Mačak ozbiljno zanijeka glavom: — Zmija sigurno nema. U jarugu nikad ne dopire sunce, a u pećini je uvijek hladno. — I ti bi se usudio da se unutra zavučeš? — pogleda ga Jovanče zadivljeno.
Jovanče neodlučno zastade. — Čekaj, s koje li to strane dopire? Čitava dvorana, sa svojom zbrkom stubova, prolaza, pukotina i mračnih udubljenja, bila je ispunjena šumom nevidljive