Јакшић, Ђура - ПРОЗА
га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. „Шта је то?“ питах се сама... И једва сам чекала да га опет видим...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
2. У овом мраку, из овог сурдука, не види се даље од хлеба и лука! Из овог мрака глас нам не допире ни до праоца, ни до праунука! 3.
Ти нећеш, ко ће нас повести, закопане с ровцима и кромпирима, путниче који си босим ногама доспео тамо докле се не допире ни крилима? 4. Лађо с које се види Јерусалим! Путе којим се враћа блудни син, ратник из рата, с робије робијаш!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме... НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А крај ватре по двору час по час пролазе црне људске слике и пси. Из ара допире топот од коња, пред качаром се испрежу волови, с којима се овај час вратио Ненад из вароши.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тада почне оно чувено цвилење. Цвилење које се на све стране чује и чак у варош допире. А нарочито цвилење младих матера за првенце.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад шта? „Све докле допире видик мога разума — мислио је Јуришић — ја ништа јасно не могу да видим и ништа од свега не разумем.
Африка
Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и
Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је изгледало као да допире из даљине. Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Попци су, међутим, у трави, почели да зричу, а у висини, у мраку, јављала се опет ноћ, звездана, до које не допире људски глас, ни смех, ни плач, и која не одговара, никада.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Првоме припада и појас највиших динарских површи, а на северу допире до панонске равнице (са прелазним областима: босанском Посавином и Мачвом), док се други простире од високих површи до
југ, који се углавноме поклапа са зоном турског становништва, која се од Дојрана пружа на север, источно од Вардара, и допире скоро до Скопља. Најјасније изражена у Македонији, та се психичка граница може пратити и даље на север све до Дунава.
Од шопског варијетета је одвојен поменутим појасом турског становништа источно од Вардара. На северу допире до шумадијске групе. Више него сви остали, моравско-вардарски варијетет је разноврсног етничког састава.
Словенско становништво јужне Македоније не допире до мора или само местимично. Дуж приморја има узан појас грчког становништва, који је с једне стране у вези са грчким
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па опет ага да сеири! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Џаба причаш, то до ње више не допире! Послушај је, као да ти се ради о глави! Не вреди да објашњаваш, она је ко на другом свету...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се
Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака,
Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина... Раде, утркују се, диркају једно друго, па се споречкају и, тобож расрђени, одмичу се. Ћуте обоје.
Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева. Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас и последње речи једне те исте песме му: А ја сам ти, Лено, болан, болан — нреболан!
још не заспале птице, до вас, у бунару, како капље вода са овлажених каменова, а одозго из циганске махале једва допире зурла, која танко пишти и чује се далеко, далеко... Данас била недеља, а мене једва отргли са свадбе.
Месец сија као растопљено олово. Сенке велике, мрке, таласају се и шире. Са свадбе, кроз нашу башту, допире мрка, жута светлост, испрекидана и изломљена од грања и лишћа док до нас допре. И они тамо на свадби вечерају.
Свирачи свирају, оро се већ раширило и почело да допире чак овамо, до нас, а он никако да дигне руку с њених, и да се одвоји и оде. Нушка се једва ослободи. — Хајдемо!
Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре. Са улице допире оштар бâт нових ципела.
На мој мали фес мећеш китку, стару, очеву, од самога филдиша, која ми до испод ушију допире. Опремиш ме. Дâш свећу, босиљак, марамицу.
има кад, три су дана. И заиста, ено, другог дана, једва ако је поноћ прешла, а по гдегде тек запишти зурла и допире који глас песме.
А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика. Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од
А оно се надалеко чује. Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: — Мито!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Довиђења! — Довиђења, довиђења, господине. Кроз затворена врата трпезарије допире разговор укућана. Моја соба је до синоћ припадала некоме од чланова породице: пространа, чиста, с много фотографија.
Слушам лагани шумор овога биља и гласна довикивања птица у висинама. Чује се шум ваздуха и воде, а из даљине допире лавеж. Поред свега тога, називам опет, по навици, то ноћним ћутањем и тишином.
Мислим: Како не потрче сви онамо! Сви прозори нису затворени, а људи, до којих допире тај глас, не могу да се не пробуде. Видим да су неки прозори уистину осветљени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
С времена на време дају се застанци и људи поседају. Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи се кроз ноћ.
Неки умиру. У једнога се груди снажно надимају, а полуотворене очи већ су потамнеле. Допире однекуд самртни ропац. А из кафанске собе, где раде лекари, чује се ужасни крик.
Штрчао је звоник цркве, као да вапије за помоћ. Повремено допире снажан замах пушчане ватре, а ваздух пара шум аероплана који шестари над крвавим разбојиштем.
На десној страни од нас кркљало је од пушчане ватре. Из оне шуме непрестано допире клокотање митраљеза. Нека наша батерија, а и аустријска, засипају, чини нам се, исти простор у шуми.
Засипа крв војнике, који журно цепају кошуље да би му запушили рану. — Сеци руку! — виче неко. — А-а-а!... А-а! — допире умирући глас темпирача, чији се очни капци лагано склапају, а руке све више опуштају. — Оставите га, оставите!
Опет се чује команда... Нисмо у стању да осматрамо, али по команди и убрзаној паљби пушчаној која допире из равнице увиђамо да је код наших пешака мучно стане.
Људи су изнемогли и поспани, коњи већ преморени... Око поноћи дуну неки ветар и поче киша. Однекуда допире плач деце и жагор жена. Слаби вочићи не могу више да вуку и читава ова маса народа заглави се у једној јарузи.
Стигосмо у подножје Космаја. Са врха допире живо пушкарање. Пошто је већ пао мрак, командант пешачког пука рече командиру да за ноћас останемо где смо а сутра ће
Пред другом кафаном повезани коњи за дрвета на тротоару, а изнутра допире песма пијаних људи. Из једних кола покривених арњевима помоли се једна глава. — Друже, где је, славе ти, та Бањица?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада. Чобанчад, видевши путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.
А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Ослободитељка! Та ни Дропцу не би бранила да је зачепи! БЛАГОЈЕ: Само ти лај! Твој лавеж до ње не допире! ГИНА: Знам да не допире, много је она високо! Не може да је повали само ко неће!
Та ни Дропцу не би бранила да је зачепи! БЛАГОЈЕ: Само ти лај! Твој лавеж до ње не допире! ГИНА: Знам да не допире, много је она високо! Не може да је повали само ко неће! БЛАГОЈЕ: Научио је Благоје да разликује свилу од саргије!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пода мном једнако видим собу и четири дашчана кревета у мраку, откуда допире смрад. Једне издеране ципеле остављене на столу. Ето, и то је својина!
Прелазим руком по челу, и лежем на стену, из које тече нешто румено, као крв. Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних витких тела, голих као богови, меша се у маглу, која нас обавија.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Допире ли Страдија до мора? — Засад не. — Па нашто онда тај закон? Посланик се насмеја и додаде: — Наша се земља, господин
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На дубинама од 1000—1200 метара до њих не допире ни траг од каквог спољњег зрака. Они ту живе у увек хладној води, чија се температура не разликује много од оне на 0˚,
Пре тога није се могло ни замислити постојање органског света у дубинама у које не допире сунчана светлост и где је огроман притисак воде.
Сасвим нове крупне врсте ванредно лепих боја потврдиле су да у океанским понорима, у које не допире ни најслабији зрачак сунчане светлости, ипак има интензивног органског живота.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОМРЧИНА И Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа; Од свеколиког светског јада Не допире до мене ништа.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ КНЕЗ РОГАН Хвала Богу, пасјега милета, кâ је опит са злом и неправдом! Ђе допире, ту закона нема; закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише. ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши. Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење селака.
службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње,
Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака. И | одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код
И | одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире. Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.
И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак зато промешан са свежим ноћним
Сву ме изуједа. Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене: — Сама је кучка.
Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине. Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.
Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха. И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.
Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: — А, дедо! Наздрави, дедо!
Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе. Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.
стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.
Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост. У кујни светлуца мала лампица што је на столичици близу врата.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Далеко, тужан, сам, сред црних њива, С болом, празнином — све к’о да се снива! А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће их све
руку, У шиби кише из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно допире до мене Звук капи које о прозоре туку.
свакад, много, мало, Трептати увек: у тишини, У бурном ветру, на висини, У мирном куту, где се чини Да не допире вал оркана.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз њих допираше оно „благовоније“ које допире из манастирске кујне. — А јеси ли кад бија овди? — запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.
Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским планинама и допире чак до српске границе. Говорећи о јатацима судија настави: — Шве на Радека!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— гранама као рукама бор загрли мале свираче и повуче их увис, на сам врх крошње до којег поглед једва допире, али гониоце ни то не обесхрабри. — Донесите лествице! — рече заповедник потере.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Понекад би му се учинило да му поглед допире до самих градских зидина и да јасно види баш Стамбол-капију. Опака и равнодушна под турским стражама, нетакнута
једу се сендвичи и сладолед и, кришом, протура хашиш, из трговачке уличице која носи име доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог
Лети, откако је подигнуто ново насеље на старом Дорћолу, до врха Вишњићеве више не допире мирис Дунава али се и даље, повремено, окупљају сени малих трговаца са некадашње Јованове пијаце.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања!
И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре... - Ал' ћути, песмо, даље не говори!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
катете и хипотенуза равнокраког правоуглог троугла инкомензурабилне величине показује јасно да рационално расуђивање допире даље од искуства. До тог сазнања немогуће је било доћи путем искуства и мерења.
Али је у њој ипак стекао нека корисна искуства: он увиде јасније од свих својих савременика докле допире власт науке, шта су хипотезе, а шта природни закони. „Од сад се не упуштам ни у какве хипотезе“, рече он.
„Природа се покорава својим законима; ако их познајемо, онда прозиремо ткиво природе до оне дубине до које допире вид нашег ума даље не. Где лежи та граница преко које не можемо прећи? „Природни закони!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
! Али дивизијар, стари војник, закопчан, нема воље ни да наговести. И официри срчу и ћуте. А из села, изненада, допире граја, неко комешање као узбуна, па све ближе и јасније, и чопор мештана појављује се, па се приближује дивизијару.
Шта? Зашто да га убијем? Али иза брега однекуд, дубоко однекуд допире нечији глас, неко дрско понавља моје сопствене речи.
што онако фино преду и јецају, и као најфинија невидљива пара свилено брује, и нису млазеви, већ истинско брујање што допире из бескрајних низова телеграфских стубова који промичу, путују, лете некуда, сами самцати, или се врте као вретено,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А онда прве, без подлоге живахне ријечи при сусрету. Све то допире до мене сординирано, издалека. И, из ове моје сигурности, готово забавно. Јер ја се осјећам доста безбједан.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Што сам више слушао, све сам више био уверен да до мене допире језик звезда као човечији глас преко телефонских жица, ношен променљивим електричним и магнетним силама.
А када сам јој говорио о Фарадејевој визији да се сва материја распростире тако да допире до сваке тачке васионе, и да су због тога све ствари у међусобном контакту, да свака звезда осећа, да се тако
Ћипико, Иво - Приповетке
Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен тугаљивим хуком ноћног ветра што чак до срца допире. Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза.
Путем не сретају чељади, а и уоколо све је мирно, само што из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе, а доље код мора, неко камен креше.
јој бучи море, но нема оне првашње силе, а мјесечева свијетла зеленкаста пруга из отворене пучине игра на валовима и допире све до на жало. —Почекајмо још! — вели стари рибар.
Дангуба остаде сам куњајући. А сунце осваја, свугдје док око допире свјетлост и жар; увукло се у доце и драге, чисто прожига.....
У пуноме сјају трепери плаветнило мора и земље, и свугдје оно допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и поточине, и драге, и гудуре прекоморских брдина што се одбљескују у јасној
По Дубрави уоколо већ се пеку на ражњу јањци и овчевина; дим се губи у светлости дана, а воњ допире до њега и чисто га подражује...
веселијим, и часом зажели да овде остане у овој питомини, али кад се сети њих, Примораца, чији жагор до њега допире, махом се сневесели: чудо што се они одвојили од њих Загораца! Ситни су, тесногрудни... нису обилати....
Само шум усамљених чесама блажи тишину. Нигде никога докле око допире, а иза решетака кућа свих облика и свих боја гледају га стотину радозналих очију турских женскиња.
осамљени платан испод којега у хладу одмара се са дугим камишем у устима неки стари Турчин, сакривене баште из којих допире јаки мирис, заклоњене грчке црквице, манастири... Све ређи пролазници, неко пусто поље.
Залутали галебови Мраморнога мора савијај у се над порушеним градом и криче... А уоколо, док око допире, виде се жута поља посута житом, цвећем и дрветима, велики део стамболијских предграђа са својим вијугастим улидама,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
контекст непосредно се осећа у ратним поемама, и о њему се најпре и најрадије говори, али се при томе не допире до унутарње структуре Куленовићевог стиха, него се истичу спољне везе, спољни односи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он онда узме цигарету коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто,
Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају.
и тишине Софка се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког мириса који до ње допире из дворишта, баште; него се само прибојава да ће је све то суновратити, као што и хоће, у еротски доживљај, који она
А кроз све те трагично обасјане призоре проткива се јунакињино опажање црквеног простора као подлога из које допире један елементарнији људски страх.
се може казати да је посувраћена баш зато што је окренута унутра, према сопственоме телу; еротска жудња која из тела допире до свести враћа се, опет, назад на само то тело.
И док је тако све уоколо „скамењено, мрачно и немо”, једино „отуда, са реке, а баш над оним понором, допире шум и то као од крила. Као треперење голуба.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Свет нестаје полако, тужни свет. Ко ће наше срце и кости да сахрани тамо где не допире памћење, покрет где нас не умножава и не понављају дани!
Краков, Станислав - КРИЛА
Фиве—о—цлоцк. Избријани и румени официри дошли су да свој чај попију. Доцније ће играти покера. Из једне собе допире страшна граја. Гласови су оштри и пискави. И обојена власница морала је да покрене урањено тело.
Петровић, Растко - АФРИКА
Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и
Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је изгледало као да допире из даљине. Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затим оспе у правцу куда ми идемо, или закркља на целој линији. Из даљине као да допире неки жагор, док у једноме моменту не зачусмо јасно нечије: „Уре, уре!“ Застали смо.
Једног сам оборио. Други паде. Уби га неко. Чујем нечији ропац... „Држи везу!“... „А-ха!“ — допире крик. Опет ровови, камење. Отуда сунуше на нас бајонети... Ми прилегосмо с ове стране. „Предајте се!“... Ура! Ура!
Сви скачу, окрећу се. У павиљон увео неко кучку. Из једнога угла допире глас, као вапај: — Неподношљиво! Зашуштале су сламарице. Ревносни потпоручници скачу и сви наглас протестују.
Рововци грокћу. Пољаци праште. Хаубица грми. По пуцњу знају војници одмах која батерија гађа, а по правцу одакле допире пуцањ пушака, ма то било и у мрклој ноћи, казаће на коме је тачно положају.
Тешка хаубица груну и гранате запараше ваздух. Као да чујемо како од оне стране допире јаук и шкргут. Звоно се више не чује. Утонусмо у крваву свакидашњицу.
— То раде преко дана — објашњавао ми је војник — а ноћу их горе избацујемо испред рова. Оштар пуцањ допире, да изгледа као да ми неко изнад главе пуца. Или се тек зачује звизак куршума.
Те и њима. Али су већ стекли навику, и лакше подносе... Хтео бих да креснем жижицу, али не знам докле допире светлост. Онда сам прилегао и слушам... Негде лево проломи се експлозија... Пушке праште овде, онде...
Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника. Одбијено пушчано зрно језиво запара ваздух. Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у!
Наши пустише црвену ракетлу. Бау-ћиу-гру! — почеше и наши брђани да рију по бугарским рововима. Јаук допире и са бугарских објавница, и из наших ровова... „Мајко... браћо!“ — разлеже се кроз ноћ.
Још само светао одблесак зрачи у висинама. Предстраже се поздрављају и већ одјекују пуцњи пушака. Из некоје земунице допире отегнути, пригушени звук хармонике... Негде мазга њаче... Кроз саобраћајницу се чује звек нечијих мамуза.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче, децо! — Век за веком Можда тужно уздишући плаче; Али вапај до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени леже Век човека, прошлост
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас. Пун, кратак и понизан. Уз то звек новаца и извињавање: — Нисам могао више, нано.
Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају.
Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали
што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: — Хајде! Сада ће доћи!
Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...
Ћипико, Иво - Пауци
гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази: ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи овдје, по каљаву путу. — Нека снијега! — помисли Раде чисто весело.
Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као Пречиста дјевица! ... А њихови обгрљени животи
Па му паде на памет: — Можда ме газда плаши да више истргне? И гледа у паре, и ћути ... Из дућана до њих допире жагор људских гласова Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега
и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допире — сажиже . И не згража се, и лакше му је... —Је ли доста? —Није, брате, ни пет пута оволико. —Баш није? —Не!
Бијаше му додијала врућина. Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.
Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ. Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. — Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана.
Дјевојка попусти, ћутке иду низа село. Мрак их крије, а мало ко их срета. У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.
Иво стоји на мјесту и гледа за литијом. До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „ Јер је велико милосрђе његово!” Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.
Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци. А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
смеха и живота није ту наодмет, да Бог не помисли како је створио један ужасно несрећан свет од кога само вапај допире.
На починак су отишли блажени и раздрагани. Сигуран сам да им те ноћи није ништа сметало, ни буве, ни смрад који допире одоздо из штала, ни сува прашина из сламе, ни крпе уместо покривача.
Могу да будем сам са собом, а што је још важније довде не допире задах распадајућих лешева који свуда леже несахрањени.
Нема ни најмање недоумице шта ваља оставити, а шта ишчупати. Јеванђеље не допире до њиховог ума, оно им се чини као смутња која их збуњује.
Спушта се сумрак. Чујем гласове монаха окупљених, ваљда, негде на средини дворишта. Према мирису дима који допире кроз баџу на зиду ћелије, знам да су наложили ватру пред црквом и то ме уопште не чуди.
Она проветрава душу, отапа у њој чемер као што топли ветар отапа слеђени снег у застранцима и увалама где не допире сунце.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато је небо потамнело. Директна Сунчева светлост не допире више у наше одељење, јер се ово заокренуло у необасјану страну воза.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука сунца Зографе Докле твој поглед допире Чујеш ли коњицу ноћи Алах ил илалах Кичица твоја не дрхти Боје се твоје не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
два... три! Чује се неко стењање и крцкање, као да се кидају мишићи и кости пуцају. — Још мало! — допире нечији пригушен глас. — Затежи конопце! Ови са обале повукоше. — Не пуштај!... Још мало!... Напред!... Стој!
Потрчим као без душе у батерију. Тамо већ чујем прасак пушака... Један топ опали... Нека вика допире из батерије. Ја трчим што брже могу.
При врху почеше се ледити шињели. Ветар допире до костију, а снага у људи све више попушта. Велики је ово напор, а они живе само о хлебу. Па и хлеба је већ понестало.
Безизразан мрачан поглед њихов као да допире из неког понора. И ћуте!... Умиру, свесно, као да им је угодно што се ослобађају мука.
Он нам показа и излаз. Ишли смо у правцу одакле допире жагор, и наједном се нађосмо пред једном осветљеном салом. Лустери су блештали, а послуга обучена у бело одело носила
А на Еспланади свира маринска музика и даме шетају. С друге стране допире бесомучна ларма, јер је данас утакмица између енглеских и француских морнара у рагбију.
Осећа се однекуда и дах лимуновог цвета... Са мора допире лаки шум таласа. У даљини цвиле шакали. Агаве вечито укочене и троме. И међу њима стражар из неког шумадијског села.
Тешка прашина обавила земљу, као да смо у некој пушници. Од некоје стране допире мирис печених семенки. Пред Белом кулом свира музика и све живо испија пиво.
Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука. Сви смо се подигли и гледали у правцу одакле допире пуцањ. Нигде се није видео човек... Опет два пуцња један за другим. — Извиднице — рече неко.
Један послужилац испаде. Ми се сручисмо код батерије. Командир је већ окренуо цеви топова уназад, у правцу одакле допире пушчана паљба... Хаос на свим странама. Имао сам утисак да смо сви изгубљени.
На осматрачници је било доста нас, и сви смо се напрегли да оценимо одакле допире звук. Али услед грувања наших топова и трештања експлозија од њихових граната, губили смо оријентацију.
Воз стаде. Француз сиђе, а ми остали остадосмо лежећи у колима. Споља допире ларма, локомотиве пиште, чују се разни говори, станична колица тандрчу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене куле силазио? Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење. На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте?
Дечак је чуо да је кула принцезина висока, превисока, у само небо допире. Птице зазиру од ње, ветрови је се плаше, а кључа нема. Како послати поруку принцези да си усамљен као и она?
Крошња му до седмог неба допире, а корење је до срца земље спустио. Под тим корењем кључа извор живота. Ко ма и један гутљај попије — ослободиће се
Какав је то шум? Звездана Мајка принесе ухо грудима своје најмлађе кћери и чу како оданде допире ужурбано куцање какво се на небеским ливадама никада није чуло.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући.
Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући. Свирка и песма бурнија и све ближа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Да можда нема змија? Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема. У јаругу никад не допире сунце, а у пећини је увијек хладно. — И ти би се усудио да се унутра завучеш? — погледа га Јованче задивљено.
Јованче неодлучно застаде. — Чекај, с које ли то стране допире? Читава дворана, са својом збрком стубова, пролаза, пукотина и мрачних удубљења, била је испуњена шумом невидљиве