Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I nikakve naivnosti i sitnice u tome ne dopuštam, niti tu može biti sitnica već je sve krupno sudbonosno i neo rostivo. Jer sva ona, nežna je i mora da pripada meni i
Afrika
Obojici mojih momaka dopuštam da izbace iz džakova svu sadržinu pa da ih upotrebe kao pokrivače. Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu
Matavulj, Simo - USKOK
Zašto to nijeste učinili? Ja sad ne dopuštam da se grad ranije otvori! Ivanović se isprsi: — Gospodine, vi s nama govorite gore nego sa svojim soldatima!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Oprostite, zaboravite sve što je bilo... i njoj potekoše iz očiju krupne suze. — Ama šta vi !... Ne dopuštam... misao takvu ne dopuštam !... Znate li vi... znate li... o, pa vi ne znate, vi ne vidite!...
i njoj potekoše iz očiju krupne suze. — Ama šta vi !... Ne dopuštam... misao takvu ne dopuštam !... Znate li vi... znate li... o, pa vi ne znate, vi ne vidite!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jedan debeljko iskrivljenog vrata navaljivao je dobroćudno. — Jednu od Vojislava Mlađeg, Mikobere, molim te. — To ne dopuštam — prodera se Nikola. Sit sam ga. Ni većeg zabušanta, ni dosadnijeg patriote.
— Ko? — Dušan Vasiljev. — Nastavi, nastavi! — Ne — reče hladno student, čije me smelo držane zadivi. — Nikom ne dopuštam da me prekida.
— Ne dopuštam ti da me tako bles... — Ne, ne, ne, ne! Stani! Slušao sam te dosta, sad si ti dužan mene da čuješ. Ti si meni sve obja
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— He, neka ostanu oba na otaru! — ne popušta Žižica, i otare rukom usta. —Dobro govori... Neka ostanu oba... —To ne dopuštam! — plane dum Andrija. — Napokon, ko ste vi?... U nastaju nedjelju, po podne iza blagoslova, odnijeće se kip na groblje...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ — „Aman, pa ti si moja žena!“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!“ – „Kad bi te neko i pitao, bre!..“ – „Ćuti, kučko!“ — „Hajde, budalo arnautska!..
Petrović, Rastko - AFRIKA
Obojici mojih momaka dopuštam da izbace iz džakova svu sadržinu pa da ih upotrebe kao pokrivače. Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Što se mene tiče, taj Prohor bi odmah mogao ustati iz svog groba. Ja ne dopuštam da iko na ovome svetu bije moju bitku, a najmanje taj matori kuštrin koji ionako jedva gmiže po zemlji i bez trnove
Šta bi mi radije oprostili moji zaštitnici ovde u Kuli: da li to što dopuštam svojim monasima da žive kao i svi drugi smrtnici, dakle da greše na isti način kao i oni sami, ili da ih držim daleko