Radičević, Branko - PESME
Kâno ocu svome što bi čedo, Jer da tede, mogaše me jednom Rukom svojom zadržati lednom, Ta kad ono u Vodi neuka Dovatila ta samrtna muka, Kad se voda nada mnome sklopi, Oj Dunavo, ti me ne utopi, Ti me diže, privati obala, Zato tebi
Kad je zgleda belu i rumenu, Svet se celi oko njeg' okrenu; Srce mu je mlada dovatila, Dovatila, živo pokosila. Pa kad opet junak dođ(e) k sebe, Onda reče: „Moram imat tebe, Ao Cveto, a moj beli dane!.
Kad je zgleda belu i rumenu, Svet se celi oko njeg' okrenu; Srce mu je mlada dovatila, Dovatila, živo pokosila. Pa kad opet junak dođ(e) k sebe, Onda reče: „Moram imat tebe, Ao Cveto, a moj beli dane!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Onda mlada ode u riznicu, dovatila sablju Momčilovu, te je slanom zatopila krvlju; pak se vrnu u meke dušeke. Kad ujutru zora zab'jelila, poranio vojvoda