Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кâно оцу своме што би чедо, Јер да теде, могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у Води неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби
Кад је згледа белу и румену, Свет се цели око њег' окрену; Срце му је млада доватила, Доватила, живо покосила. Па кад опет јунак дођ(е) к себе, Онда рече: „Морам имат тебе, Ао Цвето, а мој бели дане!.
Кад је згледа белу и румену, Свет се цели око њег' окрену; Срце му је млада доватила, Доватила, живо покосила. Па кад опет јунак дођ(е) к себе, Онда рече: „Морам имат тебе, Ао Цвето, а мој бели дане!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онда млада оде у ризницу, доватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу; пак се врну у меке душеке. Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода