Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nogić zakuca na vratima. Ukućani se izbudiše čim razabraše njegov glas. Dočekaše ih da veselije biti ne može... Žene spremiše večeru i hajduci večeraše kao carevi, iako večeraše na Drenovoj Gredi.
Nemoj oklijevati... — Dobro. Idem iz ovih stopa — reče Ivan. Pa se diže i ode Sevića kući... Tamo ga dočekaše lepo. Miloš Sević bio je čovek dobar, blag, miran.
— upitaše svi. Starac samo prošaputa: — Marinko! 12. LOM Mladen ode Ivanovoj kući da odnese poruku Miloševu. Dočekaše ga tamo ne može bolje biti. Odmah ga posadiše da sedne i doneše rakije da ga usluže.
Turci se skleptaše oko bogatog takuma na konju, a Kulin se naturi za Lukom. Međutim, Lukini ga momci dočekaše vatrom iz pušaka i oboriše na mesto. Pršte turska vojska... Vojvode se naturiše za njima u poteru...
Malo zatim dođe i starojko, Jova Jurišić... I njega tako isto dočekaše... Zasedoše za sovru pred kućom, koja se sve više punila odabranim uzovnicima. Stanko beše otišao da se opremi.
Nije šala, brate, toliko vreme ne vide on družine svoje, ne našali se šalom junačkom. I dočekaše ga kao vojvodu. To beše pravi dan slave. Svaki ti to htede da se približi i poljubi sa Stankom.
Svi se nasmejaše. — Da se vratimo u šarampov! Kad se vratiše dočekaše ih ne može lepše biti. Vojvode se ljubiše s njima. Čupić da je mogao u nedrima bi im mesta pravio.
— To Turci idu! — pomisli. Pa zapliva... 17. DIVOVI Zeka se vrati u šanac. Tamo ga dočekaše veselo. Zavrzan nije znao šta čini od radosti, samo je žalio što mu Surep nije tu. — Ali, stići će valjda... — reče.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
babetinom u vojničkom odelu, a Komesar, jer je Isakovič pretegao kola na levo, tako da je on sedeo sav nakrivljen... Dočekaše ih pucnjavom, mahanjem zastava, urlajući komande, pozdrave, raporte... Sunce nije moglo da probije oblake.
Naslutiše ogromnu razliku između njine neprekidne patnje i veselja tuđeg, kad ih po selima dočekaše gozbe, pečeni jarići, udaranje u zvona crkvena i čitavi kotlovi vina.
Matavulj, Simo - USKOK
Zbilja, ti si uskok po drugi put!? Domaći dočekaše Janka s uzvicima, i svi se mirbožaše s njim. Knez mu dade naforu, pa je podijeli i ostalijema.
Svi ostali pođoše za njim, jedan za drugim gologlavi i lelečući. Ženske ih dočekaše na vrh polja još strašnijom zapijevkom i tako kroz mrak, uza strahovitu viku, unesoše Krcuna u kuću...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tamo me dočekaše radoznalo i s poštovanjem, kao nekog slavljenika. Svi su već znali priču o drmogaćinom megdanu sa žandarmima i sjaj
— Proglasili, kućo moja. Pođem ja da ćeram Daninu penziju, on je toliko godina bio cestar, putar, a oni me dočekaše ko na sablju: baba, ti si poginula, kakva penzija. Pa vidiš li, sinko, da sam živa?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tako li ti? Čekaj, da li ću da ti igram na svadbu. Ućutkah ga duvanom i uđoh u vinograd. Žene me jedva dočekaše i osuše grdnjama: gde sam bio? što ne radim? kako neću ni večeru da dobijem, i drugo. Odgovaram ja njima. Šalim se.
Pa kad starojko ne može više da izdrži, viknu Šabanu: — Šaban, de onu, tešku... Cigani im zasviraše. Žene to jedva dočekaše i istrčaše iz kuće, sada tobož samo da gledaju, a posle će se već i one uhvatiti u oro. A oro već počelo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onaj od zmajeva što bijaše vešt u vatanju pritrči i privati devojku na ruke lako, a sedmoglava zmaja dočekaše ona druga braća i pokidaše mu svi sedam glava pre nego što je na zemlju pao.
On izišavši preda njih pozdravi ih: — Pomoz bog, braćo! — Bog ti pomogao! — dočekaše oni. — A otkuda smo mi tebi braća, ta mi ne znamo još ko si ni otkuda si.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Stanko prekide razmišljanja. Odzvoniše na skup, pa kroz pola časa za polazak i naposletku dočekaše pratnju zvonima. Onda siđoše obojica dole u crkvu, da se po običaju, nađu oko popova.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
serdara i dva vojevode sa njihovo trista sokolovah, soko Bajo su tridest zmajevah mrijet neće dok svijeta traje. Dočekaše Šenđera vezira uvrh ravne gore Vrtijeljke i klaše se ljetni dan do podne.
VUK MIĆUNOVIĆ A kako te, zbilja, dočekaše? VOJVODA DRAŠKO Ko m' u zli čas dočekivâ, Vuče? Ja nijesam ni poznâ nikoga, a kamoli da me ko dočekâ, n i ona ružna
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ona skrenu. Sve koje su ležale radosno, dirajući je, dočekaše je i načiniše joj u sredini mesta. Ona se pope, leže. Ali ne kao ostale, na leđa komotno, već ničke, sakrivši prsa i
Sve se k njoj okrenuše i sve je kao u jedan glas, zadirkivajući je, dočekaše: — O, nevesto! nevesto! Ah, Tomčo! Ah, pusti sine! kakvu će sutra da grli! — More, đuvendije!
Prvo kao pokleknu, odskoči i odmah zatim poče okruglo, toplo da se nija i kreće po svirci. Ostale jedva dočekaše tu njenu razdraganost, te i one počeše još veselije i bešnje, osobito čuvena i strasna igračica, tetka Pasa.
Sofka, kao svaka seljanka, dolazi da ih dvori, od radosti, sreće, podignuvši se, čisto ničke klanjajući se ispred nje, dočekaše je. Žene, sve zaradovane, i tim Sofkinim dolaskom sasvim oslobođene, počeše da se okupljuju oko nje.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Veseli i osvježeni čudnim nekim osjećajem pođoše doma. Razumije se da su krili svoju tajnu. Jedva dočekaše popasna doba da se opet sastanu sa čikom. Pri drugome sastanku bjehu već sasvim slobodni s njim.
A bilo je ovako. Ta tri četovođe, koje pomenusmo, sa dvadeset biranijeh druga dočekaše karvan što je silazio od Trebinja u grad (Dubrovnik). Turaka je bilo nešto više.
Stanković, Borisav - JOVČA
Pusto! JOVČA (u prolazu pored Vaskine sobe, lupa; i pored ljutine što ih ni ona ni ostali u kući, svi skupa, ne dočekaše kako se nadao, ipak nežnije): Vaske, čedo! Ustaj! Tata došao i...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad stigosmo dole, zatekosmo celu porodicu okupljenu u trpezariji. Deca, umivena, očešljana i lepo odevena, dočekaše me kao svog milog druga, a stari kao člana porodice. U tom krugu osetih se kao da sam među svojima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Teške motke zastava oslonjene im na sjajnim uzengijama. A tada, srčano i kao podmlađeno, kao da najedanput sve ožive, dočekaše ovu konjicu uzvicima: „Živela konjica! Zdravo, sokoli naši!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On, izišavši preda njih, pozdravi ih: — Pomoz̓ bog, braćo! — Bog ti pomogao! — dočekaše oni. — A otkuda smo mi tebi braća, ta mi ne znamo još ko si ni otkuda si.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kako se koji iskrca onako i zastane — iščekuje druge, da se udruže pa da zajedno hrpimice krenu u varoš. Na putu ih dočekaše financijalni stražari i do kože obađoše.
Sveće nisu imali. Pokušaše užgati vatru, ali se žigice behu ovlažile, a nije bilo čim suhim uspiriti. Jedva dočekaše dan. Marko se nije digao, nego ostade ležeći na vlažnoj slami. Ujutru u dvorištu desio se župan.
U selu ih dočekaše školska djeca, odmah saznadoše o čem se radi, pa, bučeći, prate ih do gospodareve joj kuće, gdje svatovi čekaju.
— Dakle, što ćemo? — upita ih, našavši se u, neprilici. — Neka ostane kako je i bilo! — jedva dočekaše njih obojica. — To nije moguće, — reče kao za se župnik. Pa, predomislivši se, nečemu se sjeti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane zatvorene kare Čerkezi su bili dosta blizu i naše ih kare dočekaše složnim plotunima.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zabasali smo... Zabasali smo!... Njegov iznemogli glas dočekaše i zgrabiše vihori i, kao osvetnički, pomamno ga rastrgoše i razniješe po uzbješnjeloj, ludoj noći zmijanjskoj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Svi pitate: „Otkud si došao?”Zar koga ja za to pitam?... I stade se tužiti na neke u varoši što ga tim upitom dočekaše. — Ne ljuti se! — miri ga Ivo. — Ne prigovaram tebi... poznajem te. Uto gostioničarka donese večeru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni me svi dobro znaju, jer sam pred njima rastao. Zato me dočekaše kao svoje rođeno dete. Našem razgovoru ne beše kraja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
tek ona strča dole, otvori vratanca u kapiji, uvuče unutra i mladiće i čuvara s psom i vrećom, probudi jedno mlađe, i dočekaše zoru u raspoloženju koje je teško opisati, koje se kao san doživljuje, i kao san samo i ostaje.
Pavle moj, naravno i njegova mati, i sad me dočekaše, mene i moju brigu, kao da sam njihov rođeni — a mom ocu sve to nije razlog da bude i Bogu blagodaran i radostan!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sad nož rešava sudbinu jednih i drugih. Iz jednog rova videsmo kako naši iskočiše i na nož dočekaše neprijatelja, u čije se mase brzo izgubiše. „Sa ovima je svršeno!“ — pomislih.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila. Lijepo ga svati dočekaše: „Dobro došô, mlađano Bugarče! Nek je jedan više u družini!
Momčil' pade gradu niz bedene, kraljeve ga dočekaše sluge na mačeve i na koplja bojna, na nadžake i na buzdovane; a dopade kralju Vukašine, udari ga onim bojnim
Kada slavni srpski knez Lazare posla zeta Miloš-Obilića u Latine da kupi harače, Latini ga divno dočekaše, i gosposkom časti ugostiše, pa ga vode pred bijelu crkvu, pred bijelu crkvu Dimitriju, pak se vale latinska
carstvo postanulo; a viđe ga starac Jug Bogdane, i viđe ga devet milih šura, sokolova devet Jugovića: mila zeta jedva dočekaše, u naruče zeta zagrliše, vjerne sluge konja prifatiše; zeta vode na frenđiju kulu.
“ To katane jedva dočekaše, pustiše mu dvije vojevode. Al̓ eto ti Jerine proklete, s njome ide dvanaest dvorkinja, te joj nose skute i rukave.
Svi čobani jedva dočekaše, išćeraše svinje iz obora, pak šarene puške potprašiše, namah oni za Đorđem pođoše. Ode Đorđe pravo svome dvoru; a kad
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovo je upalilo. Dječačić uplašeno pogleda svoju kuju i skoči na noge. — Hajdemo brzo! U logoru dočekaše Nikolicu srdačnije negoli se Stric tome nadao.
— viknu knez. — Svi ćemo u varoš da tražimo Lanu natrag — dosjeti se djed Aleksa. — Idemo već sutra! — dočekaše još neki. — Povedite onda i njihovog vođu, onoga što je utekao! — podrugljivo reče knez. — Tu sam ja!
Ako se ne vratim, pripazite moju staru mater, drva joj donesite. — Hoćemo! — dočekaše u jedan glas oba đaka, a kad krupni rezervista, mokar i poguren, zamače niz put, Jovanče tiho reče: — Treba obići
— pitao ih je on i praveći se važan dodavao. — Mi u radionici ne dižemo glave s posla. Međutim, jednog dana dočekaše ga Stric i Potrk nemarno i naduveno.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svi se s pouzdanjem na boga priveriše i k prečistoj Bogorodici pomoći... i trpljahu u tome nadanju, koje no malo posle i dočekaše. Ne bi im na prazno to pouzdanje.