Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bajevič mu reče da je to Joka Stana Drekova, koju je muž, u Trijestu, osramotio i napustio, jer mu se dosadilo da čeka. A što pita?
Bajevič ga, namrgođeno, upita: Joku, Stana, Drekova? A šta bi hteo? Stojeći na pontonskom mostu, Isakovič se bio zagledao u Sunce, to jest odbesak Sunca, koji je na
Ona mu mirno – kao da ga nikad nije videla – reče da je Joka, Stana, Drekova i da ju je muž, u Trijestu, osramotio, i ostavio. Dosadilo mu da čeka, pa je nestao. Ona nastavlja put, bratu, u Rosiju.
Da je bio na mestu Drekova, on je ne bi napustio! Tek što to reče, pokaja se, jer vide, kako joj lice pokriva neko samrtničko bledilo.
A sve se svršilo, time, da se danima za Črnogorce raspitivao, i za neku Joku Stana Drekova. U štapskvarteri Vitkoviča, međutim, niko nije znao, gde se, sad, taj transport iseljenika, nalazi.
A molio je da bude izvešten, ako se nađe Joka Stana Drekova – neka njegova, daljna, rođaka. Vitkovič je, na raportu, svojeručno, napisao: Ad acta!
Jezdimirovičeva radoznalost bila je pobuđena čudnim slučajem, da je neki oficir tražio Joku Stana Drekova – koja mu je bila sestričina, a koja se bila, sa njim, i njegovom ženom, i decom, vratila u Kijev.