Црњански, Милош - Сеобе 2
Бајевич му рече да је то Јока Стана Дрекова, коју је муж, у Тријесту, осрамотио и напустио, јер му се досадило да чека. А што пита?
Бајевич га, намргођено, упита: Јоку, Стана, Дрекова? А шта би хтео? Стојећи на понтонском мосту, Исакович се био загледао у Сунце, то јест одбесак Сунца, који је на
Она му мирно – као да га никад није видела – рече да је Јока, Стана, Дрекова и да ју је муж, у Тријесту, осрамотио, и оставио. Досадило му да чека, па је нестао. Она наставља пут, брату, у Росију.
Да је био на месту Дрекова, он је не би напустио! Тек што то рече, покаја се, јер виде, како јој лице покрива неко самртничко бледило.
А све се свршило, тиме, да се данима за Чрногорце распитивао, и за неку Јоку Стана Дрекова. У штапсквартери Витковича, међутим, нико није знао, где се, сад, тај транспорт исељеника, налази.
А молио је да буде извештен, ако се нађе Јока Стана Дрекова – нека његова, даљна, рођака. Виткович је, на рапорту, својеручно, написао: Ад ацта!
Јездимировичева радозналост била је побуђена чудним случајем, да је неки официр тражио Јоку Стана Дрекова – која му је била сестричина, а која се била, са њим, и његовом женом, и децом, вратила у Кијев.