Jakšić, Đura - PROZA
Odsad ćeš svako podne u ovoj sobi ručati“. Ja sam od strâ drhtala kao prut. On se saže, zagrli me i htede me poljubiti... Ja sam vrisnula i pala na zemlju.
Nijedno pseto nije zalajalo na njega... Čak u trećem skoku čuo se lavež pasa i glas njegovih gonitelja. Ja sam drhtala od straha, od uzbuđenosti. Siromah Aleksa! Moj nesrećni, moj gonjeni ljubavniče!... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ja sam sva drhtala, misleći na moga Aleksu... Zar tu, u tim vlažnim zidinama da sahrani svoju lomnu snagu?... Tu, u tome zagušljivome
Ruka joj je drhtala, sva je strepela od razdraženosti. — Oteše mi te, grlice moja! — I opet sam tvoja! — protepa Stojna i brzo se pusti
Ona je u njegovome naručju drhtala kao prut, a kad se izvila iz njegovih ruku, ona ga začuđeno pogleda: — Šta radiš to, Milisave? — Ljubim te!...
Stojna vrisnu, iznenađena, a rumeno joj lice potavni; sva je drhtala, rekao bi pašće. A Gružanin uze reč, te svojom urođenom rečitošću sve ispripoveda o čemu ga je stari Sremac obavestio.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jedva prevali preko jezika: — Zbog mene!... Mati se trže. U trenutku je pojmila sve. Jelica je drhtala. Kao u groznici probunca: — Sad me više ništa ne pitaj!... Valjda sad sve znaš!...
Dršćući, provuče se Stanko kroz čestu i stiže do kruške. Kako stiže, on rukom skide šaru, ali mu je ruka drhtala... Počeka nekoliko trenutaka, se se pribra i smiri... Zaklonjen za deblo, on premišljaše.
— Ama, zašto? — Ne umem ti kazati!... Ali mi se čini da ću s pameti sići ako me se dotakneš! A sva je drhtala kao prut. Da je Stanko bio pribraniji čuo bi kako joj srce bije...
Starica se digla na noge. Ona je drhtala kao prut. — Idi, sine!... Neka bog blagoslovi svaku stopu tvoju! Ja, tvoja majka, ja ću se i za te i za njih bogu
Kad odmakoše daleko od kapije, on stade. Okrete se i sačeka dok mu ona priđe. Tada je uze za ruku, koja je drhtala. — Šta ti je?... Što dršćeš? — upita je. — Ne znam... — reče ona. On se zagleda u nju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao munja, neki crno-crven, garav i krvav vijor pomrači mu svest i dok je ranjena noga sva drhtala u krvi on se ludački zaplaka tresući se onim obamrlim telom: „Jao, jao, šta ja to radim, jao, šta ja to radim?
Detetu je drhtala bradica. U do vrata sedeo je gospodin sa onom naročitom kutijom među kolenima i onim običnim izrazom gotovosti da
posmatrala kroz prozor, ogreѕѕe ca očima sove u dubokim crnim jamama neprestano gledala u dete, kome je bradica drhtala, i čija je majka, prljavom i mokrom džepnom maramicom, brisala svoje obraze i ona zapenjena dečja usta na koja su se
I tako, posle svakog prelaza, dok je ona životinja sa začuđeno-žalosnim pogledom drhtala s one strane, s ove ovamo, odahnuli gledaoci spremali su se za novu napregnutu strepnju.
U situ je bilo žita. Na stolu je drhtala mala dojana svećica. Jedan kraj badnjaka štrčao je iz peći. Pozvaše ga da džarne, celiva ga i izgovori neke reči.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vrisnula je. A taj jezivi vrisak odjeknuo je kroz noć, daleko. Dok je ona drhtala i plakala u Pavlovom zagrljaju, svatovi se probudiše, i ludilo je opet otpočelo. Kolo se treslo i smeh se orio.
Međutim, desna noga mu je, u čizmi, stalno, drhtala. Pavle mu reče da je lud, u tome, kako govori o svojoj ćeri. To je devojče, čisto, milo, razborito, bajno.
Zatim, da zamisli, sebe, u ulozi muškarca. Najzad je svoju gošću navukla na sebe i pod njom drhtala. Izbezumljeno je ljubila njene grudi, njena usta, a izbezumljeno je i vikala, od uživanja.
Bio se pomamio. Kobilu su konjušari bili, međutim, sklonili u stranu. Sva je drhtala. Isakovič, prilazeći životinji, skide svoj trikorn, i oficirski redengot, a kad je prišao, poče, svojeručno, da je voda.
Nekoliko puta je, mučki, izudarao životinju, koja je drhtala. Bila se izbezumila, ali, posle, stade. Petar je ponova uzjaha. Bila je mirna.
Ana, koja je u zavičaju, u materinoj kući, rodila dvoje, ćerčicu i sinčića, drhtala je od straha, da će imati u tuđini da se porađa, gde matere nema.
Celo se lice grčilo i treslo, a usta, jezivo, drhtala. Neki strašan plač pratio je tu drhtavicu glave i lica. A svaki put se činilo da je to kraj života tog malog stvorenja.
Crna, masna. Suh štap da u nju zasadiš, kažu, proklijao bi. Bila je, međutim, pusta. Drhtala je još od uspomene na Turke i Tatare. Ponegde samo poneka šumica. Poneka rečica. Poneko brdašce.
Bio je, tog dana, u svojoj crnoj uniformi, a umoran u licu, sav kao sagoreo, a ruka mu je drhtala, dok je papire na stolu gužvao.
Milićević, Vuk - Bespuće
odupiranje gospodina Paneka, više vukući nego noseći, uvede ga u drugu sobu, praćen Irenom sa svijećom u ruci koja je drhtala i tresla se kao u groznici. Ona ostavi svijeću i iziđe.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kao da iščekivaše nešto a od toga se plašila, drhtala i zastajkivala u govoru. Pogledah mater, i trgoh se uplašeno, jer oko smežuranih usta, igraše joj zadovoljan, jedak,
Samo ne mogu da ga opišem, kako u njemu nečega i prestrašenog, i bolnog, i očajnog bejaše. Beše đipila. Zverala si, drhtala, nijala si se i kao htela gde da pobegneš.
Cveta se krstila, drhtala, slušala u daljini kako žubori reka, šuštanje lišća, konje kako sputani pasu, udarce motike... Slušala je, strepila, a
— počeo sam da gunđam odmičući se od nje. Ona je izvadila kofu, počela da sipa vodu u testije, ali sva se tresla, drhtala, te voda nije ulazila u testiju. Oko deset kofa je izvadila dok je jednu testiju napunila. Čitava se bara razli.
I onda čas, u inat meni, raskalašna, besna, čas „umilna“, kao da su joj svi po kući pomrli. Zato je tada i stajala, drhtala, nijala se.
I zato što je znala, ona je jutros, kad je došla k nama, bila ponela novu, belu korpu i lepo kosirče, i sva je drhtala od radosti, sreće. Po četiri puta išla bi i vraćala se za jednu stvar...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa te baš strane dopirali su pucnji. Ne znamo da li to gađaju naši ili njihovi topovi, tek zemlja je drhtala. Ljudi se nevoljno okreću, sećaju se rodnog kraja i tišine domaćeg ognjišta. Još čisto ne veruju.
Jedna munja svitnu, pa odmah potmulo zagrme. Topovi su treštali... Srca su drhtala, a i zemlja pod nama kao da je stenjala...
Kretoh sa podnarednikom Grujom. Siđosmo u jarugu. Onda pođosmo uz kosu ka onoj bateriji. Pred nama je drhtala zemlja od eksplozije razornih zrna. Sa strepnjom išli smo lagano, osluškujući šum granata kroz vazduh.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A još malopre je gong lomio prostranstva, Drhtala je noć, vrela, afrička, prava... Onda je došao mesec, odnekud — iz inostranstva Da vidi čuvenog poglavicu dok spava.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kao oseća već sebe u njegovu krilu i na sebi ona njegova usta, što su sinoć onako požudno drhtala, i njegove ruke sa onim nežnim, kratkim, odozgo maljavim prstima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
konja pod njim, njemu su samo okrznuli list na levoj nozi, dobro se seća, Vukašin ga je uplašeno gledao, i ruka mu je drhtala, on je znao zbog čega i smeškao se misleći: „Ima jaku bradu, na mene.
U inat gospodi i Obrenovićima, držao je on govore u Skupštini, da su i bečke novine pisale, drhtala je vlada od njegovog štapa, i kralju Milanu je u brk skresao sve što misli, ali oseća, sav išančan tugom, da nikad nije
Pod leđima, slušala je zveckavo škrgutanje dukata i drhtala. Otada, Zora je često ulazila u Đorđevu sobu, a on je gonio da leže na krevet, mučeći i sebe i nju, čupajući iz
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pogledom koji malo više zadrža na meni, svakako iznenađen što me tu vidi, pa se obrati čičici kome je još samo brada drhtala: — Dragi ujače, — reče on — Ti si blagovremeno izvešten o dolasku visokog gosta (i tu se ubode palcem u grudi) pa si
okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je klimajući glavom i držeći čašu u ruci koja je drhtala. — Sećaš li se onoga iz Svetoga pisma: dobar rat ratovah, trku svrših, vjeru održah...
je on, da ga niko nikad nije tukao i da bi voleo da ga ubiju te se tresao u stidu i groznici i brada mu raskrvavljena drhtala. A posle su se čuli samo uzdržani uzdasi i opet su ljudi nokte držali na zubima.
utvarski vukli, vitlali i povijali pod pobesnelim vetrom i po izrivenoj, crnoj i mokroj zemlji koja se tresla, ljuljala, drhtala.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
istoj sobi spremani su i vaspitani za potonji rad svi najveći zlikovci, od kojih je, za poslednjih tridesetak godina, drhtala cela Šumadija. Ali, treba da se upoznamo s ovim ča-Vujom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sve te slike su dolazile pred oči Ivu Poliću. Išao je dalje k moru. Pučina je drhtala u mesečini. Azijska strana gubila se u fantastičnim konturama; svetionik bacao je pregršte trepereće svetlosti na
Krakov, Stanislav - KRILA
— Hej, Sergije, Sergije... Pilotova glava je bila gluva i trezn na poluga. Široka razapeta krila drhtala njima od sreće. Još su dve takve žute t dovale u vazduhu. — Kakav smeli viraž... Odjednom se huka istopila.
— Nije vreme za šale majore... No ni starom komandiru nije do šale bilo, jer su mu drhtala mršava kolena. Preko grebena su već promicala pognuta vojnička leđa, nanizana jedna iza drugih.
tu... i tu.. Već je bila noć kada joj je govorio kako će je izvesti iz kuće. On neće da je niko plaća. — Ti si drhtala pod njime? Zizi se suludo smejala.
U zraku se aparati rastavili. Već se Vosel okićen šrapnelskim dimovima vraćao natrag. Njegova velika tica je drhtala ranjena. I mali Njepor je bežao za njime, jer nije voleo miris sumpora.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Kao hijena! SPASENIJA: U divljem strahu ja sam drhtala. GLAVAŠ: Onda?... A sad?... SPASENIJA: Sad? Sad sam na tvojim muškim grudima, Čujem ti srce, kako kucajuć, Junači
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Usta su joj bila poluotvorena. Moje usne približio sam njenim, osećao sam topli dah njenih grudi, miris tela... Drhtala je... Srce mi je snažno udaralo. Ostali smo tako nekoliko trenutaka. Zatim sam lagano odmakao svoju glavu i pustio je.
Bojić, Milutin - PESME
Opijeni mržnjom, opkoljeni vriskom, Pripijene usne do krvi smo grizli, Moćna su nam rebra drhtala pod stiskom Prstiju, što međ njih neznano su sklizli.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Ne znam ja, sinko, ništa! — mucala je i drhtala. — Sad znaš i idi! Kako je ona otišla, i sišla, ko zna, samo posle po časa, odozdo dotrča uplašen i usplahiren brat
A od Mladena čisto je strepela. Sasvim ga, od straha, ostavi, napusti. Drhtala je pred njim. Pred dolazak mu iz dućana, na ručak ili večeru, ona bi se uplašila, užurbala.
izgubljena, ne znajući gde će od teške muke, išla je iz kujne u sobu, iz sobe u podrum, i jednako, jednako nadala se, drhtala da će naposletku i on da se predomisli, reši i on s njima da putuje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To ju je nateralo u još veći plač. Dodirnuo sam je za rame. Drhtala je. Onda sam se potpuno izgubio. Odjednom me zahvatila nekakva čudna drhtavica.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ A kum, postar čovek, srdito me zgrabi: „Vratite je natrag, vrag joj - veli - babi!“ Izjurena tako kô rđava žena, Drhtala sam čisto, česna i poštena. Kad se toga setim, ja se samo ježim, Iz koverte svoje dođe mi da bežim. Šta je posle bilo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Trgovac s drhtajima uzdahnu, htede nešto reći, ali se uzdrža, izvadi ključ kase. Tada zastade neodlučan... Ruka mu je drhtala, kao da okleva. Onda progovori: — Koliko ste imali šećera? — O tome vodi računa ti, a neću ja...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Polje oko Kruševca bilo je pokriveno zelenom travom. Na njoj, na drveću, na kućama, na mladim junačkim licima drhtala je jasna sunčana svetlost. Sijali su kalpaci i čelenke, koplja i sablje, lepršale se zastave.