Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“. Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити... Ја сам вриснула и пала на земљу.
Ниједно псето није залајало на њега... Чак у трећем скоку чуо се лавеж паса и глас његових гонитеља. Ја сам дрхтала од страха, од узбуђености. Сиромах Алекса! Мој несрећни, мој гоњени љубавниче!... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу... Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?... Ту, у томе загушљивоме
Рука јој је дрхтала, сва је стрепела од раздражености. — Отеше ми те, грлице моја! — И опет сам твоја! — протепа Стојна и брзо се пусти
Она је у његовоме наручју дрхтала као прут, а кад се извила из његових руку, она га зачуђено погледа: — Шта радиш то, Милисаве? — Љубим те!...
Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би пашће. А Гружанин узе реч, те својом урођеном речитошћу све исприповеда о чему га је стари Сремац обавестио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Једва превали преко језика: — Због мене!... Мати се трже. У тренутку је појмила све. Јелица је дрхтала. Као у грозници пробунца: — Сад ме више ништа не питај!... Ваљда сад све знаш!...
Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке. Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... Заклоњен за дебло, он премишљаше.
— Ама, зашто? — Не умем ти казати!... Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! А сва је дрхтала као прут. Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...
Старица се дигла на ноге. Она је дрхтала као прут. — Иди, сине!... Нека бог благослови сваку стопу твоју! Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу
Кад одмакоше далеко од капије, он стаде. Окрете се и сачека док му она приђе. Тада је узе за руку, која је дрхтала. — Шта ти је?... Што дршћеш? — упита је. — Не знам... — рече она. Он се загледа у њу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као муња, неки црно-црвен, гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући се оним обамрлим телом: „Јао, јао, шта ја то радим, јао, шта ја то радим?
Детету је дрхтала брадица. У до врата седео је господин са оном нарочитом кутијом међу коленима и оним обичним изразом готовости да
посматрала кроз прозор, огреѕѕе ца очима сове у дубоким црним јамама непрестано гледала у дете, коме је брадица дрхтала, и чија је мајка, прљавом и мокром џепном марамицом, брисала своје образе и она запењена дечја уста на која су се
И тако, после сваког прелаза, док је она животиња са зачуђено-жалосним погледом дрхтала с оне стране, с ове овамо, одахнули гледаоци спремали су се за нову напрегнуту стрепњу.
У ситу је било жита. На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи. Позваше га да џарне, целива га и изговори неке речи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вриснула је. А тај језиви врисак одјекнуо је кроз ноћ, далеко. Док је она дрхтала и плакала у Павловом загрљају, сватови се пробудише, и лудило је опет отпочело. Коло се тресло и смех се орио.
Међутим, десна нога му је, у чизми, стално, дрхтала. Павле му рече да је луд, у томе, како говори о својој ћери. То је девојче, чисто, мило, разборито, бајно.
Затим, да замисли, себе, у улози мушкарца. Најзад је своју гошћу навукла на себе и под њом дрхтала. Избезумљено је љубила њене груди, њена уста, а избезумљено је и викала, од уживања.
Био се помамио. Кобилу су коњушари били, међутим, склонили у страну. Сва је дрхтала. Исакович, прилазећи животињи, скиде свој трикорн, и официрски реденгот, а кад је пришао, поче, својеручно, да је вода.
Неколико пута је, мучки, изударао животињу, која је дрхтала. Била се избезумила, али, после, стаде. Петар је понова узјаха. Била је мирна.
Ана, која је у завичају, у материној кући, родила двоје, ћерчицу и синчића, дрхтала је од страха, да ће имати у туђини да се порађа, где матере нема.
Цело се лице грчило и тресло, а уста, језиво, дрхтала. Неки страшан плач пратио је ту дрхтавицу главе и лица. А сваки пут се чинило да је то крај живота тог малог створења.
Црна, масна. Сух штап да у њу засадиш, кажу, проклијао би. Била је, међутим, пуста. Дрхтала је још од успомене на Турке и Татаре. Понегде само понека шумица. Понека речица. Понеко брдашце.
Био је, тог дана, у својој црној униформи, а уморан у лицу, сав као сагорео, а рука му је дрхтала, док је папире на столу гужвао.
Милићевић, Вук - Беспуће
одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници. Она остави свијећу и изиђе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Као да ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору. Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак,
Само не могу да га опишем, како у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше. Беше ђипила. Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.
Цвета се крстила, дрхтала, слушала у даљини како жубори река, шуштање лишћа, коње како спутани пасу, ударце мотике... Слушала је, стрепила, а
— почео сам да гунђам одмичући се од ње. Она је извадила кофу, почела да сипа воду у тестије, али сва се тресла, дрхтала, те вода није улазила у тестију. Око десет кофа је извадила док је једну тестију напунила. Читава се бара разли.
И онда час, у инат мени, раскалашна, бесна, час „умилна“, као да су јој сви по кући помрли. Зато је тада и стајала, дрхтала, нијала се.
И зато што је знала, она је јутрос, кад је дошла к нама, била понела нову, белу корпу и лепо косирче, и сва је дрхтала од радости, среће. По четири пута ишла би и враћала се за једну ствар...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са те баш стране допирали су пуцњи. Не знамо да ли то гађају наши или њихови топови, тек земља је дрхтала. Људи се невољно окрећу, сећају се родног краја и тишине домаћег огњишта. Још чисто не верују.
Једна муња свитну, па одмах потмуло загрме. Топови су трештали... Срца су дрхтала, а и земља под нама као да је стењала...
Кретох са поднаредником Грујом. Сиђосмо у јаругу. Онда пођосмо уз косу ка оној батерији. Пред нама је дрхтала земља од експлозије разорних зрна. Са стрепњом ишли смо лагано, ослушкујући шум граната кроз ваздух.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А још малопре је гонг ломио пространства, Дрхтала је ноћ, врела, афричка, права... Онда је дошао месец, однекуд — из иностранства Да види чувеног поглавицу док спава.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
коња под њим, њему су само окрзнули лист на левој нози, добро се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се мислећи: „Има јаку браду, на мене.
У инат господи и Обреновићима, држао је он говоре у Скупштини, да су и бечке новине писале, дрхтала је влада од његовог штапа, и краљу Милану је у брк скресао све што мисли, али осећа, сав ишанчан тугом, да никад није
Под леђима, слушала је звецкаво шкргутање дуката и дрхтала. Отада, Зора је често улазила у Ђорђеву собу, а он је гонио да леже на кревет, мучећи и себе и њу, чупајући из
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
погледом који мало више задржа на мени, свакако изненађен што ме ту види, па се обрати чичици коме је још само брада дрхтала: — Драги ујаче, — рече он — Ти си благовремено извештен о доласку високог госта (и ту се убоде палцем у груди) па си
окрете мени али ме није гледао у очи: — Е мој побратиме — говорио је климајући главом и држећи чашу у руци која је дрхтала. — Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах...
је он, да га нико никад није тукао и да би волео да га убију те се тресао у стиду и грозници и брада му раскрвављена дрхтала. А после су се чули само уздржани уздаси и опет су људи нокте држали на зубима.
утварски вукли, витлали и повијали под побеснелим ветром и по изривеној, црној и мокрој земљи која се тресла, љуљала, дрхтала.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом.
Ћипико, Иво - Приповетке
Све те слике су долазиле пред очи Иву Полићу. Ишао је даље к мору. Пучина је дрхтала у месечини. Азијска страна губила се у фантастичним контурама; светионик бацао је прегрште трепереће светлости на
Краков, Станислав - КРИЛА
— Хеј, Сергије, Сергије... Пилотова глава је била глува и трезн на полуга. Широка разапета крила дрхтала њима од среће. Још су две такве жуте т довале у ваздуху. — Какав смели вираж... Одједном се хука истопила.
— Није време за шале мајоре... Но ни старом командиру није до шале било, јер су му дрхтала мршава колена. Преко гребена су већ промицала погнута војничка леђа, нанизана једна иза других.
ту... и ту.. Већ је била ноћ када јој је говорио како ће је извести из куће. Он неће да је нико плаћа. — Ти си дрхтала под њиме? Зизи се сулудо смејала.
У зраку се апарати раставили. Већ се Восел окићен шрапнелским димовима враћао натраг. Његова велика тица је дрхтала рањена. И мали Њепор је бежао за њиме, јер није волео мирис сумпора.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Као хијена! СПАСЕНИЈА: У дивљем страху ја сам дрхтала. ГЛАВАШ: Онда?... А сад?... СПАСЕНИЈА: Сад? Сад сам на твојим мушким грудима, Чујем ти срце, како куцајућ, Јуначи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Уста су јој била полуотворена. Моје усне приближио сам њеним, осећао сам топли дах њених груди, мирис тела... Дрхтала је... Срце ми је снажно ударало. Остали смо тако неколико тренутака. Затим сам лагано одмакао своју главу и пустио је.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Опијени мржњом, опкољени вриском, Припијене усне до крви смо гризли, Моћна су нам ребра дрхтала под стиском Прстију, што међ њих незнано су склизли.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. — Сад знаш и иди! Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат
А од Младена чисто је стрепела. Сасвим га, од страха, остави, напусти. Дрхтала је пред њим. Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.
изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То ју је натерало у још већи плач. Додирнуо сам је за раме. Дрхтала је. Онда сам се потпуно изгубио. Одједном ме захватила некаква чудна дрхтавица.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена. Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим. Шта је после било?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Трговац с дрхтајима уздахну, хтеде нешто рећи, али се уздржа, извади кључ касе. Тада застаде неодлучан... Рука му је дрхтала, као да оклева. Онда проговори: — Колико сте имали шећера? — О томе води рачуна ти, а нећу ја...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом. На њој, на дрвећу, на кућама, на младим јуначким лицима дрхтала је јасна сунчана светлост. Сијали су калпаци и челенке, копља и сабље, лепршале се заставе.