Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja odem u vojsku na Drinu. Njegovo ime naći ćete često u mojim rukopisima. On živi sada sa svojim sinovima i pročom porodicom u Rusiji, u Hotinu.
I hoću da poneseš jošte 2000 oka rakije: kad pođemo Drinu gaziti, da svakom Srbinu po oku rakije dadeš da popije.” — Moj otac morao je na to pristati, dođe u knežinu i spremi
Aganlija udari preko valjevske nahije sa svojom vojskom, moj otac predusretne ga sa svojom vojskom, i odu na Drinu u Azbukovicu, gde se slegnu i od sviju kasaba Turci.
skupe na selo (eglenu, razgovor), ode i on među nji̓, sedne i rekne im: „Ako Bog da, sutra ili prekosutra, kako pređemo Drinu, odma ću da zapalim Hadžibegove konake”.
Pomislite kad nemački doboš zalupa na Savi, a vi s decom pobegnete na Drinu i hoćete u Bosnu, a Hadži-beg, ovako kao sad, napuni šančeve s vojskom i ne da vam preko Drine.
što je on imao u svojoj knežini svagda spremni̓ i oružani̓ 1800 momaka, koje je i Aganlija vidno, kada su s njime na Drinu išli.
Vi ćete na Drinu — veli — poslati nekoliko odabrani̓ kmeti bez silaja koji će ga dočekati; a vi ćete knezovi na Vračaru dočekati ga sa
iz Kutešice k meni: „Hajde — neli — zaboga, eno Turaka na Drini i nije i̓ vrlo mlogo; izlaze te pljačkaju pak opet na Drinu, a mi sedimo na Siminu Brdu. Tamo je Luka Grbović i Ćurčija, ali jedan drugoga ne sluša, a lako bi Turke (tj.
) No sad što će Jakov?! Držeći se da smo svi careva raja, morao je ono sve otpratiti na Drinu i na Badovinci Turkom predati i kvitu uzeti, kako je sigurno sve carsko Turkom predao.
i municiju sebi zadržati, koju je Bećir-paša u našim rukama ostavio; no smo prava raja careva, koji smo to sve na Drinu odvezli i Turkom predali preko Drine, i evo turski tavil (pismo) itd.
1804. mimo Ćurčiju prošao i u šabačkom bairu preko 70 duša ubio, u grad ušao, novce iskopao i opet na Drinu pobegao. Dogovori se Jakov i Katić Janko (ja sam onda u Peterburgu bio): pokupe vojsku oko Dobrane, da učine osvetu
godine, tako mi se čini. Baveći se ja u Beču, izađe Karađorđe i Jakov s pročom vojskom na Drinu niže Lešnice, gdi je Memed kapetan Vidajić doveo vojsku.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Iz Hercegovine — reče, a glas mu je grmeo kao grmljavina. — Kad si prešao ovamo? — Danas. Preplivao sam Drinu. — Ko te uputi k meni? — Neki vodeničar. — Znaš li mu ime? — Ne znam. Samo mi reče: idi te nađi Srećka harambašu.
Rodio se u selu Dvorovima u Bosni. Nepravde i neprilike krenu ga s njegovog ognjišta, i on pređe Drinu te se nastani u selu Glogovcu... Ali nikad nije mogao oprostiti Turcima, niti se ma jednoga trenutka pomiriti s njima.
Voleo je hajduke, te sinove gorske, te odmetnike, koji dutom šarom ispravljaše krivu Drinu i oštrim jataganom deliše pravdu zemaljsku... Za njih je on davao sve, čak i samo spokojstvo svoje.
„Pozdravi mi — veli — Stanka; neka i on ovo isto čini; neka mi čuva Drinu, jer nema dana kad po koji turski buljuk Drinu ne pređe da ovamo čini čuda i pokore!
„Pozdravi mi — veli — Stanka; neka i on ovo isto čini; neka mi čuva Drinu, jer nema dana kad po koji turski buljuk Drinu ne pređe da ovamo čini čuda i pokore!
Sve što je s njim bilo verovalo je da je tako... Ilija Srdan je čuvao straže od Turaka što na Lešnici prelaziše Drinu... Pa da ne pominjem popove i mnoge druge. Ja brojim ljude čije junaštvo može doći u mitologiju.
Ako Turaka nema da sami naiđu, onda ih oni potraže. Katić je bar dvaput u nedelji sa svojim pandurima prelazio Drinu da Turke u njihovom gnezdu potraži. Zametne čarku, izazove ih, namami preko Drine, pa bije.
Kao što rekoh, Čupić je napravio dobar raspored. Srdan Ilija čuvao je straže od Turaka od ušća Jadra u Drinu, pa niz vodu do Badovinaca.
Zeka zovnu Stanka. — Pobratime!... — reče on. — Mi te ostavljamo! — Što? — Katić mi je poručio da večeras moram Drinu preći. Ali... nikome reči o tome!... Ja ću sam otići, a ovi će moji posle... — Dobro! — reče Stanko.
Ala ih se natukosmo, do mile volje!... Ja mislim da im skoro neće pasti na um da Drinu prelaze!... To je bio strašan lom, koji se ne da ni opričati!...
Izležavamo u dugu danu. Nigde Turčina od zakletve!... Katić tako pomalo džumbusi, što rekao Zavrzan, pređe Drinu, presretne po kog haračliju, te uzme ono para; to je sve. — I Turci baš ćute? — Ćute.
— upitaše svi. I zamisliše se. Posle kratkog ćutanja Čupić reče: — Ja ovako mislim... Oni će preći Drinu, jer ih je mnogo — kako veli Deva.
Dučić, Jovan - PESME
megdane, Uvek si na tezgi sramnih trgovaca; Svi prodaju tvoje kraljeve i bane, Krv tvojih sinova, i zavet otaca. Drinu, pored iste i brazde i setve, Između dva pluća u istome dahu — Dve reči iz iste molitve i kletve, Dva anđelska
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A suze joj se pojaviše u očima. Bolje, bolje, da je dao, da mu neko nokte čupa, nego što je išao tamo, da Trifunovu Drinu ispravlja. Nije rođen za kasapa, jaganjaca! „Zar je drolja, jagnje, Pajo?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da ona graniči od istoka na Timok i Bugarsku, od juga na Makedoniju, od zapada na Hercegovinu i Bosnu, Drinu, a od severa na Savu i Dunav, to je svakome poznato.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
SLOVO U PČELINjAKU 107 TEODOR RAČANIN: ŽAL ZA DUDOVIM BURIĆEM, KOJI MU SE, PRI BEŽANIJI, ISPAVŠI IZ VREĆE, OTKOTPLjAO U DRINU 108 ISAIJE RAČANIN: ŽAL ZA RAČOM 109 NEPOZNATI RAČANIN: GLEDAJUĆI ZLU U OČI 110 JEROTEJ RAČANIN: PONOĆNI OSVIT
Iz Tršića istreperi u oblake jat pa jeri. Učitelji po selima čine gozbe s anđelima. Niz Drinu se dunje žute. Tri-jelena-tri-košute. GRK Jetkim jutrom, u cezuri, s rujne trešnje prut drhturi.
TEODOR RAČANIN: ŽAL ZA DUDOVIM BURIĆEM, KOJI MU SE, PRI BEŽANIJI, ISPAVŠI IZ VREĆE, OTKOTPLjAO U DRINU Još kotrlj čujem, mučenice žuta, i udar tmuo.
- Beskućnica zjapi i gorko peče ona prljut ljuta niz koju burić dao se u Drinu... A tek je sjao šljivik u rubinu. Još kotrlj čujem, mučenice žuta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
kada smo vodili konje na konjopoj, prolazeći kroz varoš, čujemo da su Austrijanci zauzeli Šabac; po drugima, prešli su i Drinu i velikom masom nadiru u Mačvu.
A ovde nema. S druma te upućuju u najveći okršaj... Dakle, oni su prešli Drinu, a nadiru i na Šabac. To vam je kao neki obuhvatni napad. Ovamte Cer, onamte Šabac... mica trakalica!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I digli su se Srbi, ko reke penušave, Zapevavši pesmu najstariju i najgordiju, Krenuli su, ko jedan, na Drinu, da zaustave Franju, Poćoreka, i njihovu ordiju.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
svetli Prizren, pun žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke, prolaze lađe, s Dunava se puši velika svetlost, uz Drinu blistaju dželepi goveda, Morava se plavi ko plav iskrivljen krst, sve se rasprostrlo, kao na trpezi, a iz oblaka,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među Turcima. Vojvoda prelazi Drinu, još siguran i u sebe i u to da će brzo otkloniti nesporazum.
Bilo ih je na desetine hiljade i začas su prelazili Drinu, odlučeni da raju već jednom nauče pameti. Srbi su se tukli, bilo je i Rusa da pomognu, to je izgledalo dovoljno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gluvo je doba sad. Za vas bdim, jadna; s plačnima očima Pod bledosjajnom lunom gledim Levo na Drinu, na Timok desno. Jošt braća, sestre, ocevi, matere I krotka deca slatko počivaju.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad bi ojačao, ponovo bi prelazio Drinu, upadao u pitome župe i bogata sela, ubijajući, silujući i pljačkajući. Nije odnosio zlato, nakit, drago kamenje,
Ilić, Vojislav J. - PESME
i zamišljen, u rujnoj večeri, On je, ćuteći, gledô u daljinu, I činilo se da pogledom meri I daljne gore i nemirnu Drinu Kao odlomak izumrlih dana, Kô seda slika starca Osijana. 13.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kulin prođe svu Bosnu ponosnu, Semberiju zemlju pa do Drine, Drinu pređe, ukraj Mačve stade, pored Drine ulogori vojsku, pa Srbiju zove na predaju; od Srbije niko doć mu neće, već
A Kulin je Ivu prevario, — jedno jutro kurva poranio, po Vaskrsu, pred Svetoga Đurđa, s vojskom ode uz tu vodu Drinu; kade dođe Jadru, vodi ladnoj, u Dobriću selu osvanuo, Dobrićane Srblje dozivaše: „Od’te, more, konje privatajte!
Prelećeše svu bogatu Mačvu, valovitu Drinu prebrodiše, i čestitu Bosnu prejezdiše, te padoše na krajinu ljutu, baš u Vakup, prokletu palanku, a na kulu