Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет српски, а ја одем у војску на Дрину. Његово име наћи ћете често у мојим рукописима. Он живи сада са својим синовима и прочом породицом у Русији, у Хотину.
И хоћу да понесеш јоште 2000 ока ракије: кад пођемо Дрину газити, да сваком Србину по оку ракије дадеш да попије.” — Мој отац морао је на то пристати, дође у кнежину и спреми
Аганлија удари преко ваљевске нахије са својом војском, мој отац предусретне га са својом војском, и оду на Дрину у Азбуковицу, где се слегну и од свију касаба Турци.
скупе на село (еглену, разговор), оде и он међу њи̓, седне и рекне им: „Ако Бог да, сутра или прекосутра, како пређемо Дрину, одма ћу да запалим Хаџибегове конаке”.
Помислите кад немачки добош залупа на Сави, а ви с децом побегнете на Дрину и хоћете у Босну, а Хаџи-бег, овако као сад, напуни шанчеве с војском и не да вам преко Дрине.
што је он имао у својој кнежини свагда спремни̓ и оружани̓ 1800 момака, које је и Аганлија видно, када су с њиме на Дрину ишли.
Ви ћете на Дрину — вели — послати неколико одабрани̓ кмети без силаја који ће га дочекати; а ви ћете кнезови на Врачару дочекати га са
из Кутешице к мени: „Хајде — нели — забога, ено Турака на Дрини и није и̓ врло млого; излазе те пљачкају пак опет на Дрину, а ми седимо на Симину Брду. Тамо је Лука Грбовић и Ћурчија, али један другога не слуша, а лако би Турке (тј.
) Но сад што ће Јаков?! Држећи се да смо сви царева раја, морао је оно све отпратити на Дрину и на Бадовинци Турком предати и квиту узети, како је сигурно све царско Турком предао.
и муницију себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја царева, који смо то све на Дрину одвезли и Турком предали преко Дрине, и ево турски тавил (писмо) итд.
1804. мимо Ћурчију прошао и у шабачком баиру преко 70 душа убио, у град ушао, новце ископао и опет на Дрину побегао. Договори се Јаков и Катић Јанко (ја сам онда у Петербургу био): покупе војску око Добране, да учине освету
године, тако ми се чини. Бавећи се ја у Бечу, изађе Карађорђе и Јаков с прочом војском на Дрину ниже Лешнице, гди је Мемед капетан Видајић довео војску.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. — Кад си прешао овамо? — Данас. Препливао сам Дрину. — Ко те упути к мени? — Неки воденичар. — Знаш ли му име? — Не знам. Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.
Родио се у селу Дворовима у Босни. Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу... Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.
Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску... За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.
„Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!
„Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!
Све што је с њим било веровало је да је тако... Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... Па да не помињем попове и многе друге. Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.
Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже. Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи. Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.
Као што рекох, Чупић је направио добар распоред. Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.
Зека зовну Станка. — Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! — Што? — Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи. Али... никоме речи о томе!... Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... — Добро! — рече Станко.
Ала их се натукосмо, до миле воље!... Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!... То је био страшан лом, који се не да ни опричати!...
Излежавамо у дугу дану. Нигде Турчина од заклетве!... Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. — И Турци баш ћуте? — Ћуте.
— упиташе сви. И замислише се. После кратког ћутања Чупић рече: — Ја овако мислим... Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
мегдане, Увек си на тезги срамних трговаца; Сви продају твоје краљеве и бане, Крв твојих синова, и завет отаца. Дрину, поред исте и бразде и сетве, Између два плућа у истоме даху — Две речи из исте молитве и клетве, Два анђелска
Црњански, Милош - Сеобе 2
А сузе јој се појавише у очима. Боље, боље, да је дао, да му неко нокте чупа, него што је ишао тамо, да Трифунову Дрину исправља. Није рођен за касапа, јагањаца! „Зар је дроља, јагње, Пајо?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да она граничи од истока на Тимок и Бугарску, од југа на Македонију, од запада на Херцеговину и Босну, Дрину, а од севера на Саву и Дунав, то је свакоме познато.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СЛОВО У ПЧЕЛИЊАКУ 107 ТЕОДОР РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА ДУДОВИМ БУРИЋЕМ, КОЈИ МУ СЕ, ПРИ БЕЖАНИЈИ, ИСПАВШИ ИЗ ВРЕЋЕ, ОТКОТПЉАО У ДРИНУ 108 ИСАИЈЕ РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА РАЧОМ 109 НЕПОЗНАТИ РАЧАНИН: ГЛЕДАЈУЋИ ЗЛУ У ОЧИ 110 ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН: ПОНОЋНИ ОСВИТ
Из Тршића истрепери у облаке јат па јери. Учитељи по селима чине гозбе с анђелима. Низ Дрину се дуње жуте. Три-јелена-три-кошуте. ГРК Јетким јутром, у цезури, с рујне трешње прут дрхтури.
ТЕОДОР РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА ДУДОВИМ БУРИЋЕМ, КОЈИ МУ СЕ, ПРИ БЕЖАНИЈИ, ИСПАВШИ ИЗ ВРЕЋЕ, ОТКОТПЉАО У ДРИНУ Још котрљ чујем, мученице жута, и удар тмуо.
- Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић дао се у Дрину... А тек је сјао шљивик у рубину. Још котрљ чујем, мученице жута.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
када смо водили коње на коњопој, пролазећи кроз варош, чујемо да су Аустријанци заузели Шабац; по другима, прешли су и Дрину и великом масом надиру у Мачву.
А овде нема. С друма те упућују у највећи окршај... Дакле, они су прешли Дрину, а надиру и на Шабац. То вам је као неки обухватни напад. Овамте Цер, онамте Шабац... мица тракалица!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И дигли су се Срби, ко реке пенушаве, Запевавши песму најстарију и најгордију, Кренули су, ко један, на Дрину, да зауставе Фрању, Поћорека, и њихову ордију.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда, Морава се плави ко плав искривљен крст, све се распрострло, као на трпези, а из облака,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И Стојан Чупић пође натраг, међу Србе, а Прота остане међу Турцима. Војвода прелази Дрину, још сигуран и у себе и у то да ће брзо отклонити неспоразум.
Било их је на десетине хиљаде и зачас су прелазили Дрину, одлучени да рају већ једном науче памети. Срби су се тукли, било је и Руса да помогну, то је изгледало довољно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Глуво је доба сад. За вас бдим, јадна; с плачнима очима Под бледосјајном луном гледим Лево на Дрину, на Тимок десно. Јошт браћа, сестре, оцеви, матере И кротка деца слатко почивају.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад би ојачао, поново би прелазио Дрину, упадао у питоме жупе и богата села, убијајући, силујући и пљачкајући. Није односио злато, накит, драго камење,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и замишљен, у рујној вечери, Он је, ћутећи, гледô у даљину, И чинило се да погледом мери И даљне горе и немирну Дрину Као одломак изумрлих дана, Кô седа слика старца Осијана. 13.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кулин прође сву Босну поносну, Семберију земљу па до Дрине, Дрину пређе, украј Мачве стаде, поред Дрине улогори војску, па Србију зове на предају; од Србије нико доћ му неће, већ
А Кулин је Иву преварио, — једно јутро курва поранио, по Васкрсу, пред Светога Ђурђа, с војском оде уз ту воду Дрину; каде дође Јадру, води ладној, у Добрићу селу освануо, Добрићане Србље дозиваше: „Од’те, море, коње приватајте!
Прелећеше сву богату Мачву, валовиту Дрину пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу