Jakšić, Đura - PROZA
Kad su se i oni pustili, pobratim, dođe meni, prebaci svoju ruku preko moga ramena, ruka mu je drktala, a beše vrela kao živa vatra. „Pobratime“, reče mi, „čija je ono devojka što je do mene igrala?...
Tu smo odahnuli. Otmica beše izvršena. Stana je drktala — od straha, ili od zime, ponekad bi joj se potkrao i uzdisaj, ali isprekidan, ugušen; a kad je Živko na svoje grudi
Kostić, Laza - PESME
” „Vladimire!” zamuca lepojče ubavo, „da l' Vladimire il' igumne Varnavo? za ime boga da l' sam čula pravo?! Drktala je bula od pete do glave, čujući pozdrav igumna Varnave, sa bleda lica kad joj pade veo, i Varnava kao da zadrkta ceo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
sam se ne bi[h] li i ja kako mogao do sedmog dna doterati, no zaludu; nisam mogao više nego do tri dni, jer u četvrti drktala bi mi kolena, čuvstvovao bi[h] jaki bol u utrobi, i dolazio bi[h] u nesvesticu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Cvet ne bi klon'o pod korakom njenim, Ni drktala travka kad ona slazi; Al' teška je tuga s plaštom svilenim! Tuga je njena što cveće gazi...