Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад су се и они пустили, побратим, дође мени, пребаци своју руку преко мога рамена, рука му је дрктала, а беше врела као жива ватра. „Побратиме“, рече ми, „чија је оно девојка што је до мене играла?...
Ту смо одахнули. Отмица беше извршена. Стана је дрктала — од страха, или од зиме, понекад би јој се поткрао и уздисај, али испрекидан, угушен; а кад је Живко на своје груди
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Владимире!” замуца лепојче убаво, „да л' Владимире ил' игумне Варнаво? за име бога да л' сам чула право?! Дрктала је була од пете до главе, чујући поздрав игумна Варнаве, са бледа лица кад јој паде вео, и Варнава као да задркта цео.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сам се не би[х] ли и ја како могао до седмог дна дотерати, но залуду; нисам могао више него до три дни, јер у четврти дрктала би ми колена, чувствовао би[х] јаки бол у утроби, и долазио би[х] у несвестицу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Цвет не би клон'о под кораком њеним, Ни дрктала травка кад она слази; Ал' тешка је туга с плаштом свиленим! Туга је њена што цвеће гази...