Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Baš kad uđoše u nju, naiđoše na jednu bukvu — debela je, golema, rekao bi, ima joj sto godina. Više drveća gotovo i ne beše, samo po gdekoji žbun i trn; ali beše nekoliko krupnih panjeva, neki ogoreli, neki već natrulili —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Trebalo bi od Crne Bare napraviti groblje!... I dok se još mladež ljutila, sunce se žurilo svome smiraju. Senke drveća behu ogromne; čak i senka čovečja beše već kao grm... Od Drine je pirkao svež povetarac. — Evo noći!...
a plamen je lizao sve više i više... I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan. Prvi put, te noći, dahnu on dušom...
— Hajd̓ sad! — reče i pođe žurno. Čula se stopa i zveket fišeklija... Već se kroz debla drveća mogla videti ona krčevina što se zvala Salaško polje...
Dan je bio lep. Sunce je prijatno grejalo. Žuto, uvelo lišće padaše kao paperak sa drveća. Ovde-onde prne po koja senica i tužno zacrvkuće...
To više ne beše ni očajnički napad, to beše borba u kojoj ljude napadaju. Ljudi su padali kao kruške sa drveća, pa se preko njih gazilo kao da nisu od mesa i kostiju...
Dučić, Jovan - PESME
Majka ga je često nosila po studenim senkama drveća čije je lišće imalo miris sna. Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori
Afrika
Čim se osvrnemo oni šumno i složno nestaju u dalje krune drveća. To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi.
Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito. Žene prolaze kroz savanu sa kalbasima na glavama i jedva se vide iz bila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U takve dane, tamo, ljudi beže od Sunca i skrivaju se, pod drveća, u hlad, pa spavaju ošamućeni. A teško onom ko ih budi nehatno. Može da, u trbuh, dobije brisu!
Na saonama se klizi, brzo. Ovako, izloženi su opasnosti poplava, munjama, pljuskovima. Stabla drveća leže na putu, kamenje se survava. Višnjevski taj plan nije odobravao.
desni zid kuće bio je u tamnoj senci, u kojoj je još cvetalo žbunje jesenjih ruža, a u koju je visilo i granje sa drveća, čije je lišće bilo počelo da žuti. Kapci na prozorima kuće, na spratu, bili su širom otvoreni.
Nego su ličili na oluju, i poplavu. Kao što jesenji vetrovi nose, kad duhnu, svelo lišće, sa drveća i grana, duž puta, pa podižu, visoko, ono, koje je opalo na zemlju, tako su i te gomile iseljenika u Rosiju, iz Bačke i
Sa čuđenjem je ulazio, sve dublje, u tu šumu, isprepletanog drveća, koje se crnelo, granja, koje se nad njim nadnosilo, čvornovato, a koje beše, za njega, nešto novo, čudno, sad, kao da ga
Ceo taj njihov kraj toliko je lep, toliko u njemu ima, drveća, cveća, tica, što pevaju, da se zove: Rajevka. Danju uspavljuje zujanje čela. A noću miris bagrenja!
Belela se i žutela, prekodan, iznad druma u Bahmut, pred šumarcima, koji su bili počeli da žute. Prvi listovi, sa drveća, već su opadali, sprženi, a uveli. Kuća kao kuća – ali sasvim prazna. U njoj nije bilo ni nameštaja, ni žive duše.
Koliko je lasta, ševa, golubova, izletelo iz gnezda? Koliko orača počelo da ore? Koliko je drveća, tundri, trava, proklijalo, i u Rosiji, pa i na Kavkazu, pa i na Uralu, sve do Kamčatke Dositejeve! Posle duge zime.
Teodosije - ŽITIJA
nebo kao crkvu, a Hrista u duši izobražena gledajući, kolibe tesne travom ukrašene imađahu, u kojima trpljahu, šumom drveća i ptičijim cvrkutom poučavani, a uz to od njih i pozivani da hvale Boga.
Hrana je njihova bila po mogućstvu, kako čija, jedni malo hleba n retko uzimahu, a drugi plodovima drveća i rastinjem bilja divljega potrebu zadovoljavahu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Proleće je donosilo oslobođenje, jer je za ishranu bilo korenja od biljaka i kore od drveća. Na ovaj su se način ljudi crnogorskih plemena navikli da podnose glad do krajnjih granica.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čim su zamakli između prvog drveća, lukavi mačak predloži: — Sklonimo se u onu visoku paprat, a čiča Brko misliće da smo pobjegli stazom, pa će
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ne čini li ti se da je to kao roman u nastavcima? - zagrcnuo sam se i zastao da oslušnem. - Tamo, maločas, iza drveća, učinilo mi se da nekog čujem, Rašida! šapnuo sam a zatim video kako se pojavljuje nešto kao veliki crveni svitac.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.
Udarali su kundacima u plotove, prebijali pse, dizali stabla drveća pred kućama i bacali ih, malo dalje, u avlije. Čitav jedan dželep volova, na koji su, iza jednog ćoška, naišli, naterali
Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća. U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio
Učio ih je da trče sa pištoljima u rukama i noževima u zubima. Tako su pucali, jureći u gomili, u stabla drveća i udarali noževima po granju, urlajući pri tom, u glas, ime Marije Terezije, otegnuto i po taktu.
Nad selom se raširiše poljane, što su duže ostajale vidne, ispresecane redovima drveća i potoka. U tim poljanama, pred šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i po koje drvo što je izišlo na
Gledajući iz šume u suprotnu obalu, nije se videlo ništa, sem drveća i, nad njim, duboke, velike praznine, u kojoj nisu znali čega ima.
U želji da spase konje, pomisli da se vrati, pod drugi brežuljak, do nekog drveća, pa da tamo vidi šta će i kuda će. Potrča sa konjima, ali opet leže kad ga meci zaokupiše, udarajući u zemlju oko njega.
Durbinom, već su se lepo razaznavali stražari na zidinama, pojedine kuće i zelene krune drveća. Nad poljanama je lebdela mlečna magla, što je konjima dopirala do kolena. U logoru niko nije ni sanjao našto se spremaju.
Isakovič izjaha iz logora, u prazno, zvezdano jutro, na zelenu travu, grejući se u isparavanju konja, do nekog obližnjeg drveća, da osmotri put kojim je hteo da ide.
vide kako se čun, velik i crn, približava, kako ga zaobrću veslima da bi uzeo tok vode, sasvim mračne, do nekoga drveća, gde je svetlucala varoš.
dok su na njih, a naročito na nju, svi pucali; ne samo neki vojnici, već i oružje što je lebdelo u zraku i visilo sa drveća. Devera svog, Aranđela, koga je u bolesti često i rado sanjala kako je ljubi pod pazuhom i kako je golica.
vide drvene tremove, po kojima su promicali kaluđeri, kao crne senke, pod velikim kandilima, a na dnu dvorišta, iza drveća, zvonik od balvana, na kome se, u visini, beše naselilo nekoliko vrana.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
lovišta, za načičkane gnezdima grane, za krila kobaca, za neboparne podvige njine, za tetrebovo ludovanje, zaverenički drveća tajac pred čas kad će sunce da zađe, za mozak zmije kamenjarke, za osunčani trem guštera, za mleko gljiva, za divljih
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
se ponekad igra s nama radi jezika, pa smo je odvlačili dole do katedrale, bila je to sirotinjska četvrt Sarajeva, bez drveća, bez travnjaka, bez aleja, bez ičega.
čekajući dozvolu za sletanje, Žan Žik je kroz prozor gledao riđa proletnja prostranstva; razlivenu Savu i Dunav, vrhove drveća što su virili iz vode iznad potopljenih ada... Kako uzbudljiv predeo!
Eto, do pre četiri sata u mutnim staklima njegovih prozora odslikavala se pustara s rasutim salašima; dugi red dudovog drveća, oranica što se puši, riđa strnjika, sve. Hoće li stići neko iz njegovog sela?
Mesto obavijeno dimom žutih fabrika što su ga okruživale poput smrdljivog prstena; videla je hrpu sivih kućerina, sivog drveća i sive šljake. Već su dovoljno kažnjeni što žive ovde, pomisli i potera kola drumom prema severu.
Milićević, Vuk - Bespuće
I kao da još vidi kad je, između starog, krupnog drveća uz koje novo i vižljivo stablje djetinjski trepeće mladim lišćem, ugledao ispod sebe, dolje u kotlini, između bijelog
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ispluta on iza rijetka drveća na brijegu, blještav, nadomak ruke, tajanstven i nijem, zlatopera riba. I ja zanijemim sav ustreptao od skrivene
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ... Ne povratih više te noći kad mesečina sja, kad senke drveća padaju i šire se; kad se bregovi i vinogradi gube u beličastoj magli.
I onda polako, krijući se u senci drveća, bežim dok ne iziđem iz vaše bašte, pa onda zapevam: Oj večeri, oj slatka čekanja Oj vi noći moji beli dani!...
Među granjem ružâ i jorgovana izvija slavuj, a povrh drveća, kuća i celog ovog zelenila, u svetlom zraku, klikće ševa. One se sve skupile, zgurile i, zajapurenih obraza, svetlih
se svet već razmileo, viju dimovi naloženih vatrâ, šarene se obešene ženske „stajaće“ haline o granama već ogolelog drveća, odjekuju pucnji pušaka, usklici, dovikivanje. Nebo je sivo, tmuro. Brda i bregovi crne se i nepomično ocrtavaju.
I kako mi teško pade kad se zagledah u sve što beše preda mnom. U dolinu, koja beše puna već ogolela drveća, česmu, drum, vinograde i onu ledinu s koje se čak i ovde čuo zvon ovaca, video čoban gde nogom naslonjen o kolac
Šta ti ne rade! Oblače se u muška odela, plaše jedna drugu, valjaju se po travi u senkama od drveća po bašti. A Nuška im kolovođa.
A mesec, čisto trepti. Od našeg dvorišta, gde mi sedimo, samo se to sjaji, a ostalo sve je u senci od tolikog drveća što je oko nas i po baštama.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Oni onda šta će da rade? Žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe. Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se
Jedna zvezda pade čim se povrati mrak. Zasenjen, ne vidim ni tamne profile drveća i bliskoga brega: svet se suzio na malo srebrne vode preda mnom i na sazvežđa iznad mene.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A oko njega sve ćuti, zeleni se i živi snažnom mladošću... Vrhovi drveća zasvetliše se, pređoše u otvoreno sjajno zelenilo...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Neke grane udarale su u okno, koje je bilo razbijeno. Kroz njega je u voz padao vlažan, mokar, hladan miris drveća i čuo sam i žubor nekog potoka. Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom.
Mrak pada sa tih crkava, pa tek posle sa stenja i drveća. Sav je kraj zasađen kupusom. Po blatu, drvene, grdne obuće ljudi ostavljaju trag, koji je kao mala lađa od blata.
Posle večere, sedim pred hotelom, ispod starog drveća, a dolazi mi, svako veče, Aleksa Šantić, da ćaskamo. Šantić je tada bio već ostareo, ali prav, visok, lep, a ponosit,
Zatim tamna, sa tamom dubokog pokoja, pod kojim ipak kreću reke i potoci, i žile drveća, pa i najmanji crv. Nebesa Crne Gore. Nebesa Makedonije. Nebesa. Nebesa.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva. U granu po džbunju, svuda oko njih gukale su grlice, cvrkutale svakojake ptice, a po šarenom
Lav i tigar dolazili su Adamu i Evi i umiljavali se, a oni ih milovali. Velike zmije uvijale se oko drveća ili se sunčale na kamenu i nisu mislile o zlu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KUKURUZA 164 ORAH 165 ČOVEK I JABUKA 166 KAKO SE NAPAJA DRVO 167 LjUBAVNA PESMA 168 SEČENjE DRVEĆA 170 BALADA O STARIM ŠLjIVAMA 173 JABUKA IZGUBLjENA NA KALENIĆA PIJACI 175 TAJANSTVENI ŽIVOT
SEČENjE DRVEĆA Čovek koji posadi drvo kao da je napisao Da život ima neki viši smisao; Ko poseče sadnicu, taj je kao neman Za
S proleća, šumu treba protresti jošte malo Jer pola žutog lišća s drveća nije palo; Zato se, eto, vetrina goropadi. Al godina radi i kad ništa ne radi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Alat, naviknut, sam savi u poslednju ulicu, krivu, tesnu, nalik na dolinu zbog visokih uličnih zidova i drveća. Onda se poče peti ka čaršiji i ka gazdinoj kući, dok njemu, primetivši kako se već približava kući, bi nekako neugodno.
I sve, cela kuća, bila je njena. Pa ne samo to nego čak i plodovi od drveća, kojega istina tamo, iza kuće, usled naslaganih „kamara“ drva i kamenja, nije bilo mnogo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
MILOŠ OBILIĆ Pripovijeda se da je silni car Stefan loveći po Ceru ugledao na jednom mjestu đe se grane od drveća i dolje savijaju i gore uzvijaju.
(Seno se ne kosi, nego trava) 403 — Zašto su stvoreni krompiri? (Da bi i sirotinja imala koga da guli) 404 — Kakvog drveća ima najviše u šumi? (Kriva) 405 — Koji zvončić ne ima glasa? (Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili. Takovi hleb umesi žena i sad za gosta i metne ga pod crepnju da se peče.
Ćosić, Dobrica - KORENI
obradovan snegom, lako i vešto skače s grane na granu, pa se dugim rukama bez zglobova i kostiju hvata za čuperke drveća i ljulja, gibak, uvek mlad i najbrži. Petnaest godina je prošlo, sada, sada će da vrisne puška.
Izgubljeno se gledaju seljaci i Aćim. Onda svi zveraju okolo, u maglu, u koju tonu gomilice kuća i krošnje drveća. — Dođosmo — reče neko. — Znao sam da ste tu — reče Aćim. — A kad će oni da stignu?
pronese sebe. I poljske putanje bile su široke i vidljive za oči Prerova. Da je pčela, pa visoko, povrh drveća da odzuji. S vilama na ramenu išla je brzo i teško preko njiva, kroz kukuruze. Aćim je u Palanci: kasno će doći.
I oseti kako se kroz nevidljive žilice drveća i korenja trava protinju semca iz skrivenih jajnika. Zemlja je zaudarala na klijanje i zjapila pred pucanjem pupoljaka.
Svima da se pokaže i svi da ga vide. Klima glavom kobila i laganim korakom gazi po belom putu mirnim senkama drveća. Aćim se klati u sedlu, sunce i senke prelaze po njemu.
Tamo dale, u selu, nema ni pasa ni petlova. Ne može napred, stoji. Meko krckaju kolena. Tišina navaljuje putem, iz drveća, s neba, i gasi naricanje. Pomor. Ne misli. To čuje.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da je vetar, pojurila bi ulicama, zamrsila grane drveća, poskidala ljudima šešire. Da je oblak, spustila bi se na vrh Srebrne gore, okupala u moru, potrčala za zvezdama i
Vraćala se tek kad bi suton izjednačio pocrnele grane drveća s nebom, palila svetiljku i ostajala uz nju do zore. — Šta li to radi noću? — pitali su se susedi. — Da ne vrača?
Sunce je već kvasilo stopala u moru i rasle senke drveća. Nije ni primetio kako prema njemu kroz prozračno plavu vodu počinju da se penju grane korala.
— Ali kako znam da sanjam? Je li trenutak ili čitavu večnost sanjao? Ko zna! Probudio se kad su senke ispod drveća postale sasvim kratke, i zagledao se u svoj dlan. — Šta je ovo?
Kao da traži odgovor, dečak se zagleda u planinu ispred sebe. Jasne, kao na danu, senke drveća preplitale su se i pretvarale u čipke pune srebrnastog iskrenja.
Iz tanjira zamirisa pečenje, a dečak se duboko pokloni majci. — Oprosti što ću otići! — šapnu. — Mnogo je drveća u čijim stablima čame zarobljeni patuljci, ptice i cveće!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ULICA KAPETAN-MIŠINA Sredinom Studentskog trga, između drveća koje ga zaklanja od jutarnjeg sunca, Kapetan Miša promiče preko travnjaka i ne gleda zgradu koja je, zidana u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I duboko u noć zvonio je tamo, Kao glas iz groba promuk'o od bola; A daleko nebo ćutalo je samo, I kapala voda sa drveća gola. O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi?
Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna. Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori
seljančicâ u šarenu ruhu, S rukama punim ivanjskoga cveća, Gazeći travu i strnjiku suhu, Rasu se čopor duž reda drveća. Vetar umuče pred obesnom klikom! Ja pružih ruke ka veseloj četi...
Popa, Vasko - KORA
naivnih crepova Čeka Čeka da se spusti Na sklopljene očne kapke zemlje Na ugašena lica kuća Na smirene ruke drveća Čeka neprimetno Da na obudovljeni nameštaj pod sobom Pažljivo navuče Navlaku žutu KAKTUS Bode Rumeni oblak dlana I
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Demokritov vrt beše zaista pravi zemaljski raj. Tu, pored njih, žuborio je potočić, a u krošnjama drveća cvrkutahu ptice. Posle dužeg ćutanja progovori Demokritos.
No blagodareći svom visokom stasu i dugom vratu, ona je u toliko sposobnija da brsti lišće sa drveća. Stalna upotreba tog vrata učinila ju je, po zamisli Lamarkovoj, sposobnom za taj posao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Svu da pištoljina, tragovi stopa puni vode, zidovi mokri i stabla velikog drveća pokisla do srži, pasu se razlili crveni krstovi i obojili belo mokro platno na barjacima, prokišnjavaju paviljoni i duša
mu to nije bilo prvi put da tako govori, a ona ga je slušala pažljivo i nije ga prekidala nikako, dok su koračali ispod drveća koje je lupilo. A na rastanku ona mu je stegla ruku i kazala. — Zaista, niste kao drugi, priznajem. Do viđenja!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
iz velike daljine nadolazilo je nešto mutno i sklupčano, prolijetalo mimo moj pritvoren prozor, nalijetalo na krošnje drveća i nosilo se s njima mrseći im granje u mukloj, mutnoj noći.
Zavozim se u maštanja i blaženo žmirim na blagom proljetnjem suncu. Nada mnom, u nježnom, još blijedom lišću drveća, među pupovima o koje se lijepi paučinica što putuje bez cilja, u snenim pazušcima grana, živka proljeće.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
razmicahu sve više i sve dalje, dok iza gore ne ispliva pun sjajan mesec, te prosu bledu svetlost najpre po vrhovima drveća i bregovima, a posle sve niže i šire, dok sa visine ne osvetli sav vidokrug.
Sad se moralo ići čistinom, jer potok, krivudajući kroz njive i livade, ne imađaše ko ritom ni šiblja ni drveća, a i korito mu se beše gotovo izravnilo sa livadama. — Ovuda se mora trčati; nema šale — reče Pantovac.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Danju je sve bilo lako, jer su letnja žega i nesnosne mušice primoravale volove da traže spas u hladu ispod drveća, gde su se odmarali čekajući svežije trenutke dana. Noću je posao čuvanja bio izuzetno težak.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.
- Nad selom se raširiše poljane, što su duže ostajale vidne, ispresecane redovima drveća i potoka. U tim poljanama, pod šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i po koje drvo, što je izišlo na
Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća. U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno
Dok je Aranđel još mirno ležao u postelji, sanduk baca na zid senku „kao leti hladovina drveća”; kada tama počne da opkoljava gospožu Dafinu, on postaje „kao neki visoko zatrpan grob”; najzad, kad gospoža Dafina
rečima Vukovo oko ispunjava isti pejzaž kao bolesno Dafinino oko: žuta svetlost sa razlivenih voda, pesak i vrhovi drveća.
Miljković, Branko - PESME
slepe je oči slute Santa Marіa della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih
II U snu to stojim ispod zapaljenog drveća pred čudnim znacima i više nemam ruke u prostor prognan i u vreme. Veća sve biva senka moja daleko od huke gde ćuteći
Krakov, Stanislav - KRILA
Strah ih je probijao ledenim strelicama, a huka im zasela za pleća. Krili se u šibljake i hlad granatog drveća. — F...f...f... Nešto je crno letelo kroz vazduh. Bombe su treštale. Dim je izbijao iz sela, sa polja.
Naskoro se izvi duga pruga ljudi, koji se provlačahu između drveća i žbunja, i izbiše najzad na prosečeni put kraj baterije. Topovi su bili spremni i mirni.
Kosa je bila očišćena, baterije povraćene, zarobljenici pohvatani, samo se između žbunja n drveća crnile bezbrojne trupine. Gore, pod samim grebenom, išao je duž svoga pobedničkog stroja suvonjavi major.
Svuda se nad zidovima nadnelo drveće i njegova senka je bila teška n hladna. On se plašio drveća, ali je voleo žuto lišće plećatih platana. Pod platanama još niko nije poginuo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čim se osvrnemo oni šumno i složno nestaju u dalje krune drveća. To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi.
Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito. Žene prolaze kroz savanu sa kalbasima na glavama i jedva se vide iz bila.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
vedro i jasno, sunce se tek rađalo i njegove svetle varnice ukazivale su se kao upaljene svećice prvo na rosnim vrhovima drveća, prelećući brzo s jednoga vrha na drugi, pa su se tek onda spuštale na vrhove bajoneta u gomile ukrštenih pušaka i na
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
A kad pirne kroz nozdrve — nećete mi, braćo, vjerovati — a kad vrkne i pirne kroz nozdrve sa drveća polijeće lišće! — Vjerujemo, vjerujemo, Simeune! Što ne bi vjerovali? Uli-de mu, Mićane, jednu čašu. — Neka! Neću!
A kad vrkne kroz nozdrve — more biti da mi nećete vjerovati — a kad pirne i vrkne kroz nozdrve sa drveća polijeće lišće! Sretosmo se. On sâm, ja sâm. Ja podvrisnu' koliko me grlo donosi: — Stoj!
Nastasijević, Momčilo - PESME
RANE 38 OSAMA NA TRGU 40 PREDVEČERJE 42 TRAG 43 JEDINOJ 45 MIROVANjE DRVEĆA 47 SIVI TRENUTAK 49 GROBNOJ 50 BRATU 52 RODITELjU 54 GLUHOTE 55 I 56 II 57 III 58 IV 59 V 60 VI 61 VII 62 VIII 63 IX 64
I dublje li nas nema, dublje se otvori spasenje. MIROVANjE DRVEĆA Sve boli. Mili druzi, rad mene mirujete. Trepetom ne ozledi me ni list.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Suprotni, komšijski zid nije se video od silnog drveća koje je bilo veliko, staro, razgranato. A odmah ispred same kuće, gde je bio trem, ploče, česma, šimširi, bile su loze
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Prema verovanju u Vranjskom Pomoravlju, »od sveg šumskog drveća stari brest ne vala seći, jer tada nema ,berićet̓ u polju I stoci« (SEZ, 86, 1974, 104). Broć.
U Rečniku su kao senovite označene mnoge biljke, i sitnije pored drveća, pa bi bio tačniji naziv »Senovite biljke«, ali je ostavljeno onako kako je u rukopisu. Setva.
od uzroka što su primerci mnogih drveta poštovani kao sveti, pa i onda kad bi nestali: »Ponekad i panjevi nekog velikog drveća predstavljaju svojevrsne kultove. Tako, npr.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Napolju dočeka je jači vjetar, pa stade sipati pred nju sa zamrla drveća suvo lišće što šušti kao šum jata ždralova za tihe noći i sve se po tlima stiže, dok se negdje u zaklonici ne smiri...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U nozdrvama mu gusti smolasti, lepljivi miomiris, malo otužan no lepši od svih miomirisa sveg cveća i sveg drveća na zemlji.
jedan po jedan konj sa čovekom iščezavao je u sivim, neprozirnim kudeljama koje su se grčevito uvijale oko kržljavog drveća po kamenjaru i uz sumorne zidine. Oko hrbata bedema i kula kružile su vrane i puštale duge prodorne krike.
Stanković, Borisav - TAŠANA
da će biti i veća i teža, a to zato što sam znao: da, i ako ću biti usamljen od ljudi, od vas, neću bar biti usamljen od drveća, kuća i planine, gde sam se rodio i odrastao.
Između kuća vidi se nova, zasađena bašta sa pravilnim redovima mladog drveća. Iza njih naziru se takođe nove štale i ambarovi, od dasaka i pokriveni novim crepovima. Jutro.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sreli su se. Svi su zastali... Onda opet pođoše, svaki na svoju stranu. Vidimo opet drugu grupu, gde promiče između drveća. Tu je i neka tamna pruga... sigurno je rov. Ali u njemu nikoga nema. Verovatno je neka prihvatnica.
Idu sasvim komotno. Možda je negde tu, u blizini njihovoj, glavni rov, ali mi ga ne vidimo zbog drveća. Bugarski vojnici poskidali bluze i košulje im se belasaju. Nešto malo više gore sakupilo se dosta njih i...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako su bele i ledene bile krošnje drveća! Kako su se, pritisnute snegom, sagibale do zemlje! Ali, u mraviljaku je bilo toplo, a u jajašcima su ravnomerno kucala
Koji je još mrav leteo? A, ipak! Krilati Belko sve brže se dizao u visinu. Kako su malene sada bile krošnje drveća, još manji i beznačajniji mravinjak!
ruku da joj bar sada dodirne lice, ali se devojče izmače i laganije i nečujnije od mesečevog zraka, sakri u senku drveća, kao da u zemlju propada. Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe.
Ptice, koje su preostale, utučeno su čučale na golim granama drveća, ne usuđujući se da otvore kljun, da polete. — Ovo je neizdržljivo!
Iza širokog pola tamnele su se krošnje drveća. — Ako uđe u šumu — nećemo je više videti! — reče neko. Rulja gonilaca se zaustavi.
Gad mali! Vide li iko takvu upornost? Odluči reka da od drveća, trava i trski savet zatraži. Savi se oko jasena i upita ga šta da radi.
Jesu li nedenje ili meseci prolazili, orah nije znao. A kada proleće buknu u krošnjama drveća, izađe drvodelja iz skrovišta i pred začuđenim očima suseda ukaza se stolica kakvu još niko nije vidio.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
sa velikom dvokrilnom na svod kapijom i ceo kraj varoši sa razasutim krovovima kuća, prorešetani vrhovima i granama drveća iz bašta. A to sve nadvišuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nikoletina brzo skoči za prvo drvo i uze pušku „na gotovs“. — Lano, djeco, brzo u jarugu! Između drveća ukaza se u trku poljar Lijan.
— Idem napolje da vidim je li svanulo. Ovdje se ništa ne vidi od drveća. XIV Kad je škola već bila smještena u Gaju, Jovanče i Mačak sjetiše se svoje davnašnje želje: da ispitaju i pretraže
U logoru je bombardovanje pričinilo priličnu pustoš. Nabrojaše četiri duboke jame od bombi. Mnoge grane okolnog drveća bile su polomljene, jedno drvo upola iščupano iz korijena. Na staroj bukvi bijelile su se brazgotine od gelera.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
lep dan izmami sve živo na ulicu, — starije na razgovr, mlađe na ašikovanje, a dečurliju na jurenje; kada oživi ispod drveća od onih silnih ljuljaški, pa jedni se ovamo ljuljaju, a drugi im pevaju, a drugi onamo igraju, a Cigani im sviraju.