Radičević, Branko - PESME
ka svojima ite, A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici slavlja, Peva slavulj sa dubove grane, Peva pesmu, ta nema joj mane; Al' de mane, pobratime mio, De tu mane, što Bog naučio?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
vijenac rasplete, pade kosa do niže pojasa; poče kosu niz prsa češljati, a tankijem glasom naricati, kako slavlja sa dubove grane. Tuži mlada đevera Andriju, mila sina Milonjića Bana, koji mu je lanih poginuo od Turakah u Dugu krvavu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Lepozgledne finike i mirišljive kiparise, Prevrće dubove vasanske i borje livansko... LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna.