Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане, побратиме мио, Де ту мане, што Бог научио?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
вијенац расплете, паде коса до ниже појаса; поче косу низ прса чешљати, а танкијем гласом нарицати, како славља са дубове гране. Тужи млада ђевера Андрију, мила сина Милоњића Бана, који му је ланих погинуо од Тураках у Дугу крваву.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лепозгледне финике и миришљиве кипарисе, Преврће дубове васанске и борје ливанско... ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА На мору куда прође лађа траг јој се не зна.