Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ostaviše ga jedva duhata i odoše. Osta on ležeći mu kraj puta krmečući; ne može se nikud ni maknuti. Sotim putem u svoje nurijsko mu selo
štono je poveći od ovih ovde hiljadu nedozglednih se visokih nizija kamenitih brda); veliko strahovita zmija vatrom duhata; iz ušiju joj durma kipti smola i sumpor što napunja paklo.