Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Оставише га једва духата и одоше. Оста он лежећи му крај пута крмечући; не може се никуд ни макнути. Сотим путем у своје нуријско му село
штоно је повећи од ових овде хиљаду недозгледних се високих низија каменитих брда); велико страховита змија ватром духата; из ушију јој дурма кипти смола и сумпор што напуња пакло.