Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„U koju to?: „U carstvo elektriciteta“. „Kako, zaboga, dođoste onamo?“ „Čitajući delo „De magnete“ engleskog naučnika Đilberta“.
“ „To je duga istorija“. On mi priča: „Kada su Ersted, Amper i Arago uspeli da pomoću elektriciteta stvore magnetizam, zapitah se, nije li mogućno pomoću magnetizma proizvesti i elektricitet“.
„Da bih bio u stanju da tačno izmerim količinu elektriciteta koja u određenom vremenu proteče kroz sprovodnike ove mašine, poslužiću se ovim aparatom ovde koji sam konstruisao, a
električne struje da rastvara hemiska jedinjenja i našao sam da je ta sposobnost konstantna za konstantnu količinu elektriciteta, bez obzira na njeno poreklo, njen intenzitet i na prirodu sprovodioca i ploča kojima se on završava.
Taj zakon mi omogućava da pomoću ove graduirane cevi merim produkovanu količinu elektriciteta“. On poveza Piksijevu mašinu sa svojim elektrometrom, dozva svog služitelja i zamoli ga učtivo da mašinu stavi u
nam pokazali lepi opiti Šebekovi o pretvaranju toplote u elektricitet i opiti Erstedovi i moji o međusobnom pretvaranju elektriciteta i magnetizma.
Ali na dužem i zamornijem putu kojim je Faradej pošao, sazreli su njegovi nazori o prirodi elektriciteta bolje, no da ga je preleteo krilima matematičke nauke.
On je iz svojih matematičkih obrazaca, dobivanih pomoću Faradejevih pretstava o prirodi elektriciteta, pročitao istovetnost električnih i optičkih pojava i stvorio svoju elektromagnetsku teoriju svetlosti.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sasvim zanemarljivu komponentu u odnosu na ukupnu energiju, zbog čega je faktor prigušenja vrlo mali i velika količina elektriciteta se akumulira u izdignutom kapacitivnom terminalu.
pošto su činjenice koje su ovo potkrepljivale i tada već bile dobro poznate, a znala se i veza između atmosferskog elektriciteta i onog koji proizvode mašine.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Maksvelova teorija elektriciteta, mislio sam, mora se razlikovati od drugih električnih teorija isto onako kao što se brđanske igre razlikuju od igara
I mnogo pre nego sam pročitao Faradejeva “Eksperimentalna istraživanja u oblasti elektriciteta”, počeo sam da shvatam zašto mi je Tindal, osvrćući se na to delo, rekao: “Čitajte ih; njihov sadržaj je isto tako nov
Faradejeva “Eksperimentalna istraživanja na polju elektriciteta” koja su objavljena u tri debela toma, davala su utisak da ih treba dugo čitati.
Na primer, njegovo otkriće da je svakoj valenciji atoma i molekula pridodata određena i nepromenljiva količina elektriciteta, kako to mi kažemo danas, govori o zakonu fizike do kojeg je došao eksperimentalnim putem kojije on razjasnio na
Izneo je ono što sam u Aranu nazvao raspodelom elektriciteta u atomima materijalnih tela. Čovek koji otkrije jednu od najvažnijih činjenica u modernoj nauci, naime, da u svakom
u modernoj nauci, naime, da u svakom atomu i molekulu postoje određene i jednake količine pozitivnog i negativnog elektriciteta, i da su sile između ovih elektriciteta daleko najjače poznate sile koje održavaju komponente hemijskih struktura ne
atomu i molekulu postoje određene i jednake količine pozitivnog i negativnog elektriciteta, i da su sile između ovih elektriciteta daleko najjače poznate sile koje održavaju komponente hemijskih struktura ne može, ako ima maštu jednog istraživača da
” Onaj ko čita Faradejeva “Eksperimentalna istraživanja na polju elektriciteta”, obraduje se kad god Faradej, pesnik i prorok, postavlja ovakva spekulativna pitanja, zato što zna da će biti oduševljen
Otkrio je da kretanje magnetizma proizvodi električne sile slično onome po kome, prema Erstedevom otkriću, kretanje elektriciteta proizvodi magnetne sile.
Ova izvanredna recipročna relacija između elektriciteta i magnetizma uzbuđuje maštu i nagoni je da zaviri iza zastora koji razdvaja već poznatu od još natkrivene istine.
samo preko dejstva sila, njemu je bilo jasno, što nam potvrđuje sadržaj knjige “Eksperimentalna istraživanja na polju elektriciteta," da je prvo pitanje na koje bi trebalo odgovoriti bilo: kako se prenose sile između električnih i magnetnih opterećenja
nesreću, ova prosta slika koju sam iskonstruisao da bih lakše razumeo Faradejeva ”Eksperimentalna istraživanja na polju elektriciteta” o kojima sam toliko razmišljao na Aranu, nisu bila ništa drugo do geometrijska predstava električne sile koju izaziva