Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„У коју то?: „У царство електрицитета“. „Како, забога, дођосте онамо?“ „Читајући дело „Де магнете“ енглеског научника Ђилберта“.
“ „То је дуга историја“. Он ми прича: „Када су Ерстед, Ампер и Араго успели да помоћу електрицитета створе магнетизам, запитах се, није ли могућно помоћу магнетизма произвести и електрицитет“.
„Да бих био у стању да тачно измерим количину електрицитета која у одређеном времену протече кроз спроводнике ове машине, послужићу се овим апаратом овде који сам конструисао, а
електричне струје да раствара хемиска једињења и нашао сам да је та способност константна за константну количину електрицитета, без обзира на њено порекло, њен интензитет и на природу спроводиоца и плоча којима се он завршава.
Тај закон ми омогућава да помоћу ове градуиране цеви мерим продуковану количину електрицитета“. Он повеза Пиксијеву машину са својим електрометром, дозва свог служитеља и замоли га учтиво да машину стави у
нам показали лепи опити Шебекови о претварању топлоте у електрицитет и опити Ерстедови и моји о међусобном претварању електрицитета и магнетизма.
Али на дужем и заморнијем путу којим је Фарадеј пошао, сазрели су његови назори о природи електрицитета боље, но да га је прелетео крилима математичке науке.
Он је из својих математичких образаца, добиваних помоћу Фарадејевих претстава о природи електрицитета, прочитао истоветност електричних и оптичких појава и створио своју електромагнетску теорију светлости.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сасвим занемарљиву компоненту у односу на укупну енергију, због чега је фактор пригушења врло мали и велика количина електрицитета се акумулира у издигнутом капацитивном терминалу.
пошто су чињенице које су ово поткрепљивале и тада већ биле добро познате, а знала се и веза између атмосферског електрицитета и оног који производе машине.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Максвелова теорија електрицитета, мислио сам, мора се разликовати од других електричних теорија исто онако као што се брђанске игре разликују од игара
И много пре него сам прочитао Фарадејева “Експериментална истраживања у области електрицитета”, почео сам да схватам зашто ми је Тиндал, осврћући се на то дело, рекао: “Читајте их; њихов садржај је исто тако нов
Фарадејева “Експериментална истраживања на пољу електрицитета” која су објављена у три дебела тома, давала су утисак да их треба дуго читати.
На пример, његово откриће да је свакој валенцији атома и молекула придодата одређена и непроменљива количина електрицитета, како то ми кажемо данас, говори о закону физике до којег је дошао експерименталним путем којије он разјаснио на
Изнео је оно што сам у Арану назвао расподелом електрицитета у атомима материјалних тела. Човек који открије једну од најважнијих чињеница у модерној науци, наиме, да у сваком
у модерној науци, наиме, да у сваком атому и молекулу постоје одређене и једнаке количине позитивног и негативног електрицитета, и да су силе између ових електрицитета далеко најјаче познате силе које одржавају компоненте хемијских структура не
атому и молекулу постоје одређене и једнаке количине позитивног и негативног електрицитета, и да су силе између ових електрицитета далеко најјаче познате силе које одржавају компоненте хемијских структура не може, ако има машту једног истраживача да
” Онај ко чита Фарадејева “Експериментална истраживања на пољу електрицитета”, обрадује се кад год Фарадеј, песник и пророк, поставља оваква спекулативна питања, зато што зна да ће бити одушевљен
Открио је да кретање магнетизма производи електричне силе слично ономе по коме, према Ерстедевом открићу, кретање електрицитета производи магнетне силе.
Ова изванредна реципрочна релација између електрицитета и магнетизма узбуђује машту и нагони је да завири иза застора који раздваја већ познату од још наткривене истине.
само преко дејства сила, њему је било јасно, што нам потврђује садржај књиге “Експериментална истраживања на пољу електрицитета," да је прво питање на које би требало одговорити било: како се преносе силе између електричних и магнетних оптерећења
несрећу, ова проста слика коју сам исконструисао да бих лакше разумео Фарадејева ”Експериментална истраживања на пољу електрицитета” о којима сам толико размишљао на Арану, нису била ништа друго до геометријска представа електричне силе коју изазива